Trejsi Ševalije, “Plodovi na vetru” // Kada život obeleže jabuke

Pre nekih desetak godina srca velikog broja čitalaca širom sveta osvojila je divna priča pod nazivom Devojka sa bisernom minđušom, svojevrsna istoriografska metafikcija iza poznate istoimene Vernerove slike. Nakon nje, isti ti čitaoci su se upustili u ostale istorijske drame Trejsi Ševalije, od prvog feminističkog pokreta u romanu Pali anđeli pa sve do prve žene koja se bavila istraživanjem fosila u Čudesna stvorenja. Ove godine, Trejsi Ševalije je odlučila da obraduje svoje fanove ne samo zbirkom kratkih priča Dame biraju (o kojoj ćete imati prilike da čitati na Bukmarkiću vrlo uskoro) koju je samo uredila a pero dala spisateljicama amaterima; već i svojim novim romanom koji nosi naziv Plodovi na vetru. Poznato je da je Trejsi Ševalije opsednuta istorijom, i da se njeni romani vrte oko pravih istorijskih činjenica i njene percepcije kako se ta istinita priča možda desila (što je i definicija istoriografske metafikcije), pa se pitamo šta je to što nas Trejsin novi roman može naučiti? ...

Marek Halter, “Staljinova ljubavnica” // Posledice Drugog svetskog rata i nepoznanica zvana Birobidžan

Poznavanje osnova Drugog svetskog rata je opšta kultura. Iako možda niste obraćali pažnju na časove istorije u osnovnoj i srednjoj školi, tu je pregršt filmova i romana koji su smešteni u ovaj period, tako da je nepoznavanje najosnovnijih informacija nemoguće. Takođe, Drugi svetski rat je ispričao najemotivnije i najdirljivije priče ikada ispričane; od fikcije do filmova, od istorijskih do izmišljenih priča. Ipak, malo romana postoji koji će nas naučiti nečemu novom, nećemu što možda nismo znali da postoji. Jedan od takvih romana, napisan da edukuje i da dirne čitaoce napisan je 2012. godine iz pera francuskog jevrejskog pisca Mareka Haltera. U pitanju je roman Staljinova ljubavnica (koji u originalu nosi naziv L'inconnue de Birobidjan, u slobodnom prevodu Nepoznanica Birobidžana). Koliko Vas je uopšte čulo za mesto zvano Birobidžan? ...

Džim Šepard, “Knjiga o Aronu” // Priča o holokaustu, jednom dečaku i prijateljstvu sa velikim herojem Drugog svetskog rata

Verovatno su najtužnije priče ispričane od strane dece. Koliko god saosećali sa odraslim osobama, i koliko god plakali nad tragičnim sudbinama onih koji mogu da se sami snađu u životu; najviše nas takne tuga dečaka i devojčica širom sveta - a toga ima zaista mnogo. Godinu ćemo početi jednim od romana koji je već ukratko prezentovan u majskom NR postu. U pitanju je novi roman Džima Šeparda, pisca koji je fasciniran istorijom, pisca koji sve svoje pisanije bazira na istoriji, istorijskim likovima, i činjenici da je čovečanstvo od samog svog začetka prepuno mana. On je ovog puta, u romanu Knjiga o Aronu, odlučio da ispriča kratku priču o malom dečaku u sred Drugog svetskog rata, njegovu tragičnu sudbinu, i samim tim ispričao tužne životne priče hiljade mališana koji su živeli u vreme malog Arona. ...

Salman Ruždi, “Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći” // “1001 noć” 21. veka

Postoje ti pisci koji nas svojim pisanijama vode na neko drugo mesto, stvarno ili nestvarno, u kome je sve šareno, lepo. Ti pisci imaju tu neku posebnu moć da nam pomognu da zaboravimo na surovu realnost koja nas okružuje i na istu svakodnevnicu koju živimo iz dana u dan. Jedan od tih pisaca je indijac Salman Ruždi, čije reči i priče ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim. Ruždi je bio optuživan za dosta stvari, ali jedna od njih svakako nije bila nemanje mašte, što njegov novi roman, Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći svakako dokazuje. Pisac koji je svoju slavu stekao romanima Deca Ponoći, postao posebno poznat zbog romana Satanski stihovi zbog koga mu je pripisana fatva, nikad nije prestao da oduševljava svoje čitaoce. Ne verujete? Onda vas molim da saberete sve dane iz naslova knjige i dobićete zbog čega sam ovo rekao - zbir dana iznosi 1001, što nas automatski asocira na 1001. Noć - knjigu sa pričama o Šeherezadi, Aladinu, Ali Babi i 40 razbojnika - s tim što je ovo ipak knjiga 21. veka. ...

Umberto Eko, “Nulti broj” // Politička satira o uticaju medija i teorijama zavere

Da li verujete svemu što je plasirano od strane medija? Svaku političku odluku, svaki skandal, svaku ljubavnu aferu pozantih ličnosti? Živimo u vremenu kada nam je sve toliko dostupno da je vrlo teško razlikovati prave informacije od onih lažnih i zlonamernih. Koliko je lako plasirati pogrešnu priču znamo svi mi koji smo nekada bili u mogućnosti da prisustvujemo rađanju nekog novog trača, ali šta se dešava kada takve priče poprime obrise na nivou jedne države i jedne Vlade? Novi roman poznatog italijanskog pisca Umberta Eka, Nulti broj (o kome smo pisali u ovomesečnom NR postu), se, između ostalih, upravo bavi i ovim pitanjem - uticajem medija. Upakovano u jednu kratku političku satiru, Eko ovoga puta odlučuje da nam pokaže koliko se lako rađaju tračevi i teorije zavere, kao i to koliku moć imaju mediji nad ljudima, dok nas u isto vreme malo uči o savremenoj italijanskoj istoriji. ...

Kamila Šamsi, “Bog u svakom kamenu” // Jedna istorija, rat, prijateljstvo i arheologija

Mnogo romana postoji čija je radnja smeštena u jedan od dva svetska rata, mnogo romana je napisano i inspirisano tužnim životnim sudbinama. Najviše smo čitali priče Nemaca, Britanaca, Amerikanaca, pa i Srba; i manje - više znamo kako se sve odvijalo na zapadnoj polovini zemaljske kugle. Ono što nas Bog u svakom kamenu, novi roman Pakistanske spisateljice Kamile Šamsi (koja piše na engleskom jeziku) uči je, ne samo istorija Persije i sadašnjeg Pakistana, već i to kako je Prvi svetski rat zapamćen na Bliskom istoku. Osim tužne priče rata i nereda u Pešavaru (koji je danas glavni grad pakistanske provincije Hajber-Pahtunva), ovo je priča o jednoj prošlosti i budućnosti te jedne prošlosti, bratstvu, prijateljstvu, ljubavi i izdaji. ...