Trejsi Ševalije, “Novi učenik” // Koji je pravilan način čitanja ovog romana?

Kada god pomislim na Trejsi Ševalije, pomislim na, naravno, već opštepoznati roman Devojka sa bisernom minđušom, koji mi je jedan od dražih romana koje sam pročitao. Možda zato što je prva knjiga u kojoj sam baš uživao – pročitao sam je baš davno, i ne usuđujem se da to ponovo uradim da ne bih pokvario taj doživljaj. Sećam se svojih buntovnih tinejdžerskih dana kada sam sedeo u sobi i čitao ovaj roman da ne bih morao da pričam sa svojim roditeljima. Usledio je roman Pali anđeli koji mi se takođe mnogo dopao, i koji mi je probudio taj neki emo / gotičarski osećaj (jer ipak groblje ima veliku ulogu u celoj toj priči). Nakon ta dva, pročitao sam svaki njen roman, i svaki mi se dopao, iako sam donekle znao da ljubitelji kvalitetne literature zaziru od romana ove spisateljice, iz meni nepoznatih razloga. Dakle, kao što je već očigledno, Trejsi Ševalije je moj guilty pleasure (mada možda i ne baš guilty), i nekako se uvek obradujem njenim novim romanima. Ipak, Novi učenik nosi nešto potpuno novo u stilu pisanja Trejsi Ševalije, ali ono što većina ljudi ne zna je da se ovaj roman mora čitati na jedan poseban način. ...

En Tajler, “Kalem plavog konca” // Zamršeni odnosi jedne sasvim (ne)obične porodice

Svi smo upoznati sa legandarnom prvom rečenicom Tolstojeve Ane Karenjine koja kaže da su sve srećne porodice nalik jedna na drugu, a svaka nesrećna nesrećna na svoj način. Međutim, nekako nam je, kao društvu, teško da poverujemo da su tuđi problemi veći od naših, i često izigravamo sudije u igri zvanoj ’’ozbiljniji problemi’’. Na sreću, postoji i taj deo društva koji svačije probleme gleda objektivno, razumejući i saosećajući se sa njima – to ne moraju biti nužno veliki životni problemi, već sve ono što nam daje nemir i čime nismo zadovoljni. Porodica Vitšenk je upravo takva, a kroz savršenu prozu En Tajler, razvićemo tu empatiju još više. ...

Arundati Roj, “Ministarstvo neizmerne sreće” // Haotični mozaik savršenih rečenica

Čitalački svet je 20 godina čekao na drugi roman Arudanti Roj, prvi nakon globalnog hita Bog malih stvari koji je dobio Buker nagradu za najbolji roman 1997. godine, o kom ste imali prilike da čitate na ovom blogu. Nekima na sreću, a nekima na žalost, Ministarstvo neizmerne sreće je potpuno drugačiji od prethodnog – ovo je knjiga koja na skoro 500 stranica dočarava ne jednu, već dve glavne priče, nekolicinu manjih, ali takođe bitnih podpriča, prepune mnoštvom likova, osećanja i neverovatno lepih Arudantinih rečenica. Da, ovaj roman definitivno može da se opiše kao jedan haotični mozaik savršene Arudantine proze, odlične priče, i nebitnih i pokatkad dosadnih scena. Na koje načine je Ministarstvo neizmerne sreće ispunila očekivanja, a gde je podbacila? ...

Džon Grin, “Nema kraja kornjačama” // Dirljiva tinejdžerska priča, ali bez kornjača

Koliko ljudi u Vašem okruženju imate koji pate od prave anksioznosti? Drugo pitanje - kada bi Vam neko rekao da je anksiozan, da li biste to shvatili ozbiljno ili ne? Treće pitanje - da li ste ikada znali da prepoznate u srednjoj školi da li je neko anksiozan, i da li ste se ikad potrudili da zapravo razumete te ljude i da se saosećate sa njima? Posle ovog romana ćete sigurno duboko u sebi potražiti odgovore na ova pitanja. Nakon ogromnog književnog (a i filmskog) hita Krive su zvezde, ljubimac svih tinejdžera-zaljubljenika u književnost, Džon Grin, je iznenadio svoje fanove novim ostvarenjem, Nema kraja kornjačama. Roman ima sve što tražimo od young adult žanra - tinejdžerka koja ima probleme – , tinejdžerska ljubav – , odrasli koji ne razumeju – , blesava najbolja drugarica – , momak koji pokazuje devojci zvezde – , i predstavlja zaista jednu dirljivu i osećajnu tinejdžersku priču, jednu puku realnost tinejdžerskih godina koje smo mi, koji više nismo tinejdžeri, davno zaboravili. ...

Kejt Atkinson, “Život posle života” // Druge, treće i četvrte šanse koje život pruža

Postoji ta jedna teorija da alternativni univerzumi postoje, i da za svakog od nas, postoji bezbroj alternativnih univerzuma, zavisno od toga kakve smo odluke donosili. Svaki alternativni univerzum je drugačiji, i svaki od njih rađa bar dva nova. Posmatrajte to kao drvo koji predstavlja Vaš život, dok su grane sve stvarnosti koje se nisu desile jer ste izabrali odluke koje su Vas dovele baš u ovu stvarnost. E, roman Život posle života se bavi baš ovom tematikom, s tim što je spisateljica Kejt Atkinson odlučila da junaknji romana, Ursuli Tod, da više od jednog života, za razliku od nas običnih smrtnika. Kako je spisateljica sve to uspela da ubaci u ovaj roman koji je osvojio Kosta nagradu za najbolji roman i pokupio sve najpozitivnije kritike? ...

”Povratak kući” i ”Ribari” – Savršena nova Afroamerička ostvarenja o Gani i Nigeriji

Afroamerička književnost je posebna i vrlo bitna. Ukoliko joj date šansu videćete da se u rečenicama crnačkih romana krije mnogo više od same priče - tu se krije jedna istorija, jedna kultura, i glasovi koji žele da pronađu sebe u društvu i da se osete da tu pripadaju. Afroamerička književnost ipak nije bitna samo za Ameriku - teme kao što su pripadnost, marginalizacija, beznađe, ljubav prema porodici su samo neke od onih koje se provlače kroz ove romane, a svakako su teme koje mogu da se odnose na sve nas, na bilo kom kraju sveta. Na kraju krajeva, rasizam koji je ultimativna tema je takođe nešto o čemu treba da znamo i mi u Evropi, pa i u Srbiji, i da kroz nečije druge oči vidimo do koje mere naše pogrešno mišljenje ili predrasuda o nečemu može da utiče. ...

Ema Klajn, “Devojke” // Privlačnost kulta Čarlsa Mensona

Potpuno je razumljivo iz kog razloga se sve više pisaca odlučuje da piše o istinitim ili fiktivnim kultovima i komunama - oni daju uvid u nama nepoznat svet, u svet koji je sve samo ne dosadan. Ti svetovi nam ne pokazuju samo nešto što je nama potpuno strano, oni nam takođe otvaraju vrata da zavirimo u mozgove i misli potpuno drugačijih ljudi, da pokušamo da razumemo ili osudimo njihove disfunkcionalnosti i apatiju, da pokušamo da kroz njihove oči vidimo šta to mi zapravo imamo ili šta nam fali. Roman Devojke je uspeo da spisateljicu Emu Klajn uvrsti u red pisaca kom pripadaju čak i kultni Džon Apdajk i Čak Palahnjuk. Ipak, njena tematika inspirisana je jednim od najstrašnijim događaja prošlog veka - usponom kulta i takozvane ''porodice'' Čarlsa Mensona, koja je, između ostalih, odgovorna za višestruko ubistvo tada trudne glumice Šeron Tejt i njenih prijatelja jedne avgustovske noći 1969. godine. ...

Čimamanda Ngozi Adiči, “Amerikana” // Kako biti rođeni Afrikanac u američkom društvu

Ukoliko ste fan planetarne zvezde Bijonse, nemoguće je da vam ime Čimamanda Ngozi Adiči nije poznato, s obzirom da je upravo njen onaj feministički govor koji se čuje na polovini numere Flawless. Ukoliko ste pak kopali dublje (ili ste studirali englesku književnost) znaćete da je Adiči spisateljica nigerijskog porekla koja je za svoja književna dela zgrabila neke od najprestižnijih književnih nagrada, uključujući i Buker nagradu. Roman koji je danas dovodi na Bukmarkić jeste Amerikana, originalno objavljen 2013. godine, a i preveden u izdanju kuće Laguna, te eto odmah dobrih vesti, mogu ga čitati svi a ne samo anglisti! ...