Marek Halter, “Staljinova ljubavnica” // Posledice Drugog svetskog rata i nepoznanica zvana Birobidžan

Poznavanje osnova Drugog svetskog rata je opšta kultura. Iako možda niste obraćali pažnju na časove istorije u osnovnoj i srednjoj školi, tu je pregršt filmova i romana koji su smešteni u ovaj period, tako da je nepoznavanje najosnovnijih informacija nemoguće. Takođe, Drugi svetski rat je ispričao najemotivnije i najdirljivije priče ikada ispričane; od fikcije do filmova, od istorijskih do izmišljenih priča. Ipak, malo romana postoji koji će nas naučiti nečemu novom, nećemu što možda nismo znali da postoji. Jedan od takvih romana, napisan da edukuje i da dirne čitaoce napisan je 2012. godine iz pera francuskog jevrejskog pisca Mareka Haltera. U pitanju je roman Staljinova ljubavnica (koji u originalu nosi naziv L'inconnue de Birobidjan, u slobodnom prevodu Nepoznanica Birobidžana). Koliko Vas je uopšte čulo za mesto zvano Birobidžan? ...

Džim Šepard, “Knjiga o Aronu” // Priča o holokaustu, jednom dečaku i prijateljstvu sa velikim herojem Drugog svetskog rata

Verovatno su najtužnije priče ispričane od strane dece. Koliko god saosećali sa odraslim osobama, i koliko god plakali nad tragičnim sudbinama onih koji mogu da se sami snađu u životu; najviše nas takne tuga dečaka i devojčica širom sveta - a toga ima zaista mnogo. Godinu ćemo početi jednim od romana koji je već ukratko prezentovan u majskom NR postu. U pitanju je novi roman Džima Šeparda, pisca koji je fasciniran istorijom, pisca koji sve svoje pisanije bazira na istoriji, istorijskim likovima, i činjenici da je čovečanstvo od samog svog začetka prepuno mana. On je ovog puta, u romanu Knjiga o Aronu, odlučio da ispriča kratku priču o malom dečaku u sred Drugog svetskog rata, njegovu tragičnu sudbinu, i samim tim ispričao tužne životne priče hiljade mališana koji su živeli u vreme malog Arona. ...

Kamila Šamsi, “Bog u svakom kamenu” // Jedna istorija, rat, prijateljstvo i arheologija

Mnogo romana postoji čija je radnja smeštena u jedan od dva svetska rata, mnogo romana je napisano i inspirisano tužnim životnim sudbinama. Najviše smo čitali priče Nemaca, Britanaca, Amerikanaca, pa i Srba; i manje - više znamo kako se sve odvijalo na zapadnoj polovini zemaljske kugle. Ono što nas Bog u svakom kamenu, novi roman Pakistanske spisateljice Kamile Šamsi (koja piše na engleskom jeziku) uči je, ne samo istorija Persije i sadašnjeg Pakistana, već i to kako je Prvi svetski rat zapamćen na Bliskom istoku. Osim tužne priče rata i nereda u Pešavaru (koji je danas glavni grad pakistanske provincije Hajber-Pahtunva), ovo je priča o jednoj prošlosti i budućnosti te jedne prošlosti, bratstvu, prijateljstvu, ljubavi i izdaji. ...

Entoni Dor, “Sva svetlost koju ne vidimo” // Emotivna priča o preživljavanju u mračnim vremenima

Rat se posmatra kao sukob najmanje dve strane, što i jeste tačno. S tim što svako od nas - dete ili starac, čovek ili žena, hrišćanin ili musliman - već od samog početka u svojoj glavi ima percepciju o ''dobroj'' i ''lošoj'' strani. Ko je šta uradio, ko je koga prvi dirao, ko je u pravu a ko nije. Pravo pitanje je da li su zapravo svi učesnici te ''loše'' strane, zapravo loši? Da li ste se (posebno vi koji ovo čitate ispred wallpapera zastave Srbije) zapitali da li su npr baš svi albanci ''loši''? Da li su svi Hrvati ubijali Srbe? Ako je vaš odgovor da, (a i ako je ne), da li možda znate razlog svakog od vojnika zbog čega je bilo šta uradio u ratu, ili zašto je baš odlučio da bude deo svog tog horora? Roman Sva svetlost koju ne vidimo (dobitnik nagrade Pulicer za 2015. godinu) Entonija Dora jednim dobrim delom daje odgovor na ovo pitanje pričom smeštenom u Drugom svetskom ratu, i bez sumnje će Vas ostaviti bez reči. ...