Min Đin Li, “Pačinko” // Porodična ljubav jača od nacionalizma

Porodične sage su uvek prezanimljive za čitati. Nebitno koja je porodica u pitanju i koliko je zapravo njihov život i njihova istorija interesantna ili ne, ukoliko jedan roman pokriva nekoliko generacija porodice, on zaista obećava jednu jako dobru avanturu. Takvi romani nisu samo priče o toj jednoj porodici kroz decenije, već je i svedočanstvo o jednom vremenu i mestu koje se na neki određeni način menjalo kroz to vreme. Takvih romana svakako ima dosta, ali možda bih u ovom trenutku izdvojio romane Sto godina samoće koji je zapravo i savremeni klasik, kao i roman Midlseks Džefrija Judžinidisa koji ne priča samo priču o porodici i mestu gde se radnja održava, već i o jednoj kulturi  i o jednom genu koji putuje kroz nekoliko generacija. Pre tri godine, na svetskom tržištu se pojavio i roman  Pačinko,  koji je pokupio zaista sjajne književne kritike i oko sebe stvorio veliki krug poštovalaca. Pačinko se sada može naći i na srpskom jeziku, a evo kakav je to roman u stvari. ...

Dona Tart, “Tajna istorija” // Grčka tragedija na moderan način

Prošle godine sam u nekoliko navrata pomenuo Donu Tart, američku spisateljicu za koju smatram da bi svi trebalo da znaju, ili bar da pokušaju i pročitaju neke njene rečenice. Roman Češljugar (ili kako je poznatiji, The Goldfinch) bio je veliki hit u svetu, dobio Pulicerovu nagradu i bio je prilično čitan i na našim prostorima. Šest godina nakon svog objavljivanja, uskoro dobija i srpski prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta. Međutim, Dona Tart je pre toga napisala još 2 romana. Njen prvi roman je upravo ovaj o kome je danas reč, Tajna istorija, napisan 1992. godine, i koji je pokupio apsolutno sve pozitivne kritike. Njen drugi roman, Mali prijatelj, je izašao početkom 2000-ih, i sada je već evidentno da je Doni Tart potrebna jedna cela decenija kako bi smislila i napisala svoj naredni roman. Poslednje pomenuta dva romana su bila davno izdata od strane izdavačke kuće Laguna, međutim celokupni tiraž je rasprodat, tako da se sada može naći ili u bibliotekama, ili na sajtovima za polovnu kupovinu. Naravno, uvek može da se naruči i na engleskom jeziku. Nego, Tajna istorija. O čemu je zapravo ovaj roman i zašto je toliko vraški popularan? ...

Ivan Josimov, “Vreme od voska” // Puzla sećanja, roditeljstva i ljubavi

Ukoliko pitate čitaoce da vam preporuče neke domaće pisce i romane, mahom će se svi bazirate na neke strare ali i savremene srpske klasike, te ćete dobiti različite preporuke - od Branislava Nušića, preko Pekića, Selenića, Isidore Sekulić. Međutim, šta je sa piscima koji i dan danas stvaraju i pišu? Savremena srpska književnost vrlo često pretenduje da bude pretenciozna, i čini se da su rečenice koje se sastoje od pregršt reči koje ne idu jedna sa drugom, rečenice koje su dugačke bar tri reda i koje, na kraju krajeva, nemaju nikakvu poentu (ili čija se poenta izgubi u tolikoj rečitosti) ono što bi mi trebalo zapravo da čitamo. To je jedan od razloga zbog kojih savremena srpska književnost možda i nije najjači žanr u Srbiji trenutno - ljudima zaista nije potrebno dodatno komplikovati život pisanjem romana koje samo pisac razume. Međutim, u moru takvih pisaca i romana, nalaze se i romani koji će, možda, ostati nezapaženi, ali će i, možda, biti novi klasici. Vreme od voska je jedan od novih romana savremene srpske književnost, a ime Ivan Josimov vam možda i nije poznato. Evo o čemu je to ovaj roman kao i to da li bi ga trebalo uzeti u ruke. ...

Vuk Drašković, “Nož” // Sečivo koje razdvaja jednu naciju na dve vere

Neću ovaj prikaz počinjati nekim generalnim uvodom, jer bi generalni uvod bio prvenstveno vezan za teška vremena koja je Balkan proživeo (ali i još uvek negde proživljava), a smatram da smo toliko puta o tome slušali da je red da se bar na momenat ne prisećamo toga. Međutim, možda je to i teško uraditi kada pričamo o kultnom romanu Nož, za koji su svi čuli, pisca i političara Vuka Draškovića. Za Draškovića kažu da je bolji pisac nego što je političar, tako da, ako ga volite kao političara, onda bi apsolutno trebalo pročitati ovaj roman, a ako smatrate da je kao političar loš, onda dajte šansu ovog romanu jer, pa, kažu da je bolji pisac. O čemu je tačno roman Nož i iz kog razloga je toliko kontroverzan? ...

Žorž Arno, “Nadnica za strah” // Hemingvejska opasna avantura kroz Južnu Ameriku

Jednostavno, neki pisci su veći, poznatiji i uspešniji od drugih. Naravno, svaki poznati pisac ima nešto svoje što nosi sa sobom, ali uvek se postavlja to pitanje da li je konkretno taj pisac jednistven i originalan, ili možda postoji neki drugi pisac koji je isto toliko originalan i jedinstven, ali nažalost, manje poznat. Ovo nije pitanje samo u književnosti, već verovatno u svim aspektima umetnosti. Žorž Arno je francuski književnik za koga ne možemo reći da je previše poznat, jer ukoliko pitate čak i načitane prijatelje, šanse da ne znaju za njega su dosta velike. Međutim, Žorž Arno važi za jednog od poznatijih francuskih pisaca prošlog veka, a kao najpoznatije delo mu se navodi kratki roman (odnosno novela) Nadnica za strah. Ko je Žorž Arno, kakva mu je književnost i na samom kraju, da li vredi pročitati ovaj romančić? ...

Rakel de Keiroz, “Tri Marije” // Skriveni biser brazilske književnosti

Jedan od najlepših osećaja na svetu jeste taj kada uzmete knjigu u ruke od koje ne očekujete ništa spektakularno, a ona vas prosto fascinira. To se mnogima (pa i meni) desilo i prošle godine sa romanom Gospođa Berg, romanom koji je je nekako bio neprimetan a opet vrlo upečatljiv nakon njegovog čitanja. Iz iste izdavačke kuće (Štrik) tu je i roman Tri Marije, jedne od najbitnijih brazilskih spisateljica, Rakel de Keiroz. Tri Marije je kratak roman, za srpsko tržište izdat 2015. godine (verovatno je jedno od prvih izdanja ove izdavačke kuće) koji je po atmosferi potpuno drugačiji od onoga što se uglavnom čita, a bogat je kako savršenim rečenicama tako i temama kojima se bavi. ...

Luiza Mej Olkot, “Male žene” // Da li bi ovaj klasik bio interesantan i dečacima?

Deljenje na mušku i žensku literaturu je oduvek bilo nešto čime se ovaj blog ne bavi, jer žanrovi ne znaju za polove. Uglavnom se, iz nekog razloga, čiklit literatura (baš kao što i ime kaže) vezuje za ženske osobe, i iako je činjenica da je više čitaju žene, ne postoji razlog zbog kog muškarac ne bi uzeo u ruke jednu Danijelu Stil i pročitao njenu knjigu. Međutim, čini se da ljudi manje vezuju određenu vrstu književnosti za muškarce. Šta je to muška književnost uostalom? Da li je to možda naučna ili epska fantastika ili možda klasici poput Toma Sojera? U svakom slučaju, iako žanrovi književnosti ne bi trebalo da znaju za polove, postoji taj jedan klasik koji od samog starta važi za žensku knjigu. U pitanju je roman sa najženstvenijim naslovom u književnosti, Male žene, spisateljice Luize Mej Olkot. U pitanju je istorijski klasik o sestrama Marč koji obožavaju devojčice, devojke i žene širom sveta. A kako bi momci reagovali na ovaj roman? ...

Heder Moris, “Tetovažer iz Aušvica” // Prejednostavne rečenice i dramatizovane istorijske činjenice

Do koje mere verujete bestselerima? Da li ćete pročitati bilo šta što na koricama nosi reč bestseler? Jedan od najpopularnijih roman prošle godine bio je roman Tetovažer iz Aušvica, koji nije samo izlazio iz svakog izloga internacionalnih knjižara, već i na svim mogućim sajtovima koji se bave prodajom knjiga. Ove godine, on je dobio i svoj srpski prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Laguna. Roman ne samo da je prodat u 400.000 primeraka samo u Britaniji u toku 2018. godine, već je dobio sjajne ocene na sajtu GoodReads, i dosta pozitivnih komentara od čitalaca, dok su kritike kritičara pomešane. O čemu je Tetovažer iz Aušvica i da li pruža to što bi svaki bestseler trebao da pruži?Pre svega, bitno je napomenuti da je Heder Moris prvo zamislila priču Lalija Sokolova kao scenario za film, te ga je tako i napisala. Međutim, kako nije uspela da dobije film ili TV seriju, ona je pokrenula Kickstarter kampanju u nadi da će sakupiti novac da je snimi sama ili da izda roman. Za one koji nisu upoznati, Kickstarter je sajt na kome bilo ko može da donira novac za projekat koji je u nastajanju i koji želi da podrži. U međuvremenu, našla je izdavača koji je od ovog romana napravio bestseler. Heder Moris je priču istraživala tako što je komunicirala sa pravim Lalijem Sokolovim, i to u periodu između 2003. godine (nakon smrti njegove supruge) do 2006. (kada je i on preminuo). Lali Sokolov nikada ranije nije davao izjave o njegovom i Gitinom životu u Aušvicu. ...