Alber Kami, “Stranac” // Remek-delo koje postavlja brdo filozofskih pitanja

Ako pogledate naslovnu liniju ovog bloga i prevučete mišem na dugme žanrovi, otvoriće vam se padajuća lista, ali na kojoj neće biti ’’klasici’’. Zašto? Zato što nisu svi klasici dobri, i knjigu ne treba čitati samo zato što je ’’klasik’’, isto kao što ni za 100 godina neće svi ljudi čitati apsolutno sve knjige koji su trenutno bestseleri. Ipak, postoje oni klasici za koje nije ni potrebno napomenuti da je klasik i strpati u takvu kategoriju. Postoje ti naslovi koji su apsolutno svima poznati, i koje definitivno treba pročitati bar jednom u životu. S obzirom na, po mom mišljenju, loš opus knjiga koji se servira našim srednjoškolcima kao lektira (u smislu da postoji mnogo boljih knjiga koje uče đake više o toleranciji i generalno životu u 2018. godini nego brdo domaćih incestuoznih i brutalnih romana), vrlo mi je drago da je Stranac od Albera Kamija i dalje na redovnom repertoaru. Ukoliko ste voleli ovaj roman, ili ukoliko planirate da ga pročitate, ovo je pravo vreme jer ga je Kontrast izdavaštvo izdao u jednom potpuno novom vizuelnom izdanju, koje ne može da se poredi ni sa jednim drugim. Knjigu svakako nećemo kupiti zbog korica, ali evo ukratko o čemu je Stranac i zašto ga treba pročitati: ...

Han Kang, “Vegetarijanka” // Uticaj jedne odluke na živote mnogih

Živimo u dobu kada je postati vegetarijanac (ili vegan) potpuno normalna stvar, sa sve većim i većim brojem onih koji se bore za prava životinja i ohrabruju drugačiji način ishrane. Isto tako, među mesojedima postoji ta predrasuda da će vegetarijanac uvek naglasiti tu činjenicu o sebi. Sad, da li je to pravi način ishrane ili nije, tema je za neki drugi put. Naslov romana o kom danas pričamo sastoji se samo od te reči, ali ovaj roman nije o drugačijem načinu ishrane, ovo je roman o životnim odlukama i o tome koliko jedna, naizgled minorna stvar, može da utiče na mnoge; o tome da li smo zaista slobodni u našem telu, da li smemo da donosimo svoje odluke i do koje mere. Ali na kraju krajeva, ovo je roman o odnosima unutar jedne porodice u Seulu, u Južnoj Koreji. ...

”Voljena” i ”Boja purpura” // Dva afroamerička klasika krunisana Pulicerovom nagradom

Kada si rob, nemaš prava ni na šta. Pretpostavljam da ste već navikli da čitate o afroameričkoj književnosti na Bukmarkiću, ali zašto i ne bi? Ovo su teme sa kojima se ne susrećemo baš često, a vrlo je bitno upustiti se u različite kulture i čitati o problemima koje je određena nacionalna manjina imala. Ova književnost je izuzetno popularna u Americi – naravno pre svega među školovanim crncima, ali osim njih postoji ogroman broj belaca koji takođe uživaju u ovoj tematici. Ovoga puta na blogu su dve kratke recenzije za dva klasika: u pitanju su romani Voljena spisateljice Toni Morison, i Boja purpura spisateljice Alis Voker. ...

Margaret Atvud, “Alijas Grejs” // Istinita priča koja je postala odličan roman koji je postao TV serija

Pre samo dve nedelje izašla je druga sezona vrlo popularne serije Sluškinjina priča, koja je rađena po romanu izvrsne književnice Margaret Atvud. Atvudova je po poslednji put obradovala fanove 2016. godine, kada je izdala Đavolji nakot, roman u Hogart Šekspir ediciji koja za zadatak ima da na moderan način ispriča Šekspirove tragedije i komedije. Ipak, iako je trenutno kod nas njeno najpopularnije delo upravo Sluškinjina priča, Atvudova ima brdo drugih romana koji su takođe odlični i bitni za čitanje, jer nije sa razlogom jedna od najvećih živih spisateljica. Jedna takva knjiga je Alijas Grejs, po kojoj je takođe urađena mini serija od samo 6 epizoda koju svakako vredi pogledati. Alijas Grejs je, ipak, nešto drugačija knjiga– ona je zasnovana na istinitim istorijskim događajima, oko kojih je Atvudova stvarala svojevrsnu priču. ...

Maks Porter, “Tuga je pernato stvorenje” // Nesvakidašnji koktel stilova o bolu i nedostajanju

Šta je to sa piscima i pticama? Edgar Alan Po je postao popularan zbog svog gavrana, Ted Hjuz ima svoju vranu, Kolridž albatrosa, a Emili Dikinson svog slavuja. Sve ove ptice služe kao figure neke nove vizije, one su sveznajuće; ali isto tako one su personifikacije tuge, traume ili su glasovi nečijeg unutrašnjeg bića. Sve u svemu, ptica u prozi ili poeziji označava da će se nešto ružno desiti, ili da se već desilo. Isti takav je slučaj sa Maksom Porterom, čija knjiga Tuga je pernato stvorenje (o kojoj sam ukratko pisao kada je tek izašla) ima samo 4 lika – Oca, dva Dečaka i  Vranu. Ali, zašto Vrana, šta to ona tačno označava, i šta je to što ovaj biser postmodernizma koji broji svega stotinak strana čini odličnom umetnošću? ...

Srceparajuća ”A Little Life”: Razarajuće remek-delo koje nije za svakog

Pre tačno tri godine, kada sam tek pokrenuo blog, pisao sam o novoj knjizi Hanje Janagihare, A Little Life, i već od tada želim da je pročitam. Svi su tada pisali o njoj, i svi su je previše hvalili. Nadao sam se da će se knjiga ubrzo prevesti na srpski jezik da ne moram da je naručujem onlajn, ali onda je došao kraj godine, kada je isti taj roman nominovan za prestižnu Buker nagradu, a srpskog prevoda još uvek nije bilo. Sada, tri godine nakon toga, srpskog prevoda i dalje nema (apel izdavačkim kućama - evo prevešću je ja!), ali se moja draga prijateljica Kadira sa bloga Kadiaries setila šta je to što sam očajnički hteo da čitam, te sam dobio englesko izdanje. Mislio sam da će roman koji ima 720 stranica sitnog fonta biti jedan veliki poduhvat koji će trajati bar mesec dana, ali završen je nakon samo 8 dana. Bez ikakvog preterivanja, mogu da kažem da je A Little Life jedan od najemotivnijih i nadirljivih romana koje sam ikada pročitao, ali isto tako njegova tematika je toliko uznemirujuća i teška za čitanje da će mnogi odustati. Ova knjiga nije za svakoga, jer ko nema jak želudac za ono što sledi, i ne treba da je čita. Zašto je ovaj roman toliko kontroverzan? ...

Eka Kurniavan, “Kobna lepota” // Indonežanska mešavina istorije, mitova, tragičnih sudbina i brutalnih scena

U moru evropske i američke literature koju toliko volimo, pre nekoliko godina pronašli smo malo orijentalnije knjige. One su ubrzo postale vrlo kliše, ali iz nekog razloga su još uvek previše popularne, tako da ne videti knjigu u knjižarama sa rečima ’’konkubina’’ ili ’’harem’’ u naslovu je skoro pa nemoguć podvig. Upravo smo se iz tog razloga – što smo zavoleli isključivo orijentalne države poput Maroka, Avganistana, Turske i Indije - ograničili, i potpuno zapostavili literature nekih daljih država koje i te kako imaju šta da pruže. Jedna takva država je Indonezija, čiju književnost nismo imali prilike da čitamo, niti je na našem području bila popularna. Što je vrlo tužno, jer ona krije zaista savršene priče. Možemo li onda da zamislimo koliko savršenih knjiga možemo da pronađemo u još daljim i manjim državama? Ipak, skoncentrišimo se na Indoneziju danas, koju nam je izdavačka kuća Dereta približila romanom Kobna lepota indonežanskog pisca Eke Kurniavana. ...