Vladimir Vojvodić, “Vatra nepoznatog porekla” // Amerikana na srpski način

Izdati roman u Srbiji je samo po sebi jako teško i to iz više razloga. Pre svega, naći kvalitetnog izdavača koji će da prihvati rizik da izda vaš roman (što je još teže ukoliko ste pisac koji do sada nije napisao ništa svoje) je samo po sebi zadatak koji može da traje i godinama. Međutim, i kad se nađe izdavač, potrebno je doći do čitalaca, a kako doći do čitalaca u državi koja čita samo one knjige koje su svetski hitovi? Kad malo bolje razmislimo, to je velika šteta, jer je Srbija do sada verovatno iznedrila neke presjajne priče i kvalitetne knjige koje su ostale u nekom zapećku samo zbog toga što su ti romani došli do manjeg broja ljudi; kako zbog lošeg marketinga izdavačke kuće, tako i zbog straha ljudi da se upuste u nešto novo. Iz tog razloga, volim da pohvalim sve nove pisce koji su uspeli da stvore nešto potpuno drugačije i nesvakidašnje; pisce za koje smatram da predstavljaju nešto novo na našoj književnoj sceni. Poslednje takvo otkriće je Vladimir Vojvodić i njegov roman Vatra nepoznatog porekla, koji vrlo lako može da parira američkim avanturističkim romanima.

Tridesettrogodišnji Vladimir Vojvodić rođen je u Beogradu, a po obrazovanju je master ekonomskih nauka. Voli kinematografiju, literaturu, video igrice, sport i muziku, a osim toga što se bavi pisanjem, član je i benda Neki Paori. Vatra nepoznatog porekla mu je prvi roman, koji je preveden i na engleski jezik a od skoro je počeo i da se prodaje na engleskom pod nazivom Fire of Unkown Origin. Za englesko govorno područje promenio je i svoje ime, te se predstavlja kao Walter Duke. Interesantno je da je za ovaj roman Vladimir donekle pronašao i inspiraciju u bendu Blue Oyster, što nam pominje i u posveti.

Zaplet romana Vatra nepoznatog porekla je donekle težak za objasniti, ali svakako predstavlja nešto potpuno novo na našim prostorima. Pre svega, užasno je teško i nezahvalno smestiti roman na nekoj drugoj teritoriji koja nije Srbija a da to izgleda baš onako kako treba, ali je Vojvodić zaista uspeo u tome. Ovaj roman je smešten u dva različita perioda; tu je priča koja je smeštena u 16. vek i prati priču jednog konkvistadora na samrtnoj postelji, koji nas upoznaje sa jednim drevnim artefaktom. Upravo taj artefakt je poveznica između priče iz 16. veka i priče koja je smeštena u ’70-e godine XX veka u ruralnim delovima Amerike. Dva detektiva, Majk i Gejbrijel kreću u potragu za nestalim momkom, a ono što ih čeka na tom putu je sve samo ne predvidivo i obično. U ovoj puzli žanrova i mnoštva likova, detektivi Majk i Gejb će se upustiti u priču sa novim drogama, upoznati fascinantne likove kao što je Bili Brajar, i ponuditi nam jednu potpuno suludu amerikana avanturu.

Iako je opis ovog zapleta donekle štur, mislim da nije potrebno da znate ništa više o samoj priči. Početak romana može biti prilično konfuzan, prvenstveno zbog činjenice da nas u prvih 100 strana Vladimir upoznaje sa nekolicinom likova, ali čim pređete tih stotinak strana i upoznate se malo bolje sa likovima i sa atmosferom u romanu, sve kockice dođu na svoje, tako da je moj veliki savet – ne odustajte. Vladimirov stil, s druge strane, vam možda i neće dozvoliti da odustanete. Prosto je neverovatno kad uzmete ovaj roman i pročitate prva poglavlja i kad pomislite da je ovo prva knjiga koju je napisao naš čovek – deluje kao da Vladimir piše sa lakoćom a opet stvara baš tu napetost koja nam je u ovom romanu potrebna. Njegove rečenice su odlične i vrlo profesionalne; na momente izgleda kao da je u pitanju prevod nekog jako dobrog i popularnog američkog amerikana romana. Da nema njegovog imena na koricama, ne bismo nikad mogli da pogodimo da je roman napisao čivek iz Srbije.

Ali nije samo stil to što Vojvodića izdvaja iz koša novih pisaca na našim prostorima. Da, njegov stil pisanja jeste sjajan i nešto na šta bi trebalo da se ugledaju i neki malo popularniji pisci avanturističkih romana, ali je Vatra nepoznatog porekla jedan vrlo dobar amerikana roman, što je veliki poduhvat. Pisati o predelima koji su nama toliko daleki do takvih detalja ne može svako. Vrlo često takvi srpski romani deluju otrcano, ali slučaj sa Vatrom nepoznatog porekla je drugačiji. Vladimir u pravim momentima kombinuje američke simbole sa pričom, te su kadilaci, i kantri i rok muzika nešto što se oseti kroz ceo roman. Mislim, pogledajte i naslovnicu romana -da li može više dočaravati tu američku kulturu sedamdesetih godina? Ono što je moja jedina zamerka za ovaj roman jeste taj što je mogao biti dosta duži. Sama priča je toliko interesantna, i svi likove koje vidimo u romanu su posebni i drugačiji, i voleo bih da sam malo više saznao o njima i da je priča tekla malo sporije kako bi osetili tu mešavinu amerikane i fantastike na još bolji način. Ali sve u svemu, ovo je presjajan prvi roman jednog srpskog pisca od kog u budućnosti možemo da očekujemo sjajne stvari.

Zašto je mene ovaj roman skroz pozitivno iznenadio? Zato što sam od njega očekivao samo interesantnu filmsku priču, ali dobio sam mnogo više od toga. Dobio sam delo koje je pre svega temeljno istraženo, u koje je uloženo dosta truda, u kome se piščeve inspiracije osete. Vladimir je ljubitelj književnosti Dena Simonsa, Agate Kristi, Isaka Asimova, Oldusa Hakslija, i to se ovde vidi. Ovako se uzima inspiracija i pravi nešto posve novo i interesantno. Ne mogu a da ne zamislim filmsku ili serijsku verziju ove priče, jer da je ovaj roman izdat u Americi, verujem da bi bio pravi hit.

Vladimira Vojvodića savetujem da čitate iz dva razloga. Prvi jer je knjiga zaista jako dobra avantura koju ćete pročitati kroz par dana jer čim pređete prvu trećinu, nećete moći da stanete. A drugi razlog je taj što ovakvim piscima naša podrška dosta znači. Dokle ćemo davati šansu samo piscima koji pišu pretenciozno misleći da što komplikovanije rečenice i što komplikovaniji stil nužno znači i kvalitet; dokle ćemo samo davati šansu piscima koji pišu o ratovima; dokle veličate srpske pisce čiji se rečnik bazira na psovkama i slengu – da li kao narod nismo zaslužili da u svom književnom opusu imamo i jednu preludu avanturu kao što je Vatra nepoznatog porekla?

Comments are closed.