Tomas Kenili, “Šindlerova lista” // Knjiga koja je upoznala svet sa Oskarom Šindlerom

Mnogi znaju priču o Oskaru Šindleru, prvenstveno zbog popularnog i Oskarom nagrađenog filma Stivena Spilberga iz prve polovine devedesetih godina. Međutim ono što je fascinantno jeste kako je Spilberg uopšte čuo za Oskara Šindlera? Drugi svetski rat je verovatno istorijski period koji je izrodio neke od najtužnijih životnih priča, al ustalom, kako i neće kad je odneo toliko nedužnih života? Čitanje priča koje su smeštene u toku Drugog svetskog rata nikad nije prijatno, a takav je slučaj i sa romanom Šindlerova lista, knjigom koja je 1982. godine dobila Bukerovu nagradu a deceniju kasnije i svoju legendarnu ekranizaciju. Koja je razlika između romana i filma Šindlerova lista, i šta uraditi prvo - odgledati film ili pročitati knjigu? ...

Megi O’ Farel, “Hamnet” // Priča o malo poznatoj Šekspirovoj porodici

Postoje dve vrste istorijskih romana - oni koji su bazirani na istinitim događajima, i oni koji su samo smešteni u određeni istorijski period, ali sa fiktivnim likovima i događajima. Roman Hamnet spada negde između, donekle kao i romani Trejsi Ševalije, ali i super romani poput Alijas Grejs Margeret Atvud i Pogrebni običaji Hane Kent. On je inspirisan pravim likovima i donekle istinitim događajima, ali je sama priča fikcija, odnosno, ovo je Megino viđenje kako je do zapleta priče moglo doći. Hamnet je prvi istorijski roman Megi O' Farel, i takođe roman koji joj je doneo pregršt pozitivnih kritika i čak je i krunisan nagradom Women's Prize za najbolji roman prethodne godine. Hamnet je takođe roman koji smo čitali u okviru desetog Bukmarkić&Žozefina književnom kluba. Ali o čemu je Hamnet, gde se razdvajaju istorija i fikcija i ko bi trebalo da ga pročita? ...

Hilari Mantel, “Vučje leglo” // Život na dvoru Tjudorovih iz druge perspektive

Priču o Henriju VIII i Ani Bolen svi znamo, zahvaljujući raznim istorijskim romanima i ekranizacijama, među kojima je i poslednja uspešna enkranizacija u TV seriji Tjudori. Ali ono što znamo o njima je samo romantizovana verzija njihovog života, emotivna i dirljiva priča o tome kako prava ljubav može da pobedi sve prepreke. Ali tu dolazimo do onog najbitnijeg, a to je da je perspektiva iz koje je priča ispričana izuzetno značajna. Ako uzmemo tu činjenicu i primenimo je na neke od najpoznatijih istorijskih događaja, lako dolazimo do toga da sve što znamo možda i pada u vodu, jer ne možemo sa sigurnošću ni pričati o nekim davnim vremenima i situacijama kojima nismo prisustvovali. Na kraju krajeva, istoriju pišu pobednici, zar ne? Hilari Mantel se svojim romanom Vučje leglo poigrala baš ovom činjenicom, i napisala prvi deo trilogije koji nam priča priču o ovom poznatom kraljevskom paru na jedan potpuno drugačiji način. ...

Živojin Petrović, “Do viđenja!” // Slučaj šokantnog ubistva iz 1933. u vidu knjiškog dokumentarca

Verujem da smo oduvek bili zaluđeni istinitim kriminalističkim pričama, ali nekako smo, od dolaska Netfliksa na naše tržište, potpuno uronili u ovaj žanr. I to donekle ima smisla, ova platforma nudi neke od najboljih true crime dokumentaraca koje možemo pogledati. Osim Netfliksovih dokumentaraca, ne možemo ni da dovedemo u pitanje popularnost TV kanala kao što su Investigation Discovery (ID). Ali postavlja se pitanja do kada ćemo gledati dokumentarce o ubistvima i strašnim događajima koji su se desili negde daleko, a imali smo isto toliko fascinantnih slučajeva i kod nas? Zar to ne bi bilo interesantnije pogledati? E pa, ukoliko ste ljubitelj ovog žanra i volite da pogledate neki dokumentarac sa arhivskim snimcima, verujem da ćete uživati u knjizi Do viđenja! Živojina Petrovića u kojima pisac uzima istinit slučaj iz 1933. godine i pruža nam malo bolji uvid ne samo u to kako je ubistvo počinjeno, već i način na koji se istraga sprovodila u to vreme. ...

Patrik Ziskind, “Parfem” // Istorijski triler koji budi čulo mirisa

Svake godine (mada možda je bolje reći svakog godišnjeg doba otprilike) desi se po neka knjiga koja postane planetarni hit. Tako je bilo sa romanom Devojka iz voza, tako je sa svim romanim Fredrika Bakmana, ali pre nekih desetak godina se, pored romana Memoari jedne gejše o kom su svi pričali, probio i roman Parfem nemačkog pisca Patrika Ziskinda. Parfem su čitali manje-više svi, od srednjoškolaca pa sve do odraslih. I onda se desi to knjiga padne u zaborav jer više nije toliko popularna, a opet ne nađe se baš uvek u nekim remek-delima savremene književnosti. Ali kako je oktobar mesec u kom ćemo najviše čitati horore ili trilere, red je da se malo pozabavimo i ovim romanom koji je svetu pre 10 godina pružio sjajno iskustvo, naterao ih da omirišu parfeme i smradove Pariza iz XVIII veka ali i crvenokosim devojkama dao razlog da se plaše da kući idu same. ...

Agota Kristof, “Blizanačka trilogija” // Kad dečija ravnodušnost zaboli više nego oružje

Odgovorno tvrdim dve stvari. Prva je da je jedna od najboljih stvari koja može da ti se desi da uzmeš knjigu bez ikakvih očekivanja a ona te raspameti. Druga je da su priče iz Drugog svetskog rata verovatno najtužnije priče ikada ispričane. Postoji jedan roman koji je čekirao obe ove  stavke, a u pitanju je roman Blizanačka trilogija, odnosno tri novele, Velika sveska, Dokaz i Treća laž frankofone spisateljice Agote Kristof. Pisanje recenzije za ovaj roman je možda i jedan od težih zadataka koje sam dao sebi, ali ću pokušati da ukratko (iako bih mogao i nadugačko i naširoko da pišem) predočim kakav je ovo roman bez da pokvarim doživljaj i otkrijem ono što je u romanu bitno. Nego, šta je to posebno kod Blizanačke trilogije? ...

Meri Lin Brakt, “Bela hrizantema” // Ko su bile “žene za utehu” i zašto svet ne zna za njih?

U poslednje vreme je sve više knjiga koje se bave bitnim temama. Bukerova nagrada ove godine se, recimo, sastoji uglavnom od naslova čija je tematika razisam ili nacionalizam. Pitanje da li ovi romani vrede isto kao i sjajno napisano romani neke manje bitnije tematike ili ne ostavićemo možda za neki drugi put, ali sigurno je da kombinacija sjajne književnosti i tematike koja je bitna jeste recept za uspeh. Međutim, nisu svi romani takvi. Neki romani sadrže neverovatno bitne primere društvene problematike, ali su jako loše napisani. I s jedne strane, zašto ih ne pročitati i samim tim otvoriti sopstvene oči na nešto o čemu nismo znali, ali s druge - zašto bi ti romani doživeli neki enorman uspeh samo zbog tema koje pokriva? Takav je roman Bela hrizantema, knjiga koja bi mogla biti srceparajuća, ali koja se na kraju pokazala kao solidno štivo samo za razonodu. ...

Goran Dakić, “Petodinarke” // Mali heroji koje istorija ne pamti

Devedesete godine u Jugoslaviji ne pamtim, jer sam sticajem okolnosti sa porodicom živeo na nekom tada boljem mestu. Iz tog razloga, ne mogu da pišem niti da pričam o teškim vremenima koje su moji vršnjaci, ali i svi njihovi roditelji preživeli. To sve znam iz istorijskih udžbenika i eventualno iz priča članova porodice koji su živeli ovde. S druge strane, ako nešto imamo, onda imamo toliko svedočanstava o tom ratu u vidu filmova i knjiga. I da, možda se nekad čini da samo o ratovima i znamo da pišemo. Ali stvar sa novelom Petodinarke je potpuno drugačija. Ovo nije klasičan ratni roman, i ne može da se ograniči ni na jednu starosnu grupu. Ovo je zaista jedna priča koja će podjenako dirljivo pasti i odraslima ali i tinejdžerima, i evo zbog čega. ...