Džesika Taunsend, “Nikadište” // Odlična avantura koju će voleti svi fanovi Harija Potera

Iskreno, nikad ništa neće nadmašiti Harija Potera. Ni kada sam ja u pitanju, a pretpostavljam ni kada je u pitanju većina stanovništva ovog sveta. Zato sam bio prilično sumnjičav kada mi je prijateljica Dragana (koju pozdravljam ovim putem ako čita) preporučila knjigu Nikadište: Iskušenja Morigan Vrane, koju, iskreno, nikada ne bih uzeo u ruke sam. Ne zato što ne volim fantastiku – njoj se uvek rado vraćam, posebno ’’dečijoj’’ fantastici - već zato što na koricama ove piše 8+, pa sam smatrao da je ovo najobičnija knjiga za decu. Međutim, nakon njene preporuke sam odlučio da je pročitam – ona je Poterovac isto koliko i ja, a izjavila je kako je imala iste one leptiriće u stomaku kao kada je po prvi put čitala Harija Potera. ...

Knjiga VS serija: ”Čovek u visokom dvorcu”

Jedna od glavnih tema književnosti u drugoj polovini prošlog veka bila je, a i danas je, Drugi svetski rat. Njegove priče su verovatno najtužnije priče ikada ispričane. Žrtve koje je odneo, situacija u kojoj je stanovništvo živelo, pa i sama priča ’’iza kulisa’’, teme su mnogih velikih, ne samo književnih, ali i filmskih ostvarenja. Međutim, šta se desi kada se ova tematika pomeša sa naučnom fantastikom? Jedan od najvećih pisaca naučne fantastike prošlog veka, Filip K. Dik, je davne 1962. godine objavio roman pod nazivom Čovek u visokom dvorcu, po kome je 2015. godine, Amazon Studios uradio i seriju. Iako serija nije dostigla planetaran uspeh koji možda ima Game of Thrones, ljudi koji su je odgledali je konstantno hvale. Knjiga jeste prilično stara u odnosu na seriju, ali tu je ovo novo savršeno izdanje Kontrast izdavaštva za koje ćemo se sigurno uhvatiti čim uđemo u knjižaru. Ali, o čemu se radi u Dikovoj priči, koliko je knjiga dobra i bolja od serije, i na koji način se knjige i serija razilaze? ...

Filip K. Dik, “Da li androidi sanjaju elektronske ovce” // Skriveni nivoi klasika naučne književnosti

Naučnu fantastiku ili volimo ili ne volimo – između ne postoji. Ako je, ipak, volimo, glavna asocijacija na termin  ’’naučna fantastika’’ su nam filmovi koje iz godine u godinu gledamo sve više. Prošle godine, na bioskopska platna stigla je nova verzija naučno-fantastičnog filma Blejd Raner, a ono što jako mali broj ljudi zna jeste da je upravo taj film inspirisan knjigom Da li androidi sanjaju elektronske ovce, maga naučne fanastike Filipa K. Dika (imajte na umu da je film samo inspirisan romanom, nije njegova ekranizacija). Ono što je Virdžinija Vulf za tok misli, ili Stiven King za horor i triler romane, to je Filip K. Dik za romane naučne fanastike. Njegov opus sadrži više desetina romana ovog žanra, napisanih u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, a ovaj roman spada u nekoliko koji su ga lansirali među najbolje književnike. Na koji način je ovaj roman inspirisao poznat blokbaster, o čemu je on zapravo i koje su to metafore iza androida i elektronskih ovci? I na samom kraju, da li androidi zaista sanjaju elektronske ovce? ...

Nil Gejmen, “Nordijska mitologija” // Neverovatan prikaz mitologije o kojoj možda nismo znali mnogo

Pre nego što počnemo, voleo bih da se zapitate da li Vas zapravo zanima mitologija, i, ako da, koja tačno? Možda ste fan savršene grčke mitologije, ili rimske. Možda ste upoznati sa slovenskom mitologijom koja, iako ne toliko popularna, ima savršene priče i likove. Postoji mogućnost da ste, ipak, opčinjeni nordijskom mitologijom, pričama o Toru i Lokiju, i hladnim nordijskim danima. E sad, ako Vas sve navedeno zanima, onda pretpostavljam da ste pročitali Gejmenov roman Američki bogovi, roman po kome je rađena istoimena hit serija. Ukoliko je, ipak, ova poslednja mitologija ono o čemu biste želeli da saznate više, onda postoji knjiga koju treba da pročitate što pre. U svom novom ostvarenju, Nil Gejmen, jedan od boljih pisaca današnjice, donosi priče iz nordijske mitologije u sasvim novom ruhu. Šta to novo možemo saznati u Nordijskoj mitologiji? ...

Nil Gejmen, “Američki bogovi” // Roman koji je ujedinio sve mitologije sveta

Živimo u svetu u kom je sve što je drugačije od nas loše, u kom se različitost kažnjava a vera odlučuje ko će se sa kim družiti, venčavati ili voleti. Ipak, negde među rafovima lokalnih knjižara postoji roman koji će uspeti da sve različitosti ujedini. Ukoliko ste ljubitelji romana koji u sebi sadrže više žanrova, a posebno ukoliko ste ljubitelj mitologije, onda je novo izdanje izdavačke kuće Laguna, Američki bogovi, američkog hit pisca Nila Gejmena svakako za Vas. Iako prilično dugačak roman, proza Nila Gejmena je vrlo čitka, a Američki bogovi je poseban roman i zbog svoje tematike. Moj predlog je da pročitate ovaj prikaz, vidite da li Vam odgovara; uzmete knjigu, pročitate je, a za vreme godišnjeg odmora odgledate i novu hit seriju rađenu po istoimenom romanu – nećete se ni malo razočarati. E sad. Kako je ovaj roman uspeo da ujedini sve mitologije sveta? ...

Marisa Mejer, “Pepeljasta” // Lekcije o društvenoj jednakosti i predrasudama kroz Pepeljugu 21. veka

Koja Vam je prva asocijacija na naziv romana Bila jednom jedna... Pepeljasta koji na svojim koricama ima roze cipelicu? Da li je možda Pepeljuga? Poslednjih godina je jedan od trendova preuzimanje starih spisa i priča i njihovo ponovno stvaranje, dok je drugi trend pisanje naučno-fantastičnih saga koje se sastoje od više od 3 dela. Roman Pepeljasta spisateljice Marise Mejer spaja ova dva trenda - u pitanju je prvi deo nove sage pod nazivom Lunarske Hronike koji će definitivno kupiti sve one koji su slabi na priče kao što su Hari Poter, Gospodar prstenova, Igre gladi ili Divergentni, a svakako i sve ljubitelje klasičnih bajki i naučne fantastike. Ko je Pepeljasta i kakve su njene sličnosti sa globalno poznatom Pepeljugom? ...

Glen Kuper, “Biblioteka mrtvih” // Tajna sedmog sina sedmog sina

Jedan realan svet koji krije tajnu staru vekovima - tajnu koja je sve samo ne obična. Ovako može da se opiše roman Biblioteka mrtvih, američkog pisca Glena Kupera, i ujedno prvi deo trilogije o detektivu Vilu Pajperu. Smešten u različita razdoblja, Biblioteka mrtvih predstavlja jedan pravi slatkiš za sve ljubitelje krimi romana, misterija ali i istorijskih romana, i to je ono što ovaj roman čini u neku ruku ne-evropskim; roman koji se čita u dahu i čiju misteriju nećete moći da otkrijete do samog kraja. Čak i sam opis romana, neke zločine nikada ne treba rešiti, a neke tajne nikada ne treba otkriti dosta govori o debitantskom romanu Glena Kupera, romanu koji je u kratkom vremenskom periodu kupio srca miliona čitalaca širom sveta. Ali, kakva to tajna može biti toliko šokantna? ...