Džordž Sonders, ”Linkoln u bardu” // Eksperimentalni roman o gubitku drage osobe

Postmodernizam u književnosti ima više različitih vrsta,  ali to je valjda ono što postmodernizam jeste - nikad ne možemo biti sigurni šta da očekujemo. Postmodernistički romani su postali generalno jako popularni, ali čini se da su kritičari malo više oduševljeniji ovakvim romanima, te se jako često romani potpuno bizarnog stila nađu među  nominovanima za najbolje  književne nagrade. Tako je 2007. godine Bukerovu nagradu odneo  roman Linkoln u bardu, eksperimentalni roman Džordža Sondersa koji predstavlja nešto sasvim novo na književnoj sceni. Kritičari su  napisali hvalospeve o romanu, a dok se velikom broju čitalaca dopao, mnogima je bio potpuno pretenciozan i neshvatljiv. Linkoln u bardu svakako nije roman koji će se dopasti svima, i zaista jeste vrlo poseban. Evo kome bi ovaj roman legao a ko ne, o čemu je i šta je Sonders zapravo želeo da kaže. ...

Majkl Dobs, ”Kula od karata” // Surovost politike i uticaj medija na istu

Neretko se sretnemo sa romanima čije su ekranizacije doživele veću popularnost. Neki romani su to i zaslužili, ne jer su loši, već jer su njihove ekranizacije zaista izvanredne. Sa druge strane, neki romani to nikako nisu zaslužili, ali je hiperprodukcija i činjenica da nam je lakše da sve odgledamo nego pročitamo učinila svoje. Za Kulu od karata smo svi čuli, ali prvenstveno kada je Kevin Spejsi dao život beskrupuloznom političaru Frensisu Andervudu u prvoj originalnoj Netfliksovoj seriji Kula od karata. Ono što meni nikad nije bilo poznato jeste da je upravo ova genijalna serija (u kojoj su Kevin Spejsi i Robin Rajt još genijalniji) bazirana na istoimenom britanskom romanu. Međutim, ono što mi je još manje bilo poznato jeste da je ovaj roman dobio svoju prvu, britansku ekranizaciju još devedesetih godina, kada je BBC napravio četvoroepizodu mini seriju. Ali roman Kula od karata i istoimena Netfliksova serija se razlikuju u nekim bitnim stvarima, kao što je prvenstveno sam politički sistem, jer se radnja u romanu odigrava u Britaniji. Da li je Kula od karata roman koji vredi pročitati, ili je, pak, bolje odgledati seriju? ...

“Osetske priče o Nartima” / Mitovi i legende naroda severnog Kavkaza

Često pričamo i pišemo o različitim mitologijama. Ove priče poslužile su kao temelj mnogim romanima, nekim više a nekim manje uspešnijih, ali činjenica jeste da mnogi pisci pronalaze inspiraciju u mitološkim likovima, uglavnom iz rimske, grčke ili nordijske mitologije. Neki pisci sve ove mitologije spajaju u jedno, kao što je slučaj sa Nilom Gejmenom i romanom Američki bogovi. S druge strane, slovenska mitologija takođe postoji, ali ne postoji dovoljno spisa o likovima kao što su zvezda Danica (da, ona je lik iz slovenske mitologije) ili Baba Jaga. Baš kao što su te priče manje-više izgubljene, ko zna koliko mitologija i legendi postoji o različitim narodima širom sveta. Ovo, iako predstavlja jedan neverovatan doprinos kulturi te zemlje, predstavlja i pravi užitak za sve ljubitelje književnosti i mitologije. Zahvaljujući izdavačkoj kući Darma books,  sada možemo malo da se upoznamo sa mitologijom jednog naroda koji je većini potpuno stran. U pitanju su priče o Nartima, a evo ko su Narti i šta to možete očekivati u Osetskim pričama o Nartima. ...

Malin Pešon Đolito, ”Živi pesak” // Kako je došlo do masovnog ubistva?

Trileri. Kao neko ko ih ne čita često, baš sam dosta pisao o ovom žanru na blogu. Naravno, nije da bežim od čitanja trilera zato što smatram da je loš žanr, naprotiv. Mislim da je jako teško napisati dobar triler koji u svojoj srži sadrži nešto više od obične potrage za ubicom koja se razliva na preko 300 strana. Međutim, neki trileri su zaista drugačiji od drugih, i jedan od njih jeste Živi pesak, švedske autorke Malin Pešon Đolito. Naravno da nisam u pravu kad ovo kažem, ali sve što je iz Švedske nekako asociram na kvalitet. Ali nekako, do sada sam se susreo sa jako, jako dobrim stvarima koje su izašle iz Švedske, počevši od njihove sjajne elektronske i pop muzike pa sve do nekih odličnih trilera koje sam pročitao (kao, na primer, Pustoš) i filmova koje sam pogledao. I upravo ovo što sam rekao i jeste jedna od glavnih tema ovog romana - da li je Švedska baš toliko idealna država bez ikakvih mana? ...

Margaret Atvud, ”Svedočanstva” // Povratak u Republiku Galad

2017. godine se svet malo promenio kada je Hulu kuća izbacila prvu sezonu serije Sluškinjina priča. Ljudi koji su bili upoznati sa Margaret Atvud do tada su napokon dobili vizuelni prikaz ove distopijske priče i najzad videli kako izgledaju Sluškinje a kako Zapovednici. S druge strane, bilo je mnogo onih koji za priču nikada ranije nisu čuli, ali ih je serija kupila već nakon prve epizode. A i kako ne bi, kad ne samo da je priča fenomenalna, već i sama prva sezona serije. Iako je upitno da li su druga i treća sezona priče o Fredovici i Republici Galad potrebne ili ne (roman pokriva samo prvu sezonu), čini se da Atvudova zaista ima mnogo posla jer i sama učestvuje u snimanju i pisanju serije. Međutim, 2019. godine je izdala roman Svedočanstva, koji predstavlja svojevrsni nastavak ove priče. Svedočanstva je roman koji je takođe prošle godine bio jedan od dva dobitnika prestižne Bukerove nagrade, ali da je zaslužio? ...

Sali Runi, “Normalni ljudi” // Slojevit milenijalski roman sa iritantnim likovima

Vrlo se retko desi da se pojavi knjiga za koju ne znate da li da da je ocenite sa minimalnim ili maksimalnim brojem zvezdica. Okej, takva knjiga baš i ne postoji, ali roman Normalni ljudi može da posluži kao jedan od ekstremnih slučajeva gde zapravo ne znate šta da mislite o samom romanu. On može dobiti i 2 ali i 4 zvezdice, jer je u isto vreme izuzetno jednostavan a opet, s druge strane, kada se zagrebe ispod površine, ima to nešto specifično što drugi romani nemaju. Sali Runi je primećena odmah nakon svog prvog romana Razgovori sa prijateljima, ali je tek romanom Normalni ljudi doživela veliku slavu, posebno nakon što je ovaj roman bio nominovan za skoro sve veće nagrade, uključujući i Bukerovu nagradu te godiine kada je izdat. ...

Teme, motivi i simboli u Stajnbekovom “Istočno od raja”

Džon Stajnbek (1902 - 1968) je jedno od zvučnijih imena savremene američke književnosti. Njegovi romani se smatraju klasicima za buduće generacije, a nije ni čudo s obzirom na to koliko je čitan i voljen od strane ljubitelja književnosti. Njegova dela ne samo da su čitana kako redovno tako i u školama širom Amerike, već su bile i inspiracija za velike filmske i TV likove. Ako ste ikada čuli za Stajnbeka, verujem da ste čuli za jedno od njegova tri najpoznatija dela -  Istočno od raja, Plodovi gneva, i novelu O miševima i ljudima. Svako njegovo delo je tematski vrlo kompleksno, i to je i jedan od razloga zbog kojih se svaki njegov roman kotira kao remek-delo. Ipak, njegov  magnum opus je roman Istočno od raja, jedan slojeviti čitalački podvig od preko 700 strana  sa  fascinantnim likovima koji se nikada ne zaboravljaju i temama koje mogu da se analiziraju dosta dugo. Ukoliko niste čitali Istočno od raja, a volite kvalitenu književnost, onda je ovo pravo vreme da je pročitate jer nećete zažaliti ni jedan sekund. Međutim, da bi se ovaj roman shvatio kako bi trebalo, potrebno je obratiti pažnju na sve one skrivene slojeve koje je Stajnbek u njega ubacio. Iz tog razloga, ukoliko ste ga pročitali a niste ni sa kim diskutovali, ili planirate da ga pročitate, evo koje su to teme, simboli i motivi u Stajnbekovom savršenstvu zvanom Istočno od raja. ...

Kristian Novak, “Ciganin, ali najljepši” // Remek-delo o predrasudama, sudbinama i manjinama

Kada se radi o književnosti manjina, verujem da su najrasprostranjeniji romani o Afroamerikancima i o njihovom životu, odnosno borbi za život u Sjedinjenim Američkim Državama. Afroamerička književnost je izrodila neke bisere od romana poput Boja purpura, Amerikana ili Najplavlje oko. Sa druge strane, tu je i književnost o Indijancima, koja se čini se u poslednje vreme malo više popularizovala kod nas, pa je recimo jedna od čitanijih knjiga ove godine Tamo tamo Tomija Orindža. Od pre nekoliko godina takođe možemo češće naići na romane o migrantima kao manjini, kao što je roman Egzodus roda. Međutim, to je sve na nekim prostorima daleko od Balkana. Šta je sa našim manjinama ovde? Zašto se o njima ne piše puno? Jedan od pisaca koji je to pokušao da promeni jeste hrvatski pisac Kristian Novak koji je svet kupio svojim romanima Črna mati zemla i ovaj o kom upravo pričamo danas, Ciganin, ali najljepši. Kako sam naslov romana kaže ovo jeste donekle roman o Romima kao o manjini ali je zapravo mnogo više od toga. ...