Senka Marić, “Kintsugi tijela” // Ultimativna borba tela i karcinoma

Karcinom dojke je tema koja je, nažalost, sve češća u svakodnevnim konverzacijama. Ipak, ovo je vrsta karcinoma koja je daleko rasprostranjenija kod žena, te muškarci možda i nisu toliko upoznati sa njom. Karcinom dojke je u toku 2018. godine dijagnostifikovan kod čak 2 miliona ljudi, od kojih su mahom žene, mada ima i muškaraca. Ipak, to što je ovaj konkretno karcinom rasprostranjen uglavnom kod žena, nije razlog da muškarac ne uzme ovu knjigu u ruke, a postoji mogućnost da će biti sumnjičav prema njoj kada čuje o čemu se u njoj radi, što je apsolutna glupost. Književnost je književnost, i sve teme bi trebalo biti dostupne svima. Roman Kintsugi tijela je i sam dokaz ovoga, jer kao temu ima nešto univerzalno, dok je način na koji je ta tema obrađena mnogima asocijacija na žene. Dakle, ovo je roman o raku, o najopakijoj bolesti trenutno, jer ne postoji osoba koja na svojoj koži nije osetila gubitak bar jedne bliske ili drage osobe zbog ove bolesti. Senka Marić nam kroz ovaj roman prikazuje horor koji karcinom sa sobom nosi, ispričan iz jedne potpuno drugačije perspektive, iz perspektive o kojoj nismo do sada razmišljali. Zašto je Kintsugi tijela roman o kojima mnogi pričaju i da li ga vredi uzeti u ruke? ...

Toni Morison, “Najplavlje oko” // Kada fizički izgled i lepota odlučuju o sudbinama

Poslednje nedelje septembra se u svetu obeležava nedelja takozvanih ''zabranjenih knjiga'', odnosno knjiga koje su u jednom trenutku bile zabranjene iz određenih razloga. Upravo su te knjige sada svakog septembra na velikim popustima u svetskim knjižarama, a jedna od najpopularnijih i najčitanijih ''zabranjenih'' knjiga je i roman prvenac Nobelovke afroameričkog porekla, Toni Morison, Najplavlje oko. Iako su neke knjige Toni Morison (koja je preminula u avgustu ove godine) prevedene na srpski jezik u izdanju izdavačke kuće Laguna (od kojih je najpopularniji njen roman Voljena), roman Najplavlje oko nikad nije dobio svoj srpski prevod. To jest do sada, kada ga je nova izdavačka kuća Darma Books izdala u okviru svoje edicije Sankofa koja se bavi afroameričkom književnošću. Zašto je ovaj roman uopšte zabranjen i čime se on tačno bavi? ...

Rejčel Kušner, “Marsova soba” // Kritika subjektivnog američkog kaznenog sistema

Skoro sam u jednoj epizodi podkasta pričao o razlozima zašto bi se trebali učlaniti u neki čitalački klub i koje su prednosti toga. Upravo iz svih tih razloga zbog kojih su book clubovi super, Zorana sa bloga Knjigoteka i ja smo osnovali svoj književni klub koji se dešava jednom u dva ili tri meseca na Instagramu. Nakon uspešnih diskusija za prva tri romana ovog kluba, odlučili smo da sledeći na redu bude Marsova soba, spisateljice Rejčel Kušner. Za ovaj roman smo se prvenstveno odlučili zbog njegove popularnosti, (o njemu se dosta pisalo prošle godine, posebno nakon njegove nominacije za Bukerovu nagradu), ali i zbog toga što je od publike dobio i pozitivne ali i negativne kritike. Upravo su to romani koje je zahvalno raditi u sklopu književnih klubova, jer ne samo da zajedno otkrivate šta je dobro a šta loše u romanu, već možete da shvatite neki drugačiji način razmišljanja i time shvatite nešto što možda ne biste sami. Ali da li je roman Marsova soba uopšte zaslužio da bude nominovan i koji su to razlozi što ga neki vole a neki ne? ...

Stevo Grabovac, “Mulat albino komarac” // Kada užasni ratovi dotaknu nevine živote

Jedna od stvari koja je 2019. godinu na neki način obeležila na Instagramu jeste projekat pod nazivom Knjiga na putu, ideja koju su stvorili izdavačka kuća Imprimatur iz Banja Luke, i Katarina sa bloga Prerazmišljavanje. Ideja je bila da se jedan roman svakih 7 dana prenosi sa ruke na ruku, i tako da šansa i našim ljudima da uživaju u savremenoj književnosti sa ovih prostora. Prva knjiga koja je putovala iz ruke u ruku nekoliko meseci bio je roman Stefana Janjića, Ništa se nije desilo. Kada je došao red na drugu Knjigu na putu, Imprimatur je odlučio da ja krenem sa njom, na šta sam im vrlo zahvalan, i naravno polaskan. Više informacija o ovom projektu možete pronaći na mom Instagramu profilu - pronađite objavu sa ovim romanom i pročitajte šta piše ispod nje, ili jednostavno pretražite hešteg #KnjigaNaPutu. U svakom slučaju, Imprimatur je izdavačka kuća koju vredi imati u vidu, a njihove naslove u Srbiji možete kupiti u određenim Delfi knjižarama, preko Delfi sajta, ili u knjižari Zenit u Novom Sadu. Druga Knjiga na putu je roman Mulat albino komarac, pisca Steve Grabovca. Zašto je ovo roman koji su čelnici ove izdavačke kuće želeli da ljudi čitaju, i ko bi ga uopšte trebalo čitati? ...

Ejmor Touls, “Džentlmen u Moskvi” // Ruski klasik novijeg datuma

Ruska klasična književnost je definitivno jedan od žanrova koje većina ljudi voli. Romani Dostojevskog i Tolstoja se ne čitaju samo u školama, već i kasnije u životu kada će nas naučiti neke sasvim drugačije stvari. Ali izgleda da ruska klasična književnost tu staje. Ništa novije rusko, a niti bilo koje druge države, nije se približilo tim nekim velikim naslovima ruske književnosti. Ne samo da se ništa nije približilo, već nije ni napisano ništa što bi iole pariralo tome, niti išta što bi na neki način podsećalo na to zlatno doba ruske književnosti. Ipak, pre nekoliko godina napisana je ta jedna knjiga koja se dopala apsolutno svima koji su je pročitali. Preporuke za tu knjigu se dobijaju na svakom koraku, ocena na GoodReads sajtu je savršena, a knjigu su preporučili i Barak Obama i Bil Gejts, koji je čak i pisao o njoj na svom blogu. U pitanju je roman Džentlmen u Moskvi, američkog pisca Ejmora Toulsa. Ali kakve veze ima jedan američki pisac sa ruskom književnošću, i zašto je Džentlmen u Moskvi toliko poseban? ...

Tomi Orandž, “Tamo tamo” // Kako indijanci pokušavaju da sačuvaju svoje nasleđe

Već je svima poznato, bar onima koji prate ovaj blog, da je jedan od mojih omiljenih žanrova književnost o manjinama. To se pre svega vidi u mom odabiru knjiga koje su vezane ili za crnce ili za LGBT populaciju, ali sam od malena gajio posebnu fascinaciju Indijancima. Vrlo moguće da je to razlog zbog kog nisam mogao da se odlučim da li mi je omiljeni Diznijev crtać Aladin ili Pokahontas, ali reći ćemo da je to ipak Aladin, i da sam Pokahontas voleo baš zbog tematike. Elem, prošle godine sam shvatio da dosta želim da čitam o ovom narodu – do sada sam pročitao samo nekoliko pesama od Lesli Marmon Silko, koja važi za jednu od boljih spisateljica koja piše o Indijancima – ali sam u jednom trenutku prošle godine video da izlazi roman Tamo Tamo koji mnogo obećava i o kome su mnogo pričali i pisali, pa sam odlučio da ga naručim. U toku ove godine, mala ali bitna izdavačka kuća Darma Books je otkupila prava, prevela je i napravila ove divne korice. Ali ostaje pitanje, da li bi trebalo da pročitate ovu knjigu? ...

Rosa Montero, “Priča o providnom kralju” // Kada bi Don Kihot i Jovanka Orleanka imali dete

Srednjovekovna književnost nije nešto preterano popularna na našim prostorima, odnosno, ne čitamo nešto puno o krstašima i vitezovima. Da li je to do toga što je naša istorija bila malo drugačija ili jer ta tematika nije nešto puno istražena u književnom svetu, tema je za neki drugi put. Ipak, postoji taj jedan roman koji se ne bavi samo ovom temom, koji nije bitan zbog raznih stilova i književnih elemenata koje ubraja, već i  zbog jedne feminističke note. U pitanju je roman Priča o providnom kralju, španske spisateljice Rose Montero. ...

Valid Nabhan, “Egzodus roda” // Kako znati gde pripadamo

Egzotične knjige su nam uvek bile slaba tačka na Balkanu. Pre nekoliko godina, hit su bile sve muslimanske knjige, počevši od lažnih memoara devojaka koje su pretrpele svašta nešto, do istinitih memoara koji su bili izuzetno bolni, preko kliše ljubavnih priča koje su bile dobre samo za plažu ili možda kako bi se njihovi listovi iskoristili za pranje prozora. To je tačan opis količine knjiga sa Bliskog Istoka sa kojima smo se sretali, ali i opis njihovog kvaliteta. Međutim, tu negde među svakakvim smećem, nalazilo se i poneko izuzetno kvalitetno štivo, kao što je na primer Haled Hoseini koji je doveo neku dozu kvaliteta za književnost ovog područja. To je takođe razlog zbog kog danas možemo da pročitamo malo kvalitetnije pisce sa ovih prostora, kao i priče koje su zaista za zapamtiti. Jedva takva priča je i Egzodus roda pisca Valida Nabhana. Zašto je Egzodus roda ipak posebna knjiga? ...