Slobodan Selenić, “Očevi i oci” // Interkulturalnost i srpstvo

Svi smo manje više donekle upoznati sa srpskim piscima i klasicima. Prvi dodiri sa bitnim srpskim književnicima (napominjem književnicima u muškom rodu jer, nažalost, nismo nikad popularizovali srpske književnice) verovatno su se desili u srednjoj školi, kada smo čitali kultne knjige kao što su Zona Zamfirova, Koreni ili Nečista krv. Međutim, srpska literatura ima mnoštvo drugih imena, a neki koji su ostali izgubljeni i o kojima se nije tolio pričalo u gimnazijama širom Srbije su svakako Slobodan Selenić, Borislav Pekić i eventualno Danilo Kiš. Izgleda da je Ministarstvu prosvete uvek bilo bitnije da se pročita više knjiga našeg jedinog Nobelovca i da se obrati pažnja na čak nekoliko ruskih klasika, dok se postmodernoj srpskoj književnosti ne pridaje dovoljno značaja. Ipak, onaj ko počne da ceni dobru i kvalitetnu književnost, da šansu i ovim piscima o kojima ne čitamo u srednjim školama. Jedan od njih je svakako Slobodan Selenić, koji je možda najpoznatiji ovdašnjoj publici kao pisac romana po kome je rađen film Ubistvo s predumišljajem. Ipak, njegova najpoznatija i najpopularnija knjiga je Očevi i oci. ...

Golnaz Hašemzade Bunde, “Mi smo ti” // Kolaž od bitnih tema, bolnih rečenica i srceparajuće atmosfere

Iskreno, ne postoji baš mnogo knjiga koje nas pomere. Uvek se tu nađe jedna ili dve godišnje, ali u principu nije da nas svaka knjiga emotivno pomeri. To prvenstveno zavisi i od zapleta u romanu i u mestu u kom je roman smešten, jer, na primer, veće su šanse da nas rastuži priča koja je smeštena za vreme Drugog svetskog rata. Dosta priča iz tog doba mogu da nas ubiju u pojam. S druge strane, emotivno mogu da nas unište knjige o propalim ljubavima ili tužnim smrtima. Roman Mi smo ti nije baš takav, ali opet je napisan na jedan zaista savršen način, takav da će svaka treća rečenica biti udarac, i ne zato što je umetnička, ili napisana na neki neverovatno poetski način, već zato što je potpuno iskrena. Roman Mi smo ti se skoro pojavio na srpsko tržište zahvaljujući izdavačkoj kući Štrik, novoj izdavačkoj kući koja izdaje i te kako dobre stvari, tako da ako ne znate još uvek šta sve njihovo možete čitati, predlažem da pogledate njihov sajt ili vidite šta sam ja to njihovo čitao i da li preporučujem. Da ne dužim previše, ovo je moje mišljenje o romanu Mi smo ti, švedske spisateljice iranskog porekla, Golnaz Hašemzade Bunde. ...

Sali Runi, “Razgovori s prijateljima” // Kad bi knjiga bila milenijalac

Kultura milenijalaca je zaista posebna– ne samo da diktiramo modne trendove i da menjamo način poslovanja velikih korporacija, već zaista utičemo na apsolutno sve oko nas. Isto tako i na književnost, a verujem da će kroz nekoliko decenija milenijalska književnost da se izučava baš kroz knjigu Razgovori s prijateljima od irske spisateljice Sali Runi. Zašto je ova knjiga toliko posebna, i da li je odlična u svakom smislu? ...

”Napuljska tetralogija” Elene Ferante // Serijal koji je osvojio svet

Ljubitelji dobrih serija znaju osećaj uzbuđenosti kada otkriju zaraznu seriju sa dosta sezona i zanemare sve obaveze da bi  bindžovali, tj. gledali epizodu za epizodom bez predaha. Iako dosta čitam i videla sam četiri najpopularnije knjige Elene Ferante svuda po internetu i u knjižarama, moram da priznam da sam se u Napuljsku tetralogiju zaljubila tako što sam prvo pogledala seriju. Na HBO platformi može se naći italijanska mini serija Moja genijalna prijateljica, snimnjena po prvom romanu iz Tetralogije. Pogledala sam je u jednom danu i otrčala do najbliže knjižare po knjigu broj dva. A onda sam počela da bindžujem knjige. ...

Dragoslav Mihailović, “Petrijin venac” // Sreća, tuga, život i sujeverje seljaka u Srbiji

Malo je onih knjiga koje poželite da pročitate, i onda uživate u apsolutno svakoj rečenici. To je možda posebno ređe kada je u pitanju srpska književnost ovog veka – čini se da veliki broj savremenih pisaca piše na jedan prilično pretenciozan način, a što se tiče stare garde – dobra štiva su lektire, tako da smo uvek u dodiru sa njima. Odjednom mi se rodila želja da pročitam legendarno delo Dragoslava Mihailovića, Petrijin venac, a kasnije i odgledam film. I ovo je definitivno jedan od kvalitetnijih, boljih i najiskrenijih romana koje sam ikad pročitao. Ukoliko niste čitali knjigu a ni gledali film (a verujem da mali broj Vas spada u ovu grupu) kao ni ja, evo o čemu je roman Petrijin venac i ko bi trebalo da ga pročita. ...

Kloi Bendžamin, “Besmrtnici” // Da li biste voleli da znate tačan datum Vaše smrti?

Jednom davno sam igrao would you rather (iskreno ne sećam se ni sa kim, ni kojim povodom), ali se sećam da je bilo pitanje da li bi radije saznali datum svoje smrti ili način. Ja sam izabrao način, prvenstveno zato što ne znam kako bih podneo da znam da je datum moje smrti u bliskoj budućnosti. Zato me baš pozitivno iznenadilo kada sam prošle godine video da izdavačka kuća Booka izdaje roman Besmrtnici, koji baš ima ovo pitanje kao temu – kako sve može da utiče na nas mogućnost znanja tačnog datuma naše smrti? ...

Gabrijel Garsija Markes, “Sto godina samoće” // Stil, teme i saveti za čitanje ove kultne knjige

Postojala je ta jedna knjiga koju su svi moji bližnji, odnosno ljudi u čiji književni sud verujem, pročitali i neverovatno nahvalili. Ne znam iz kog razlog ali roman Sto godina samoće nekako nije dospeo u moje ruke, niti sam imao neku veliku želju da je pročitam. Krajem prošle godine se to promenila, i jednog dana sam rešio da ću sebi da kupim tu knjigu jer je nemoguće da mi se ne dopadne. S obzirom na to da je srpska korica, po mom mišljenju, jako ružna, odličio sam se da kupim knjigu na engleskom jeziku – obe cene su bile iste, a zašto ne bih imao lepšu koricu ako već mogu? Elem, korice su zaista nebitne za ovu priču jer bi valjda trebalo da ohrabrujem čitanje bez obzira na korice ali avaj. Ovo je moj sud o romanu Sto godina samoće, i par saveta kako da Vi čitate ovaj roman, jer je zaista specifičan. ...