Stevo Grabovac, “Mulat albino komarac” // Kada užasni ratovi dotaknu nevine živote

Jedna od stvari koja je 2019. godinu na neki način obeležila na Instagramu jeste projekat pod nazivom Knjiga na putu, ideja koju su stvorili izdavačka kuća Imprimatur iz Banja Luke, i Katarina sa bloga Prerazmišljavanje. Ideja je bila da se jedan roman svakih 7 dana prenosi sa ruke na ruku, i tako da šansa i našim ljudima da uživaju u savremenoj književnosti sa ovih prostora. Prva knjiga koja je putovala iz ruke u ruku nekoliko meseci bio je roman Stefana Janjića, Ništa se nije desilo. Kada je došao red na drugu Knjigu na putu, Imprimatur je odlučio da ja krenem sa njom, na šta sam im vrlo zahvalan, i naravno polaskan. Više informacija o ovom projektu možete pronaći na mom Instagramu profilu - pronađite objavu sa ovim romanom i pročitajte šta piše ispod nje, ili jednostavno pretražite hešteg #KnjigaNaPutu. U svakom slučaju, Imprimatur je izdavačka kuća koju vredi imati u vidu, a njihove naslove u Srbiji možete kupiti u određenim Delfi knjižarama, preko Delfi sajta, ili u knjižari Zenit u Novom Sadu. Druga Knjiga na putu je roman Mulat albino komarac, pisca Steve Grabovca. Zašto je ovo roman koji su čelnici ove izdavačke kuće želeli da ljudi čitaju, i ko bi ga uopšte trebalo čitati? ...

Ejmor Touls, “Džentlmen u Moskvi” // Ruski klasik novijeg datuma

Ruska klasična književnost je definitivno jedan od žanrova koje većina ljudi voli. Romani Dostojevskog i Tolstoja se ne čitaju samo u školama, već i kasnije u životu kada će nas naučiti neke sasvim drugačije stvari. Ali izgleda da ruska klasična književnost tu staje. Ništa novije rusko, a niti bilo koje druge države, nije se približilo tim nekim velikim naslovima ruske književnosti. Ne samo da se ništa nije približilo, već nije ni napisano ništa što bi iole pariralo tome, niti išta što bi na neki način podsećalo na to zlatno doba ruske književnosti. Ipak, pre nekoliko godina napisana je ta jedna knjiga koja se dopala apsolutno svima koji su je pročitali. Preporuke za tu knjigu se dobijaju na svakom koraku, ocena na GoodReads sajtu je savršena, a knjigu su preporučili i Barak Obama i Bil Gejts, koji je čak i pisao o njoj na svom blogu. U pitanju je roman Džentlmen u Moskvi, američkog pisca Ejmora Toulsa. Ali kakve veze ima jedan američki pisac sa ruskom književnošću, i zašto je Džentlmen u Moskvi toliko poseban? ...

Rosa Montero, “Priča o providnom kralju” // Kada bi Don Kihot i Jovanka Orleanka imali dete

Srednjovekovna književnost nije nešto preterano popularna na našim prostorima, odnosno, ne čitamo nešto puno o krstašima i vitezovima. Da li je to do toga što je naša istorija bila malo drugačija ili jer ta tematika nije nešto puno istražena u književnom svetu, tema je za neki drugi put. Ipak, postoji taj jedan roman koji se ne bavi samo ovom temom, koji nije bitan zbog raznih stilova i književnih elemenata koje ubraja, već i  zbog jedne feminističke note. U pitanju je roman Priča o providnom kralju, španske spisateljice Rose Montero. ...

Elizabet Maknil, “Fabrika lutaka” // Viktorijanska puzla misterije, drame i istorije umetnosti

Jedan od omiljenih žanrova današnje čitalačke publike su trileri. Trileri se mogu nađi na svakom koraku, i apsolutno svaka izdavačka kuća ih izdaje. Međutim, u moru tih trilera, jako je teško izabrati onaj pravi, onaj koji će Vas zaista držati na iglama. Međutim, šta je to triler? Odnosno, šta je naša percepcija  trilera? Pa, moglo bi se reći da su to detektivske priče koje su smeštene u današnjicu, i u kojoj određena grupa policajaca ili detektiva (ili kao što to obično piva, jedan detektiv) pokušava da reši ubistvo. Međutim, ima i onih drugih, koji su,  kao i Alijenista, smešteni u neko drugo vreme. Iako nisu klasični trileri, oni će se sigurno dopasti ljubiteljima istorijskih drama, te ih slobodno možemo nazvati istorijskim trilerima. Jedan takav je Fabrika lutaka, roman o kome se dosta pričalo prethodne, ali i ove godine. Nakon toga, pričalo se o tome koliko se bespotrebno pričalo o njemu, ali šta je istina? Da li je Fabrika lutaka, roman prvenac spisateljice Elizabet Maknil opravdao tolike hvalospeve? ...

Valid Nabhan, “Egzodus roda” // Kako znati gde pripadamo

Egzotične knjige su nam uvek bile slaba tačka na Balkanu. Pre nekoliko godina, hit su bile sve muslimanske knjige, počevši od lažnih memoara devojaka koje su pretrpele svašta nešto, do istinitih memoara koji su bili izuzetno bolni, preko kliše ljubavnih priča koje su bile dobre samo za plažu ili možda kako bi se njihovi listovi iskoristili za pranje prozora. To je tačan opis količine knjiga sa Bliskog Istoka sa kojima smo se sretali, ali i opis njihovog kvaliteta. Međutim, tu negde među svakakvim smećem, nalazilo se i poneko izuzetno kvalitetno štivo, kao što je na primer Haled Hoseini koji je doveo neku dozu kvaliteta za književnost ovog područja. To je takođe razlog zbog kog danas možemo da pročitamo malo kvalitetnije pisce sa ovih prostora, kao i priče koje su zaista za zapamtiti. Jedva takva priča je i Egzodus roda pisca Valida Nabhana. Zašto je Egzodus roda ipak posebna knjiga? ...

Madeline Miller, “Kirka” // ”Kirka” je ”Odiseja” današnjice

Grčka mitologija je nešto što je većini ljudi interesantna tema. E sad, neko zna o njoj više, neko manje, neko je izučavao detaljno, neko ne, ali jedno je sigurno - ko se upozna sa nekim delom grčke mitologije, mora biti zadivljen. Ona je popularnija od rimske mitologije, i više ljudi zna o grčkim bogovima nego o rimskim. Zašto je grčka mitologija toliko savršena? Zato što broji neverovatno mnogo priča i legendi, i svaka je povezana sa ostatkom, čineći jednu celinu koja je zaista neverovatna. Možemo slobodno reći da je grčka mitologija neka vrsta Igre prestola i Gospodara prstenova koju su ljudi stvorili pre mnogo, mnogo, mnogo godina usmenim putem i dodavali tokom godina. Upoznati ste sigurno sa bogovima sa Olimpa, ali ste takođe sigurno čuli i za Odiseja, jednog od najvećih heroja grčke mitologije, koji je toliko dugo putovao da bi stigao do svoje Penelope. Ukoliko ste čitali Odiseju (a mali broj je pročitao celokupnu Odiseju), onda ste upoznati i sa likom Kirke, čarobnice i nimfe koja u jednom trenutku upoznaje Odiseja. U romanu Circe, Madeline Miller se upustila u njen život, i sada po prvi put možemo da pročitamo njenu celokupnu priču koja je delom mitologija, delom fikcija, i delom feministički manifesto. Zašto je Circe (odnosno Kirka kako bi srpski prevod trebalo da glasi) knjiga koju bi trebalo apsolutno svako da pročita i koja bi se dopala svima? ...

Ngugi Va Tiongo, “Krvave latice” // Politika, industrijalizacija, korupcija

Trendovi se uvek menjaju, kako u modi, muzici, filmovima, tako i u književnosti. Ono što je popualrno u svetu, ipak, ne znači da je popularno i kod nas, jer se čini da mi sami sebi diktiramo književne trendove. Tako je pre nekoliko godina bio neverovatan hit čitati bilo šta što je arapsko, onda su popularni bili azijati, pa Indija. U svakom slučaju, svaka drugačija kultura bila je popularna u vidu književnosti kod nas, ali izgleda da Afrika nikada nije. To je jedan od razloga zbog kojih je ova književnost bitna, jer je ovaj narod prošao kroz sito i rešeto da bi bio tu gde je danas. A gde je? Pa skoro na dnu lestvice. I upravo zbog toga, i zbog svega što su pretrpeli vekovima unazad, trebali bi da damo šansu i njihovoj književnosti. Romana o ropstvu ima na pretek, i svaki je poseban i zaista dobar. Bolan svakako, ali dobar. Izdavačka kuća Darma Books (koja je potpuno nova na našem tržištu i dosta obećava), pokrenula je ediciju Sankofa, koja će izdavati romane afričkih pisaca. Prvi na redu je roman Krvave latice, pisca Ngugi Va Tionga iz Kenije, a evo o čemu je ovaj roman, kao i to da li ga treba pročitati ili ne. ...

Slavoljub Stanković, “The Box” // Život mladih upakovan u devedesete

Oni koji prate blog, ili prate Instagram stranicu, kao i oni koji slušaju ovaj podcast s vremena na vreme, znaju da mi savremena srpska književnost i nije jača strana. Stiče se neki utisak je svaki savremeni pisac prilično pretenciozan i da se svi u poslednje vreme generalno trude da pišu na jedan potpuno sulud način kako bi bili autentičniji i drugačiji. Naravno, kao i u svemu, i ovde postoje izuzeci, a knjiga The Box Slavoljuba Stankovića je jedan.  ...