Teme, motivi i simboli u Stajnbekovom “Istočno od raja”

Džon Stajnbek (1902 - 1968) je jedno od zvučnijih imena savremene američke književnosti. Njegovi romani se smatraju klasicima za buduće generacije, a nije ni čudo s obzirom na to koliko je čitan i voljen od strane ljubitelja književnosti. Njegova dela ne samo da su čitana kako redovno tako i u školama širom Amerike, već su bile i inspiracija za velike filmske i TV likove. Ako ste ikada čuli za Stajnbeka, verujem da ste čuli za jedno od njegova tri najpoznatija dela -  Istočno od raja, Plodovi gneva, i novelu O miševima i ljudima. Svako njegovo delo je tematski vrlo kompleksno, i to je i jedan od razloga zbog kojih se svaki njegov roman kotira kao remek-delo. Ipak, njegov  magnum opus je roman Istočno od raja, jedan slojeviti čitalački podvig od preko 700 strana  sa  fascinantnim likovima koji se nikada ne zaboravljaju i temama koje mogu da se analiziraju dosta dugo. Ukoliko niste čitali Istočno od raja, a volite kvalitenu književnost, onda je ovo pravo vreme da je pročitate jer nećete zažaliti ni jedan sekund. Međutim, da bi se ovaj roman shvatio kako bi trebalo, potrebno je obratiti pažnju na sve one skrivene slojeve koje je Stajnbek u njega ubacio. Iz tog razloga, ukoliko ste ga pročitali a niste ni sa kim diskutovali, ili planirate da ga pročitate, evo koje su to teme, simboli i motivi u Stajnbekovom savršenstvu zvanom Istočno od raja. ...

Henri Džejms, “Okretaj zavrtnja” // Viktorijanska priča o duhovima koja je najviše puta analizirana

Pre tačno godinu dana smo se Zorana sa bloga Knjigoteka i ja sastali da pokrenemo naš književni klub, i ko bi rekao da će posle godinu dana taj isti književni klub da doživi i svoje šesto zasedanje? Ovoga puta, odlučili smo se da šansu damo klasiku Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, koji važi  za jednu od bitnijih priča iz gotske književnosti. O gotskoj književnosti ste imali prilike da čitate na ovom blogu, a roman koji bih uvek preporučio iz ovog žanra jeste Rebeka od Dafne di Morije. Međutim, Okretaj zavrtnja je roman koji je stariji od Rebeke, i samim tim ima tu neku dozu inovativnosti koju je Džejms uveo i koju bi trebalo imati u vidu kada budete čitali ovaj  roman. Ovo nije knjiga za svakoga, ali evo šta bi to trebalo da očekujete i kome bi se ovaj roman mogao svideti. ...

Šta imati u vidu pre čitanja ”Majstora i Margarite” Mihaila Bulgakova?

Nemoguće je pročitati baš sve klasike, a posebno je to nemoguće uraditi ako u koš klasika ubacimo i ove savremene. Prošle godine sam u januaru pročitao savremeni klasik Sto godina samoće jer me bilo iskreno vrlo sramota što nikad nisam uzeo taj roman u ruke, te sam shvatio da bi bilo odlično kada bi isto to uradio sa nekim naslovom ovog januara. S obzirom na to da je ovaj roman bio lektira mnogim srednjim školama a mene je uvek nekako zaobišao, rešio sam da to bude Majstor i Margarita, knjiga koja je mnogima omiljena, a onima kojima baš nije omiljena, jeste jedna od boljih knjiga koje su pročitali. Ukoliko uzmete roman Majstor i Margarita u ruke po prvi put, potrebno je da imate par stvari u glavi, jer čitanje ovog romana definitivno nije jednostavno. U ovom članku ću da vam, iz svog ličnog iskustva, dam par saveta kako da vam čitanje prođe bezbolnije, ali svakako je jedno sigurno - ovo je zaista jedan genijalan roman. ...

Luiza Mej Olkot, “Male žene” // Da li bi ovaj klasik bio interesantan i dečacima?

Deljenje na mušku i žensku literaturu je oduvek bilo nešto čime se ovaj blog ne bavi, jer žanrovi ne znaju za polove. Uglavnom se, iz nekog razloga, čiklit literatura (baš kao što i ime kaže) vezuje za ženske osobe, i iako je činjenica da je više čitaju žene, ne postoji razlog zbog kog muškarac ne bi uzeo u ruke jednu Danijelu Stil i pročitao njenu knjigu. Međutim, čini se da ljudi manje vezuju određenu vrstu književnosti za muškarce. Šta je to muška književnost uostalom? Da li je to možda naučna ili epska fantastika ili možda klasici poput Toma Sojera? U svakom slučaju, iako žanrovi književnosti ne bi trebalo da znaju za polove, postoji taj jedan klasik koji od samog starta važi za žensku knjigu. U pitanju je roman sa najženstvenijim naslovom u književnosti, Male žene, spisateljice Luize Mej Olkot. U pitanju je istorijski klasik o sestrama Marč koji obožavaju devojčice, devojke i žene širom sveta. A kako bi momci reagovali na ovaj roman? ...

Džon Stajnbek, “O miševima i ljudima” // Savršeno štivo za jedno popodne

Kada pisac na manje od 150 stranica uspe da dočara duh jednog vremena, da jednu ličnu trageniju smesti u tako kratku priču, onda ta priča postaje remek delo, klasik svetske književnosti i obavezno štivo u Vašoj biblioteci. Upravo to je učinio nobelovac Džon Stajnbek u kratkom romanu O miševima i ljudima, koji se čita za jedno popodne a ostavlja gorak ukus još dugo nakon što okrenemo i poslednju stranicu. ...

Žoze Saramago, “Kain” // Priča o ljudskoj prirodi i o tome ko smo zapravo

Jedna od stvari koje fale ovom našem čitalačkom podneblju jesu književni klubovi, odnosno skupovi ljudi koji čitaju zajedno sa ciljem detaljnije analize i diskusije. Sve što postoji u Srbiji je manje-više malo, i ne toliko popularno. To je jedna od stvari koje Zorana sa bloga Knjigoteka i ja želimo da promenimo, tako da smo drugi put na Instagramu pokrenuli klubić koji , za sada, od milja zovemo buddy read, a posle romana Beleške jedne Ane koju smo čitali u aprilu, odlučili smo se da drugi roman bude Kain. Hvala svima koji su se priključili ovom buddy ready i diskusiji – očekujemo Vas u još većem broju sledeći put. Elem, kakva je to knjiga Kain i zašto ni malo nismo pogrešili u njenom odabiru? ...

Prava jugonostalgija: 10 najboljih misli iz romana ‘’Beleške jedne Ane’’

Ukoliko pustite neku plejlistu jugoslovenskih šlagera iz šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka i uzmete knjigu Beleške jedne Ane Mome Kapora u ruke, verovatno ćete imati najautentičnije iskustvo ovog meseca. Kao neko ko se uvek raduje jugonostalgičnim stvarima, pesmama i knjigama (kao što je slušaj sa Aristokratskih stopalom), bilo mi je potpuno zadovoljstvo organizovati buddy read na Instagramu sa predivnom Zoranom iza bloga Knjigoteka (koji toplo preporučujem da pogledate), i hvala maloj divnoj ekipici koja je sudelovala u ovome. Zorana i ja ćemo i u budućnosti organizovati zajednička čitanja (kuvamo jedno i za jun), pa ko voli, nek izvoli što bi se reklo, a za više informacija, zapratite me na Instagramu i pišite tamo. Nego, da se vratimo na roman Beleške jedne Ane. Kakav je ovo roman i zašto ga preporučujemo? ...

Slobodan Selenić, “Očevi i oci” // Interkulturalnost i srpstvo

Svi smo manje više donekle upoznati sa srpskim piscima i klasicima. Prvi dodiri sa bitnim srpskim književnicima (napominjem književnicima u muškom rodu jer, nažalost, nismo nikad popularizovali srpske književnice) verovatno su se desili u srednjoj školi, kada smo čitali kultne knjige kao što su Zona Zamfirova, Koreni ili Nečista krv. Međutim, srpska literatura ima mnoštvo drugih imena, a neki koji su ostali izgubljeni i o kojima se nije tolio pričalo u gimnazijama širom Srbije su svakako Slobodan Selenić, Borislav Pekić i eventualno Danilo Kiš. Izgleda da je Ministarstvu prosvete uvek bilo bitnije da se pročita više knjiga našeg jedinog Nobelovca i da se obrati pažnja na čak nekoliko ruskih klasika, dok se postmodernoj srpskoj književnosti ne pridaje dovoljno značaja. Ipak, onaj ko počne da ceni dobru i kvalitetnu književnost, da šansu i ovim piscima o kojima ne čitamo u srednjim školama. Jedan od njih je svakako Slobodan Selenić, koji je možda najpoznatiji ovdašnjoj publici kao pisac romana po kome je rađen film Ubistvo s predumišljajem. Ipak, njegova najpoznatija i najpopularnija knjiga je Očevi i oci. ...