Margaret Atvud, ”Svedočanstva” // Povratak u Republiku Galad

2017. godine se svet malo promenio kada je Hulu kuća izbacila prvu sezonu serije Sluškinjina priča. Ljudi koji su bili upoznati sa Margaret Atvud do tada su napokon dobili vizuelni prikaz ove distopijske priče i najzad videli kako izgledaju Sluškinje a kako Zapovednici. S druge strane, bilo je mnogo onih koji za priču nikada ranije nisu čuli, ali ih je serija kupila već nakon prve epizode. A i kako ne bi, kad ne samo da je priča fenomenalna, već i sama prva sezona serije. Iako je upitno da li su druga i treća sezona priče o Fredovici i Republici Galad potrebne ili ne (roman pokriva samo prvu sezonu), čini se da Atvudova zaista ima mnogo posla jer i sama učestvuje u snimanju i pisanju serije. Međutim, 2019. godine je izdala roman Svedočanstva, koji predstavlja svojevrsni nastavak ove priče. Svedočanstva je roman koji je takođe prošle godine bio jedan od dva dobitnika prestižne Bukerove nagrade, ali da je zaslužio? ...

Sali Runi, “Normalni ljudi” // Slojevit milenijalski roman sa iritantnim likovima

Vrlo se retko desi da se pojavi knjiga za koju ne znate da li da da je ocenite sa minimalnim ili maksimalnim brojem zvezdica. Okej, takva knjiga baš i ne postoji, ali roman Normalni ljudi može da posluži kao jedan od ekstremnih slučajeva gde zapravo ne znate šta da mislite o samom romanu. On može dobiti i 2 ali i 4 zvezdice, jer je u isto vreme izuzetno jednostavan a opet, s druge strane, kada se zagrebe ispod površine, ima to nešto specifično što drugi romani nemaju. Sali Runi je primećena odmah nakon svog prvog romana Razgovori sa prijateljima, ali je tek romanom Normalni ljudi doživela veliku slavu, posebno nakon što je ovaj roman bio nominovan za skoro sve veće nagrade, uključujući i Bukerovu nagradu te godiine kada je izdat. ...

Teme, motivi i simboli u Stajnbekovom “Istočno od raja”

Džon Stajnbek (1902 - 1968) je jedno od zvučnijih imena savremene američke književnosti. Njegovi romani se smatraju klasicima za buduće generacije, a nije ni čudo s obzirom na to koliko je čitan i voljen od strane ljubitelja književnosti. Njegova dela ne samo da su čitana kako redovno tako i u školama širom Amerike, već su bile i inspiracija za velike filmske i TV likove. Ako ste ikada čuli za Stajnbeka, verujem da ste čuli za jedno od njegova tri najpoznatija dela -  Istočno od raja, Plodovi gneva, i novelu O miševima i ljudima. Svako njegovo delo je tematski vrlo kompleksno, i to je i jedan od razloga zbog kojih se svaki njegov roman kotira kao remek-delo. Ipak, njegov  magnum opus je roman Istočno od raja, jedan slojeviti čitalački podvig od preko 700 strana  sa  fascinantnim likovima koji se nikada ne zaboravljaju i temama koje mogu da se analiziraju dosta dugo. Ukoliko niste čitali Istočno od raja, a volite kvalitenu književnost, onda je ovo pravo vreme da je pročitate jer nećete zažaliti ni jedan sekund. Međutim, da bi se ovaj roman shvatio kako bi trebalo, potrebno je obratiti pažnju na sve one skrivene slojeve koje je Stajnbek u njega ubacio. Iz tog razloga, ukoliko ste ga pročitali a niste ni sa kim diskutovali, ili planirate da ga pročitate, evo koje su to teme, simboli i motivi u Stajnbekovom savršenstvu zvanom Istočno od raja. ...

Kristian Novak, “Ciganin, ali najljepši” // Remek-delo o predrasudama, sudbinama i manjinama

Kada se radi o književnosti manjina, verujem da su najrasprostranjeniji romani o Afroamerikancima i o njihovom životu, odnosno borbi za život u Sjedinjenim Američkim Državama. Afroamerička književnost je izrodila neke bisere od romana poput Boja purpura, Amerikana ili Najplavlje oko. Sa druge strane, tu je i književnost o Indijancima, koja se čini se u poslednje vreme malo više popularizovala kod nas, pa je recimo jedna od čitanijih knjiga ove godine Tamo tamo Tomija Orindža. Od pre nekoliko godina takođe možemo češće naići na romane o migrantima kao manjini, kao što je roman Egzodus roda. Međutim, to je sve na nekim prostorima daleko od Balkana. Šta je sa našim manjinama ovde? Zašto se o njima ne piše puno? Jedan od pisaca koji je to pokušao da promeni jeste hrvatski pisac Kristian Novak koji je svet kupio svojim romanima Črna mati zemla i ovaj o kom upravo pričamo danas, Ciganin, ali najljepši. Kako sam naslov romana kaže ovo jeste donekle roman o Romima kao o manjini ali je zapravo mnogo više od toga. ...

Hana Kent, “Pogrebni običaji” // Islandska istinita priča kao mračni roman

Island je država koja je postala popularna turistička destinacija tek skoro. U poslednje vreme sve više i više ljudi odlučuje da provede tamo nekoliko dana, ali razlog tome je ponajviše fenomen  Aurora Borealis, dok se o samom Islandu i dalje ne zna mnogo. Islandska kultura nije rasprostranjena, islandska narodna muzika je nepoznata našim ušima, i samim tim, i sve priče koje Island u sebi krije nisu priče koje su do nas često dolazile. Međutim, zahvaljujući Hani Kent, i njenom romanu Pogrebni običaji, imamo priliku da saznamo nešto više o jednoj od sjajnih priča koje je Island podario. Odlazimo na Island, negde početkom XIX veka, da pročitamo priču o poslednjoj ženi koja je osuđena na smrt, Agnes Magnusdotir. ...

Maks Porter, “Leni” // Savršeno uvrnuta priča o prirodi dece, odraslih i ruralne zajednice

Nebitno je to koliko godina imamo sada - kada smo bili mali, svi smo imali neke izmišljene likove kojih smo se plašili, ili s druge strane, sa kojima smo se možda, imaginarno družili. Možda su nas plašili babarogama, vešticama, vampirima kao što su Sava Savanović; ali to su sve likovi koji, iako nerealni, dovoljno utiču na nas kao na psihu deteta. Osim što su našim roditeljima ovi likovi verovatno služili kao neka vrsta oružja, ti likovi su postali folklorne priče koje se prenose sa kolena na koleno. Osim Babaroge, koja je verovatno najpoznatija foklorna priča na našim prostorima, mnogi delovi naše države imaju neke svoje manje folklorne priče, da li o ženama koje se pojavljuju kao duhovi, da li o parovima koje su vukovi pojeli u šumama pa se sad šetaju tim istim šumama u određeno vreme. Niko do sada nije istražio šta se to tačno desi u glavi deteta kada se upozna sa jednom folklornom pričom, ali tu na scenu stupa Maks Porter sa svojim romanom Leni. ...

James Baldwin, “Go Tell It On The Mountain” // Da li postoji ”preterana religioznost” i kako je to ona subjektivna?

Neretko se srećemo sa žanrovima i temama koje nas konkretno ne interesuju preterano, i uglavnom takve romane preskačemo. Davanje šanse nečemu novom u književnosti je mač sa dve oštrice, jer nam se može desiti da nam se taj novitet ne svidi nikako a da smo na to potrošili vreme. Ovo svakako ima smisla kada je reč o žanrovima, jer čitalac zna kako da pristupi kom žanru i koji žanr mu najviše odgovara a koji mu nikako ne leži. Međutim, iako i tu ima prostora za probanje nečeg novog, fokusirajmo se na teme, koje se češće izbegavaju nego sami žanrovi, što je opet, s druge strane, potpuno normalno. Zašto bi čitali o nečemu što nas konkretno ne zanima?  Jedna od tih tema jeste svakako religija. Religiozni čitaoci će se retko kad upustiti u knjigu čija tema i poruka ide protiv onoga u šta veruju, a s druge strane, ateisti i agnostici se neće baš često upustiti u knjigu koja kao glavnu temu ima religiju. Roman Go Tell It On The Mountain jeste jedan od tih, i bila bi jako velika šteta ne pročitati ga zbog teme, jer u srži ovog romana nije samo religija, već jedna kultura,  priča o porodici i pronalaženju sebe. ...

Patrik Devit, “Braća Sisters” // Kaubojska priča o odnosu dva brata

Vestern je žanr koji je bio izuzetno popular jedno vreme, prvenstveno pre nekih 50, 60 ili 70 godina kada su vestern filmovi  bili na svom vrhuncu. To je takođe bio period kada se pisalo dosta vestern romana, a ovaj žanr je i dan danas rasprostranjen, ali je rezervisan za određenu grupu ljudi koji vole taj žanr. Kada je reč o malo komercijalnijom književnosti, za vesterne tu baš i nema mesta, bar kada je reč o književnosti. Ne možemo baš često naleteti na neki vestern o kaubojima i indijancima koji je kvalitetan, dok ćemo vestern filmove gledati bar svake dve godine, i to zahvaljujući dobrim režiserima kao što je, između ostalih, i Kventin Tarantino. 2011. godine izdat je roman Braća Sisters, a već je sledeće godine nominovan je za prestižnu Bukerovu nagradu za književnost, i samim tim je jedan od retkih vesterna koji se našao nominovanim za ovu nagradu. Zašto je Braća Sisters baš vestern koji je poseban, i  da li ga čitati? ...