Tomas Kenili, “Šindlerova lista” // Knjiga koja je upoznala svet sa Oskarom Šindlerom

Mnogi znaju priču o Oskaru Šindleru, prvenstveno zbog popularnog i Oskarom nagrađenog filma Stivena Spilberga iz prve polovine devedesetih godina. Međutim ono što je fascinantno jeste kako je Spilberg uopšte čuo za Oskara Šindlera? Drugi svetski rat je verovatno istorijski period koji je izrodio neke od najtužnijih životnih priča, al ustalom, kako i neće kad je odneo toliko nedužnih života? Čitanje priča koje su smeštene u toku Drugog svetskog rata nikad nije prijatno, a takav je slučaj i sa romanom Šindlerova lista, knjigom koja je 1982. godine dobila Bukerovu nagradu a deceniju kasnije i svoju legendarnu ekranizaciju. Koja je razlika između romana i filma Šindlerova lista, i šta uraditi prvo - odgledati film ili pročitati knjigu? ...

Eksperimentalni roman “Kako biti oboje” Ali Smit: Jedinstvena priča o polovima i vezi između života i smrti

Eksperimentalni romani su oduvek bili dosta cenjeni. Kao što i sam naziv žanra kaže, eksperimentalni romani predstavljaju izlazak iz zone komfora pisca, jedan eksperiment, i njiihov pokušaj da napišu nešto što prelazi klasičnu formu i klasični stil, te su upravo zbog toga izuzetno teški za razumevanje i čitanje. Neki od eksperimentalnih romana sadrže skroz prazne ili skroz crne stranice (kao što je na primer klasik Tristram Šendi u kome te dve stranice predstavljaju rođenje i smrt), drugi su napisani u svega nekoliko kilometarskih rečenica, dok su neki, kao što je slučaj sa nagrađenom knjigom Linkoln u Bardu, napisana u formi stihova ili citata istorijskih likova. Roman Kako biti oboje najpoznatije savremene škotske spisateljice Ali Smit malo je drugačiji eksperimentalni roman, ali opet zahteva veliku koncentraciju, i zbog toga se neće dopasti svima. Mnogi ga neće razumeti, i to sa potpunim pravom, jer je ući u svet ovog romana malo teži zadatak. Međutim, ako mu poklonite tu dozu koncentracije koju zahteva, čeka vas sjajna priča o polovima, o smrti i o životu. ...

Zabranjena knjiga “Kineski san” Ma Đijena: Satirični prikaz političkog sistema u Kini

Ima nešto vrlo magnetično u zabranjenim knjigama da nas teraju da ih pročitamo. Zašto su bile zabranjene? Tokom vekova, mnoge su se knjige našle u ovom problemu, kako zbog tema kojima se bave, tako i zbog načina na koji predstavljaju određene državne sisteme. Neke od najpoznatijih knjiga današnjice su u jednom trenutku bile zabranjene u nekim delovima sveta - Orvelova 1984 je bila zabranjena, roman Najplavlje oko Toni Morison, Ruždijevi Satanski stihovi. Jedna od takvih knjiga, koja je zabranjena isključivo u Kini jeste i Kineski san kineskog pisca Ma Đijena koji već nekoliko godina živi u Londonu jer mu je ulazak u Kinu zabranjen. ...

Pad čovečanstva i uspon nove rase u romanu “Deca vremena” Adrijana Čajkovskog

Nisam nešto kompetentan da pišem o naučnoj fantastici jer je to žanr koji retko čitam. Međutim, uvek je dobro malo izaći iz sopstvene zone komfora i pročitati nešto što inače jako retko čitate. U moru serijala i standalone romana iz žanra naučne fantastike, teško je izabrati samo jedan kome ćemo dati šansu. Ukoliko retko čitamo ovaj žanr, onda zaista moramo da pronađemo baš dobru knjigu. Pozadina bilo kog sci-fi romana daje dosta informacija o interesantnosti zapleta i priče, ali pitanje je koji roman uspe da nas oduševi. Roman Deca vremena Adrijana Čajkovskog je bila prva na listi romana naučne fantastike koje želim da pročitam iz nekoliko razloga. Kao prvo, tu je sjajna priča koja dosta obećava. Zatim, tu je takođe i činjenica da su ocene ovog romana dosta visoke i da su svi čitaoci izuzetno zadovoljni ovim romanom, a treća je da je Deca vremena 2016. godine dobio nagradu Artur Klark koja se svake godine daje najboljem romanu iz žanra naučne fantastike. I nisam pogrešio što sam je uzeo u ruke. ...

En Bojer, “Ne umirem” // Karcinom dojke: O čemu se sve ne govori glasno

Godišnje više desetina hiljada ljudi, i muškaraca i žena (premda je broj žena znatno veći) umre od karcinoma dojke. Nažalost, o ovoj bolesti često čujemo, i to ne u lepom svetlu. Ono što književnost dobro radi u poslednjih nekoliko godina, ili se bar trudi da uradi, jeste da diže svest o ovoj bolesti, terajući ljude širom sveta da pročitaju svedočanstva preživelih i tako učine bar ono što je u njihovoj moći da stanu na put ovoj pošasti. Jedna od takvih knjiga koja je bila čitana u Srbiji pretprošle i prošle godine je Kintsugi tijela Senke Marić, ali sada se na srpskom jeziku može pronaći i knjiga Ne umirem, američke spisateljice i pesnikinje En Bojer, koja je preživela upravo karcinom dojke. Ne umirem je 2020. godine dobila Pulicerovu nagradu za najbolju knjigu iz žanra publicistike, i to sa dobrim razlogom. ...

Zašto je Boldvinov “Giovanni’s Room” digao prašinu i kako je postao jedan od bitnijih LGBT romana prošlog veka?

Tek kad malo zađete u književnost i krenete da otkrivate sve presjajne autore koji su pisali u prethodnom veku, shvatite koliko toga je neprevedeno na srpski jezik. Istina jeste da su mnogi pisci mogli da se čitaju na našem jeziku pre nekoliko decenija, ali primeraka tih knjiga nije ostalo osim ako ih potražite u biblioteci gde ćete pronaći neko izdanje iz sedamdeset neke. I to je, ako se ja pitam, velika šteta, jer postoji toliko presjajnih pisaca koji se nažalost ne čitaju kod nas, a trebalo bi. Jedan takav je Džejms Boldvin, američki pisac koji je stvarao sredinom prošlog veka. Od njegovih romana trenutno na srpskom jeziku ne možete pronaći ništa a da to nije preko sajtova za polovnu kupovinu knjiga, osim odlične zbirke eseja Sledeći put vatra koju je pre dve godine prevela tada nova izdavačka kuća Darma Books. Ali Džejms Boldvin je mnogo više od tih sjajnih eseja koje je napisao; on u svom opusu ima bar par knjige koje će mnogo oduvati. Giovanni’s Room je jedna od njih, i nije za džabe jedno od bitnijih dela kako za njegovu karijeru, tako i za LGBT književnost. ...

Đanriko Karofiljo, “Privremena savršenstva” // Ima i Italija odlične trilere

Mislim da smo svi kolektivno navikli da čitamo američke i nordijske trilere. Uglavnom su to oni koji nam se plasiraju, kako u filmskim, tako i u knjiškim varijantama; ali to nije ništa loše. Američki i nordijski trileri su zaista posebni, i većina njih zaslužuje tu pažnju koja im je data. Ali ono što nam možda nikada ne padne na pamet jeste da i druge države imaju svoje trilere, koji su isto toliko vredni. Posebno države iz kojih čitamo neke klasike, ili istorijske knjige, kao što su na primer Francuska ili Italija. Neki su možda čak i bolji od ovih koji su komercijalni. U poslednjih nekoliko godina se pisanje i čitanje srpskim trilera malo popularizovalo, te su tako dva trilera Miodraga Majića doživela neverovatan uspeh. Ovoga puta idemo u Italiju, zemlju koja sigurno nije asocijacija na trilere, već na njihovu bogatu istoriju i umetnost. Ali u toj državi se kriju i one mračne priče ali na italijanski način, a jedan takav roman je i Privremena savršenstva Đanrika Karofilja. ...

Megi O’ Farel, “Hamnet” // Priča o malo poznatoj Šekspirovoj porodici

Postoje dve vrste istorijskih romana - oni koji su bazirani na istinitim događajima, i oni koji su samo smešteni u određeni istorijski period, ali sa fiktivnim likovima i događajima. Roman Hamnet spada negde između, donekle kao i romani Trejsi Ševalije, ali i super romani poput Alijas Grejs Margeret Atvud i Pogrebni običaji Hane Kent. On je inspirisan pravim likovima i donekle istinitim događajima, ali je sama priča fikcija, odnosno, ovo je Megino viđenje kako je do zapleta priče moglo doći. Hamnet je prvi istorijski roman Megi O' Farel, i takođe roman koji joj je doneo pregršt pozitivnih kritika i čak je i krunisan nagradom Women's Prize za najbolji roman prethodne godine. Hamnet je takođe roman koji smo čitali u okviru desetog Bukmarkić&Žozefina književnom kluba. Ali o čemu je Hamnet, gde se razdvajaju istorija i fikcija i ko bi trebalo da ga pročita? ...