Đanriko Karofiljo, “Privremena savršenstva” // Ima i Italija odlične trilere

Mislim da smo svi kolektivno navikli da čitamo američke i nordijske trilere. Uglavnom su to oni koji nam se plasiraju, kako u filmskim, tako i u knjiškim varijantama; ali to nije ništa loše. Američki i nordijski trileri su zaista posebni, i većina njih zaslužuje tu pažnju koja im je data. Ali ono što nam možda nikada ne padne na pamet jeste da i druge države imaju svoje trilere, koji su isto toliko vredni. Posebno države iz kojih čitamo neke klasike, ili istorijske knjige, kao što su na primer Francuska ili Italija. Neki su možda čak i bolji od ovih koji su komercijalni. U poslednjih nekoliko godina se pisanje i čitanje srpskim trilera malo popularizovalo, te su tako dva trilera Miodraga Majića doživela neverovatan uspeh. Ovoga puta idemo u Italiju, zemlju koja sigurno nije asocijacija na trilere, već na njihovu bogatu istoriju i umetnost. Ali u toj državi se kriju i one mračne priče ali na italijanski način, a jedan takav roman je i Privremena savršenstva Đanrika Karofilja.

Za Đanrika Karofilja nisam nikad ranije čuo, sve dok jednog dana nisam zašao na instagram profil Borisa, vlasnika izdavačke kuće Imprimatur, koji je objavio da je završio prevod ovog dela. Po Borisovim rečima, on je Privremena savršenstva pročitao na italijanskom jeziku pre nekoliko godina, i dao je sebi obećanje da će je prevesti i izdati čim pokrene svoju izdavačku kuću. Upravo je ovo razlog zbog kog sam odlučio da se Đanrikov roman nađe na mojim policama –

  1. Verujem Borisovom sudu za književnost, te se sigurno nije odlučio da rizikuje i prevede i izda sam ako knjiga ne valja;
  2. Ovo je zaista podvig koji bi se trebalo podržati ma kakva god knjiga bila.

Ono što je bitno znati o Đanriku Karofilju jeste da je rođen u Bariju i da je veliki deo svog života proveo radeći kao javni tužilac za organizovani kriminal, gde je i skupio dosta informacija koje je kasnije iskoristio za svoje romane. Serijal o advokatu Gvidu Gverijeru mu, za sada, broji 5 romana koji ne moraju biti čitani nekim posebnim redosledom, a roman Privremena savršenstva je jedan od njih, i prvi put je objavljen na italijanskom jeziku 2011. godine.

Ukoliko me pratite na Instagramu, onda znate da sam dosta opčinjen Italijom, te da ću dati šansu svemu što izađe iz te države, i to je još jedan od razloga zbog kog sam uzeo Privremena savršenstva u ruke. Triler na italijanskim ulicama? Dajte mi primerak. Ovo je roman koji prati advokata iz Barija Gvida Gverijerija na zadatku da otkrije šta se desilo sa dvadesetdvogodišnjom Manuelom Ferarom koja je nestala. Iako to nije posao advokata, Gvidov prijatelj zajedno sa Manuelinim roditeljima dolazi kod njega sa idejom da Gvido prođe ponovo kroz sva dokumenta vezana za Manuelin misteriozni nestanak koji se desio pre 6 meseci i vidi da li je policajcima nešto promaklo. S obzirom na to da nema novih tragova, ovom slučaju preti zastarevanje, što je ono što roditelji nikako ne žele. Kako Gvido polako kreće u istragu ovog misterioznog nestanka, shvatiće da postoji dosta stvari koje karabinjeri (odnosno policajci) nisu ni ispitali. 

Dakle, kada bi se govorilo samo o zapletu romana, moglo bi se reći da Privremena savršenstva ne nudi ništa revolucionarno i sveže. Ono što je meni lično bilo veliko osveženje jeste činjenica da je ovaj triler smešten u neko drugo mesto koje nisu ulice Njujorka, nekog manjeg američkog gradića ili na haldnim ulicama Švedske. Ovo je priča koja je smeštena u kamene ulice Barija, i taj osećaj Italije se oseti na svakoj stranici, u svakom kafiću, i u svakom imenu. Ali ovo je roman koji je sjajan iz nekih drugih razloga. Pre svega, tu je činjenica da Đanriko zaista zna o čemu piše – nije za džabe radio kao pravnik, i tačno se vidi da ovoj priči pristupa na jedan autentičan način. Saznaćemo mnogo toga o pravnom sistemu Italije, oko toga šta koji advokat radi i šta je u njegovoj nadležnosti. Osim toga, Karofiljo na jedan lukav način daje kritiku tog pravnog sistema i ljudi koji u njemu rade. Izgleda da nije ni Italija baš tako divna kao što smo mislili. Iako možda nekom deluje nebitno za priču, ove male naznake kako italijanski pravni sistem funkcioniše samo dodatno doprinosi autentičnosti priče. Znate kako većina trilera, čak i dobrih, ima one momente koji, kad ih čitate, izrode ono Ma daaaj, kako sad to? E, pa, Privremena savršenstva drži količinu takvih momenata na minimumu, upravo zbog ovoga. Ono što je takođe za svaku pohvalu jeste Đanrikovo oko za detalje, a u to ćete se uveriti već posle nekih dvadesetak strana. Mene je prosto iznenadilo šta je čovek sve spreman da primeti i da napiše.

Ipak, moram da priznam da je meni ovaj roman posebno drag upravo zbog Gvida Gverijerija. Iako Privremena savršenstva nije remek-delo književnosti, niti klasik, mogu sa sigurnošću da kažem da mi je on jedan od najprijatnijih i najdivnijih likova o kojima sam ikad čitao. Toliko vedar, pozitivan, realan i pribran lik je veliko osveženje. Gvido je neko sa kim bi se svi mi družili, i jedan od likova koji, bar po ovom romanu i po mom mišljenju, ima pravi stav za sve. Šta reći o liku koji svoje slobodno vreme provodi u gej baru čak i ako je strejt, jer se tamo oseća lepo i jer mu prija? Ovo je upravo taj nivo tolerancije koji bi svi mi trebalo da dostignemo bar nekad, i sa te strane mi je drago što je bar Gvido takav. Kulturan je, fin, strpljiv, taktičan. Svaki njegov potez u romanu pozdravljamo i navijamo za njega, te se može reći da je ovo jedan od onih romana koji jesu napeti, ali čitamo dalje bez strah jer verujemo Gvidu, i znamo da smo, dok je on tu, sigurni. 

Čitajte Đanrika Karofilja iz više razloga. Pre svega bih savetovao da ga pročitate jer bih voleo da svi podrže izdavačku kuću Imprimatur iz Banja Luke, zatim da svi podržimo Borisa koji je uložio toliki trud i napor da bi nam dao mogućnost da pročitamo ovaj triler, i na kraju, zato što je ovaj triler zaista baš, baš dobar. Jedino što mogu da mu zamerim, i jedini razlog zbog kog ocena nije najviša, jeste činjenica da je kraj romana za nijansu zbrzan, ali ni to ne uništava celokupan doživljaj ovog romana. Meni je bilo prezanimljivo šetajući sa Gvidom kroz Bari i kroz Rim i otkrivajući šta se desilo Manueli Ferari. Boris je takođe rekao da bi voleo da izda i ostale Đanrikove romane, tako da ga držimo za reč.

Comments are closed.