Karl Uve Knausgor – “U jesen” // O životu, fenomenima, jabukama i klozetskim šoljama

Esejistika kao žanr nije toliko popularan na našem podneblju. Zapravo, više puta sam i pisao o činjenici da mi na Balkanu iz nekog razloga preferiramo beletristiku, dok je publicistika rezervisana za nekolicinu ljudi koji vole da se upuste u neke dokumentarne knjige na različite teme. Međutim, ako uzmemo manji broj ljudi koji čita publicistiku i ako ih podelimo po podžanrovima, videćemo da je podžanr esejistike možda onaj koji se najmanje čita – memoari, autobiografije i putopisi su jednostavno popularniji. I ovo donekle ima smisla, jer kada ćete nekog prijatelja pitati Hej, jesi li pročitao neki dobar esej u skorije vreme? Međutim. i ovaj podžanr ima neke svoje pluseve i neke svoje bisere, a ukoliko želite da se upustite po prvi put u zbirku eseja i da vidite na koji sve način oni mogu da obogate naš život, trebalo bi uzeti knjigu U jesen Karla Uvea Knausgora, pisca koji je poznat po svojoj šestotomnoj autobiografiji Moja borba.

Karl Uve Knausgor je norveški pisac koji je autor šestotomne autobiografije Moje borba, koja je i u Srbiji postala veliki hit u prethodnih nekoliko godina. Ove godine je izdavačka kuća Booka odlučila da nas obraduje njegovom prvom zbirkom eseja iz serijala o četiri godišnja doba, U jesen, i ona je bila izbor za novembarski Bukmarkić & Žozefina Book Club. E sad, zašto su ove 4 zbirke eseja bitne? Svaka od njih je nastala za njegovu tek nerođenu ćerku, a kroz ova 4 romana Karl Uve pokušava da objasni svom nerođenom detetu kako stvari na svetu funkcionišu, i da mu na taj način ne samo približi svet u kom će jednog dana on živetu (odnosno ona pošto je u pitanju ćerka), već i da da uvid kako je to život tekao u Norveškoj sredinom 2010-ih godina (imajući u vidu da će ona ovu zbirku čitati kada malo odraste).

U jesen je zbirka eseja podeljena u tri jesenja meseca, i svaki od njih sadrži nekoliko eseja o životu oko nas. Ono što Karl Uve čini jeste da uzima neke najosnovnije fenomene ili predmete oko nas, i piše o njima istine o kojima nismo razlišljali, ali su toliko logične i maestralne. Uvodni esej u zbirci jeste esej o voćkama i o jabukama, i savršeno postavlja atmosferu kakva će nas čekati kasnije. Međutim, nisu svi eseji Karla Uvea o voćkama ili biljkama – neki drugi eseji su o flašama, o dugmetu, o termosu, o klezotskoj šolji. O svakom od tih predmeta on piše takve istine koje se na kraju završe istinama o svetu i o nama kao ljudima. Samo Knausgoru može da padne na pamet da, na primer, opisuje gracioznost jedne klozetske šolje, a da se mi skroz složimo sa tim šta je on napisao.

Ima nečeg elegantnog i gracioznog u obliku klozetske šolje, iako je teška i masivna i nepomična poput kamena na podu kupatila. Njena gracioznost proizlazi iz toga što je uža dole, u dmu, pa se postepeno širi ka vrhu, te izgleda kao da radi protiv gravitacije, ako joj direktno ne prkosi. Ali, kao što je slučaj sa mnogim od naših najlepših predmeta, smisao šolje nije da pruži zadovoljstvo oku, njen oblik je potpuno podređen funkciji, koja nema nikakve veze sa estetikom: u šolju vršimo nuždu i ponekad u nju povraćamo.

Baš kao i u ovom isečku njegovog eseja, Karl Uve kroz celu zbirku opisuje neke najlogičnije istine o najjednostavnijim predmetima i osećanjima oko nas. Ono što je takođe sjajno jeste da je ovo jedna izuzetno kratka knjiga koja će prijati svima (zapravo jeste jedna od onih knjiga koju možete preporučiti svakom). S obzirom na to da su u pitanju eseji, i to prilično kratki (svaki esej je dve ili tri stranice dugačak), najbolje bi bilo imati je sa strane i ”preseći” neki dobar roman sa nekoliko eseja. Čitajući par Knausgorovih eseja dnevno kao neku vrstu  Knausgor žibotne kolumne je sjajan način da uživate u ovoj knjizi.

Na zvaničnoj stranici izdavačke kuće Booka možete baciti pogled u knjigu i pročitati jedan ili dva prva eseja, a u planu za 2021. su i ostali delovi ovog serijala esejistike. Takođe, ovo je idealan način da se uopšte upoznate sa Knausgorom, posebno ako imate želje da se upustite u šest tomova njegove autobiografije.

Comments are closed.