Maja Lunde, “Istorija pčela” // Šta nas čeka kada pčele nestanu?

Drago mi je da se u poslednjih nekoliko godina dosta priča o klimatskim promenama i ohrabruje korišćenje prirodnih i održivih materijala. Ako uporedimo svet u kom danas živimo sa onim pre 20 godina, primetićemo da smo učinili dosta toga lošeg za jedinu planetu koju imamo. Upravo ovo osvešćanje se proširilo i u umetničke krugove, i jedan primer toga jeste i Klimatski kvartet, odnosno četiri romana norveške autorke Maje Lunde. Sva četiri romana pripadaju novom žanru književnosti, zvanom cli-fi (climate-changing fiction, koji se u svojoj biti bavi klimatskim promenama). Prvi u ovom serijalu jeste roman Istorija pčela koji nam služi kao šamar za sve ono što činimo dok pčele, insekti koje uzimamo zdravo za gotovo, nestaju. Drugi deo ovog kvarteta, Plavetnilo, koje će se uskoro naći i u srpskim knjižarama pod znakom izdavačke kuće Odiseja, bavi se vodom i time koliko je voda zapravo bitna za nas. Treći i četvrti roman su još uvek u pripremi, i verujem da ćemo više informacija o njima dobiti uskoro. Međutim, hajde da se vratimo na pčele i vidimo šta je to Maja Lunde pokušala da uradi ovim romanom. ...

Meri Lin Brakt, “Bela hrizantema” // Ko su bile “žene za utehu” i zašto svet ne zna za njih?

U poslednje vreme je sve više knjiga koje se bave bitnim temama. Bukerova nagrada ove godine se, recimo, sastoji uglavnom od naslova čija je tematika razisam ili nacionalizam. Pitanje da li ovi romani vrede isto kao i sjajno napisano romani neke manje bitnije tematike ili ne ostavićemo možda za neki drugi put, ali sigurno je da kombinacija sjajne književnosti i tematike koja je bitna jeste recept za uspeh. Međutim, nisu svi romani takvi. Neki romani sadrže neverovatno bitne primere društvene problematike, ali su jako loše napisani. I s jedne strane, zašto ih ne pročitati i samim tim otvoriti sopstvene oči na nešto o čemu nismo znali, ali s druge - zašto bi ti romani doživeli neki enorman uspeh samo zbog tema koje pokriva? Takav je roman Bela hrizantema, knjiga koja bi mogla biti srceparajuća, ali koja se na kraju pokazala kao solidno štivo samo za razonodu. ...

Goran Dakić, “Petodinarke” // Mali heroji koje istorija ne pamti

Devedesete godine u Jugoslaviji ne pamtim, jer sam sticajem okolnosti sa porodicom živeo na nekom tada boljem mestu. Iz tog razloga, ne mogu da pišem niti da pričam o teškim vremenima koje su moji vršnjaci, ali i svi njihovi roditelji preživeli. To sve znam iz istorijskih udžbenika i eventualno iz priča članova porodice koji su živeli ovde. S druge strane, ako nešto imamo, onda imamo toliko svedočanstava o tom ratu u vidu filmova i knjiga. I da, možda se nekad čini da samo o ratovima i znamo da pišemo. Ali stvar sa novelom Petodinarke je potpuno drugačija. Ovo nije klasičan ratni roman, i ne može da se ograniči ni na jednu starosnu grupu. Ovo je zaista jedna priča koja će podjenako dirljivo pasti i odraslima ali i tinejdžerima, i evo zbog čega. ...

Fransoaz Sagan, “Dobar dan, tugo” // Lubenica od knjige, sjajna za vrelo letnje popodne

Da li ste nekad razmišljali u koja tri vremenska perioda bi ste se teleportovali na nekoliko dana da imate tu mogućnost? Što se mene tiče, jedan od tih perioda bi svakako bile pedesete i šezdesete godine prošlog veka; prvenstveno u Jugoslaviji, ali ne bih se bunio da me teleport greškom prebaci u neki drugi evropski grad. Valjda zbog toga što obožavam estetiku tog razdoblja, i u ruke ću uzeti sve što iole podseća na ovaj period. Vrlo često u slučam muziku i gledam fotografije iz ovog perioda. Upravo je to razlog zbog  kog me Dobar dan, tugo privukao na prvu loptu, i to nekoliko meseci pre nego što ga je izdala izdavačka kuća Laguna. ...

Džanin Kamins, “Američka prašina” // Knjiga oko koje se stvarno digla velika prašina

Skoro sam pročitao komentar na Instagramu koji je glasio ''politička korektnost će nas ubiti''. Iako sam generalno pobornik svačijih prava i ohrabrujem političku korektnost u svakom smislu, moram da priznam da je mala razlika između političke korektnosti i ekstremizma. Ekstremi ni u čemu nisu dobri. Ovo je upravo i razlog zbog kog nisam,  ali  i dalje nemam neko formirano mišljenje o prašini koja je ove godine podigao roman Američka prašina (slučajnost?) američke spisateljice Džanin Kamings. Zbog čega je tačno izbio skandal, da li je bojkotovanje ovog romana bilo potrebno i o čemu je roman zapravo? ...

Ottessa Moshfegh, “My Year of Rest and Relaxation” // Roman o depresiji koji je i duhovit i ozbiljan

Koliko samo olako koristimo reč ''depresija'' u razgovoru. Ova reč je postala toliko česta u razgovorima, da se čini da je jako mala razlika između rečenica ''ma nešto sam u nekoj depresiji'' i ''nisam baš nešto raspoložen''. I to svi mi radimo, ne shvatajući da upravo time umanjavamo važnost jednog od većih problema današnjice, velike psihološke bolesti koja je, nažalost, odnela mnoge živote. Nisam kompetentan da govorim o depresiji i o tome šta ona tačno podrazumeva, ali mislim da svi mi možemo da dođemo do zaključka da bilo ko oko nas može da pati od depresije a da mi to i ne znamo. Uzmite Robina Vilijamsa kao primer - ko bi rekao da je taj čovek, duh iz Aladina, gospođa Dautfajer, bio depresivan u poslednjih nekoliko godina svog života? Postoji više vrsta depresija, i o tome neću pričati sad jer nisam psiholog, ali mislim da svi mi možemo biti malo otvoreniji i tolerantniji prema ljudima koji zaista možda pate od ove mentalne bolesti. Jedna vrsta depresije je i u centru romana My Year of Rest and Relaxation, popularne američke spisateljice Otese Mošfeg. ...

Irvin Velš, “Trainspotting” // Džank kultura u najgorem, ali i najboljem izdanju

stina je da naš čitalački ukus dosta zavisi od ljudi koji su na njega uticali. Na moj konkretno je uticao i ukus moje prijateljice Dženane, a jedna od knjiga koju sam spoznao zahvaljujući njoj jeste i Trainspotting (Trejnspoting), koju je obrađivala za svoj magistarski rad. Iako sam za ovaj roman čuo pre nekoliko godina  od nje, tek je sad došao na red, zahvaljujući prevodu koji nam je stigao iz izdavačke kuće Plato. Trainspotting  će svi  znati zahvaljujući filmskom blokbasteru iz 1996. godine u režiji Denija Bojla u kom glavnu  ulogu tumači sjajni Juan Mekgregor. I nije ni čudo što dosta ljudi tako i zna za ovu priču; film je zaista legendaran. Isto kao i film, i roman pripada džank kulturi (džank = smeće, prljavština), i on svakako ima svojih jakih strana. ...