Tomas Kenili, “Šindlerova lista” // Knjiga koja je upoznala svet sa Oskarom Šindlerom

Mnogi znaju priču o Oskaru Šindleru, prvenstveno zbog popularnog i Oskarom nagrađenog filma Stivena Spilberga iz prve polovine devedesetih godina. Međutim ono što je fascinantno jeste kako je Spilberg uopšte čuo za Oskara Šindlera? Drugi svetski rat je verovatno istorijski period koji je izrodio neke od najtužnijih životnih priča, al ustalom, kako i neće kad je odneo toliko nedužnih života? Čitanje priča koje su smeštene u toku Drugog svetskog rata nikad nije prijatno, a takav je slučaj i sa romanom Šindlerova lista, knjigom koja je 1982. godine dobila Bukerovu nagradu a deceniju kasnije i svoju legendarnu ekranizaciju. Koja je razlika između romana i filma Šindlerova lista, i šta uraditi prvo – odgledati film ili pročitati knjigu?

Tomas Kenili je australijski pisac, koji stvara od ’60-ih godina prošlog veka. Kako piše u predgovoru ove knjige, 1980. godine odlazi u Kaliforniju i sasvim slučaju posećuje jednu prodavnicu putne galanterije koja je pripadala Leopoldu Feferbergu, jednog od Šindlerovih preživelih. Tomas Kenili tog dana i saznaje za priču o Oskaru Šindleru, a dosta vremena će nakon toga provesti kako sa Leopoldom, tako i sa drugim Jevrejima kojima je Oskar Šindler pomogao. Proputovaće nekoliko država u kojima je Oskar Šindler živeo i radio, skupiće pisma i sve moguće informacije do kojih će moći da dođe, i pružiće publici jednu neverovatnu ali istinitu priču o kojoj mnogi nisu znali. Zahvaljujući pukoj slučajnosti, svet je 1981. godine saznao za herojski čin Oskara Šindlera, i od tada će svi pamtiti njegovo ime.

Oskar Šindler je, za one koji ne znaju, bio nemac koji je živeo u Poljskoj. Ženskaroš, član više srednje klase i član Naci partije koja je tada činila strahote po Evropi. Međutim, ono što je Šindlera izdvajalo od ostalih članova svoje partije jeste ta da je rizikovao svoj život kako bi spasio preko 1000 Jevreja od ubistva. Da se razumemo – Oskar Šindler nije bio sjajan čovek, ni prema svojoj ženi, ni prema svojim prijateljima. Ali iako sebičan okrenut prvenstveno sebi, Šindler je bio drugačiji od ostalih vojnika i članova Naci partije, te je otkupio jednu fabriku nadomak Krakova koja je proizvodila emajlirano, i tu zaposlio preko 1000 Jevreja koje je, samim tim činom, zaštitio od smeštanja u logore i ubistva. Ali, da li je to Šindler radio jer je želeo da pomogne mučenim Jevrejima kojima nije ostalo apsolutno ništa osim par prstenja sakrivenih u čizmama, ili mu je motivacija bila profit? Iako odgovore na ova pitanja možete pronaći u njegovom nefikcijskom romanu Šindlerova lista, Oskar Šindler i dan danas važi za heroja koji je rizikovao svoj život više puta pokušavajući da zaštiti Jevreje koji su radili za njega, i njegov grob se svake godine obilazi i to ne samo od Šindlerovih Jevreja (kako se nazivaju radnici iz njegove fabrike koji su preživeli Drugi svetski rat), već i njihovih potomaka i drugih ljudi koji skidaju kapu njegovom herojskom činu.

Šindlerova lista je roman koji se klasifikuje kao nefikcijski roman. To znači da je svaka informacija koju je Kenili prezentovao ovde proverena i tačna, te skoro ništa u knjizi nije puka fikcija ovog pisca. Ali upravo zbog toga ova knjiga ne bi trebalo da se klasifikuje u romane. Šindlerova lista je obimna knjiga koja nam servira informaciju za informacijom, i to ne samo o Šindleru, već i o mnogim Jevrejima koji su se kasnije pridružili fabrici emajliranog posuđa. Šindlerova lista ne govori samo o herojskom činu Oskara Šindlera, već o celoj situaciji i svim ljudima koji su igrali ulogu u Šindlerovom planu, uključujući i užasnog Amona Geta, nacistu koji je bio glavni zaduženi za Plašuv, zloglasni logor za prisilni rad. Zahvaljujući svedočanstvima preživelih i spisima do kojih je Kenili došao kao i novinarskom stilu kojim se Kenili poslužio da nam prepriča ovu priču, lik Amona Geta, kao i drugih članova Naci partije oslikan nam je do perfekcije; tako da zaista možemo da zamislimo njihovo postojanje i sve užase koje su činili i bili u stanju da učine.

Ukoliko ste gledali film Šindlerova lista (a verovatnoće da ga niste pogledali su verovatno vrlo male), onda znate oko čega se vrti sama priča. Međutim, roman nam daje mnogo detaljniji uvid u život ne samo Oskara Šindlera, već i njegovih Jevreja. Može se slobodno reći da je knjiga mnogo sadržajnija, te ako ste hteli da čitate više o Oskaru Šindleru i tačno saznate način na koji je on uspeo da spase preko 1000 ljudi, onda je ovo roman za Vas. Međutim, ono što je bitno znati jeste da je ovaj roman zapravo publicisitika, i tako se i čita. Sa te strane, ako ste tražili romantizovanu verziju Šindlerovog života, možda nećete biti presrećni. Koliko god ovaj roman bio vrlo dobra publicistika, on nije roman u pravom smislu te reči ili roman onako kako ga zamišljamo. Ali Šindlerova lista je jedna jako značajna knjiga, ali opet rezervisan za one koje priča o Šindleru zaista zanima. Ali ako je uzmete u ruke, saznaćete mnogo toga o ovom mračnom periodu u Poljskoj.

Film je remek-delo, zaista, i verujem da će mnogi reći da je bolji od romana. Ali roman samo zaokružuje celu priču, tako da bih zapravo predložio i jedno i drugo za potpuni doživljaj ove priče; a svejedno je kojim ćete redosledom to činiti. Bilo da se odlučite za knjigu, ili za film, čeka vas dugo putovanje – moglo bi se reći da je knjiga obimna i da zahteva dosta koncentracije, film sa druge strane traje 3 sata. Ali jedno drugo odlično dopunjavaju – roman daje informacije koje ne saznajemo na ekranu, dok nam film daje vizuelno rešenje kako je sve to izgledalo, a na sve to, uživaćemo u sjajnoj glumi Liama Nisona, Bena Kingzlija i Rejfa Fajnsa.

Comments are closed.