Oušn Vuong, “Na Zemlji smo nakratko predivni” // Emocija nas čini divnijim ljudima

Postoje te neke knjige za koje znate da vas mogu emotivno skroz uništiti čak i pre nego što se upustite u njih. I sad, ako ste kao ja i ako volite književnost koja je napisana da bi se poigrala sa vašim srcem i ostavila vas sa osećajem  tuge i žalosti ali u isto vreme i srećom jer ste spoznali da je sreća u malim stvarima, onda je ovo još jedna knjiga za vas. Roman Na Zemlji smo nakratko predivni je na engleskom jeziku izašla prošle godine, i automatski je postala veliki hit, posebno među alternativnim krugovima ljudi, i upravo zbog toga je jedna od onih knjiga koje oprezno morate uzeti sa police iz više razloga. Prvi razlog je taj da se ovaj roman, bez obzira koliko volite emotivnu književnost, neće dopasti baš svima; mnogi će prevrtati očima u toku čitanja, neki će je ostaviti na pola, i sve je to vrlo razumljivo. Na Zemlji smo nakratko predivni jednostavno nije knjiga kao i neke druge, ali ako volite lepe reči, rečenice prepune lepote i osećanja, onda je svakako uzmite, a evo šta možete od nje da očekujete.

Oušn Vuong je američki pisac vijetmanskog porekla, i rođen je 1988. godine. Na Zemlji smo nakratko predivni je njegov prvi roman, a poetski naslov samog romana potiče iz stiha jedne njegove pesme. Pre izdavanja ovog romana, Oušn se oprobao u pesništvu, te je iza njega jedna zbirka pesama koja je takođe doživela veliki uspeh kada je izašla. Na Zemlji smo nakratko predivni možda ne može da se klasifikuje kao roman u pravom smislu te reči, prvenstveno zbog manjka zapleta. Ovo su epizode iz života samog pisca, kamuflirane u život momka od dvadeset i nešto godina, Malog Psa, koji piše pismo svojoj nepismenoj majci. Upravo tako i počinje ova knjiga, mi se upoznajemo sa epistolarnom formom pisma, i saznajemo na samom startu da njegova majka ne zna da čita, te da nikada neće pročitati ovo pismo od preko 200 strana. Ali baš zbog toga je priča Malog Psa i osećajnija i emotivnija, on ne preza da izgovori ona najdublje i najemotivnije stvari o kojima želi da priča sa majkom, i samim tim nam uliva veliko poverenje jer verujemo svakoj njegovoj reči.

Na samom početku romana, Oušn nam predstavlja kako je njegov život tekao. On je rođen u Vijetnamu ali ga se jako slabo seća. Međutim, njegov kasniji život kao imigrant u Sjedinjenim Američkim Državam je upravo taj koji je ovde u fokusu. On nam predstavlja kako je izgledao život imigranata za vreme devedesetih godina, koristeći primere svoje majke i svoje bake, ali i svoje. Kao neko ko je kao mali voleo da se oblači u ženske stvari i jednostavno uvek bio posve ”drugačiji”, Mali Pas će se dosta fokusirati i na maltretiranja od strane druge dece u školi u koju je išao. Osim problematike života imigranta u Sjedinjenim Američkim Državama, Mali Pas će svojoj majci ispričati i o svojoj seksualnosti, o momentima kada je shvatio da ga privlače muškarci pa sve do svog prvog momka i prvog seksualnog iskustva. Upravo taj momak, koji će u romanu imati veliku ulogu jer je sam po sebi imao veliku ulogu u životu Oušna Vuonga i Malog Psa, je personifikacija te Amerika koja ga je ugnjetavala i koja ga je maltretirala. Trevor, njegov tadašnji momak, je klasičan američki tinejdžer koji jeste gej, ali to sebi možda neće baš priznati kako bi trebalo. On ne voli da se za njega zna, smatra da za njega nije analni seks (već da je on taj koji bi trebao da daje), što su samo neke od stvari koje mogu i u ovom trenutku da se pripišu mnogima kojima svoja seksualnost smetga ili svima koji nisu baš načisto sa njom.

Oušn Vuong se koristi baš onim što nam je potrebno, te Mali Pas predstavlja svoju priču od početka, kada je bio autsajder, pa sve do trenutka kada je potpuno siguran u sebe i kada je napokon spreman da nam tu priču ispriča. Dakle, ovo je jedan roman odrastanja napisan u epistolarnoj formi, a vodi se idejom da bi svako od nas trebalo da prepozna momente u životu u kojima bi trebalo da budemo zadovoljni što uopšte postojimo na svetu. Baš kao što i naslov romana kaže, na Zemlji smo nakratko predivni; sve ostalo su momenti u kojima se moramo boriti za sebe i za neko bolje sutra. Neki možda više od drugih, i to je ono što Oušn stavlja u epicentar ovog romana – koliko je njemu bilo teško da se navikne  na život u SAD-u, a  koliko njegovoj majci kojoj je svakako bilo mnogo teže napustiti rodni Vijetnam i preseliti se u Ameriku.

Rečenice kojima Oušn Vuong piše su zaista presjajne. Možete zamisliti jednog emo klinca koji otvara laptop i piše svojoj majci sve ono što mu je u srcu – sve ono što ga je u prethodnih dvadeset godina mučilo, sve ono što je voleo, što je mrzeo, sve što mu se izdešavalo. On piše o onome šta ga čini srećnim i zašto, šta ga čini tužnim, kakav stav ima povodom nekih životnih pitanja o kojima nije smeo nikada da razgovara sa majkom. Ako uzmete ovu knjigu u ruke, očekujte jedan prilično emotivan  sastav tog emo dvadesetogodišnjaka. Potpuno razumem ljude koji će prevrnuti očima na neke njegove rečenice, jer bitno je znati da ovaj roman nema zaplet kao takav. On se čita zbog svojih rečenica i ogoljene iskrenosti Oušna Vuonga, odnosno njegovog junaka Malog Psa.

Ukoliko ste mislili da ćete ovim romanom utonuti u neku pretužnu i neverovatnu priču, prevarili ste se. Zato i kažem da razumem zašto se nekome ne vi svideo ovaj roman, Oušn je pre svega pesnik i to se vidi. Nekoliko strana ovog romana i jesu napisane u formi pesme. Da biste uživali u ovom romanu, morate imati otvoreno srce za tuđe emocije, morate pročitati svaki zarez i svaku tačku, jer je baš tempo koji nam je Vuong nametnuo taj kojim bi trebealo čitati ovaj roman. I upravo zbog toga je  ovaj roman jedno potpuno drugačije čitalačko iskustvo u kom će uživati svi oni koji vole osećajnu književnost, rečenice koje kao da su izašle iz neke lepe zbirke poezije, ili svi oni koji vole kad je priča začinjena malom dozom patetike, ali taman toliko da stvori jednu lepu i pravu emociju.  Ja ću, posle ovoga, svakako uzeti sve što Oušn napiše, jer bih voleo da sam ove rečenice napisao ja.

Comments are closed.