Slobodan Selenić, “Očevi i oci” // Interkulturalnost i srpstvo

Svi smo manje više donekle upoznati sa srpskim piscima i klasicima. Prvi dodiri sa bitnim srpskim književnicima (napominjem književnicima u muškom rodu jer, nažalost, nismo nikad popularizovali srpske književnice) verovatno su se desili u srednjoj školi, kada smo čitali kultne knjige kao što su Zona Zamfirova, Koreni ili Nečista krv. Međutim, srpska literatura ima mnoštvo drugih imena, a neki koji su ostali izgubljeni i o kojima se nije tolio pričalo u gimnazijama širom Srbije su svakako Slobodan Selenić, Borislav Pekić i eventualno Danilo Kiš. Izgleda da je Ministarstvu prosvete uvek bilo bitnije da se pročita više knjiga našeg jedinog Nobelovca i da se obrati pažnja na čak nekoliko ruskih klasika, dok se postmodernoj srpskoj književnosti ne pridaje dovoljno značaja. Ipak, onaj ko počne da ceni dobru i kvalitetnu književnost, da šansu i ovim piscima o kojima ne čitamo u srednjim školama. Jedan od njih je svakako Slobodan Selenić, koji je možda najpoznatiji ovdašnjoj publici kao pisac romana po kome je rađen film Ubistvo s predumišljajem. Ipak, njegova najpoznatija i najpopularnija knjiga je Očevi i oci. ...

Dafne di Morije, “Rebeka” // Gotika i drama u najboljem izdanju

Gotika je jedan vrlo interesantan žanr. Ne samo da podseća na horore i na trilere, ali nas na sve to uvlačni u jedan svet zamračenih prostorija, zastrašujućih kuća i misterioznih osoba od kojih ne znaš šta možeš da očekuješ. Gotski romani nisu samo obični trileri ili horori – atmosfera u ovim romanima je izuzetno  bitna, kao i taj osećaj jeze koji bi trebalo da donese. Prvi gotski roman ikada napisam je bio Frankenštajn od Meri Šeli, a od tada su mnogi počeli da se približavaju ovom stilu i da okušavaju svoju sreću. Najpoznatiji od svih njih je verovatno Edgar Alan Po, koji se i proslavio ovakvim stilom pisanja. Zatim tu je i roman Orkanski visovi koji je zaista spektakularan i izuzetno jeziv. Ipak, prošlog veka napisana je i knjiga koja je ostavila veliki trag u gotici, a u pitanju je roman Rebeka britanske spisateljice Dafne di Morije. O čemu je roman Rebeka, ko je uopšte ona i zašto je ovaj roman toliko popularan? ...

Gabrijel Garsija Markes, “Sto godina samoće” // Stil, teme i saveti za čitanje ove kultne knjige

Postojala je ta jedna knjiga koju su svi moji bližnji, odnosno ljudi u čiji književni sud verujem, pročitali i neverovatno nahvalili. Ne znam iz kog razlog ali roman Sto godina samoće nekako nije dospeo u moje ruke, niti sam imao neku veliku želju da je pročitam. Krajem prošle godine se to promenila, i jednog dana sam rešio da ću sebi da kupim tu knjigu jer je nemoguće da mi se ne dopadne. S obzirom na to da je srpska korica, po mom mišljenju, jako ružna, odličio sam se da kupim knjigu na engleskom jeziku – obe cene su bile iste, a zašto ne bih imao lepšu koricu ako već mogu? Elem, korice su zaista nebitne za ovu priču jer bi valjda trebalo da ohrabrujem čitanje bez obzira na korice ali avaj. Ovo je moj sud o romanu Sto godina samoće, i par saveta kako da Vi čitate ovaj roman, jer je zaista specifičan. ...

Ernest Hemingvej, “Za kim zvono zvoni” // Jedan od klasika kralja minimalizma

Ako ste do sada već čitali nešto od Hemingveja, priznaćete da njegov stil pisanja ne leži svakome. I pored mnogobrojih poštovalaca njegovog rada, postoji nemali broj onih koji ga smatraju napornim i mračnim. Njegovi romani često govore o ratu u kom je sam učestvovao, te su opisi i događaji najčešće inspirisani njegovim ratnim drugarima i onim što im se svima desilo. Iako tragičan i pesimističan, Hemingvej je ipak jedan od najvećih pisaca 20.veka a njegova dela se čitaju iznova i iznova, dok su neka uvrštena u obaveznu školsku lektiru. Pored toga, dobitnik je i Nobelove nagrade za knjiženost 1954. godine. ...

Brem Stoker, “Drakula” // Šta se krije iza prve vampirske priče?

Kad pomislimo na klasike, u glavi nam je skoro uvek neki roman viktorijanske književnosti – od sestara Bronte, preko Džejn Ostin. Nekolicina svakako pomisli na ruske pisce, s obzirom na to da su izuzetno kvalitetni i popularni. Ipak, klasična književnost ne pokriva samo drame i tužne životne priče, već i one koje baš i nisu svakodnevne. Jedan takav žanr je gotski roman, a kao glavnog predstavnika ove vrste romana imamo Frankenštajna, kultni roman Meri Šeli kao i sve što je napisao Edgar Alan Po. Ipak, tu se negde krije i roman Drakula, Brema Stokera, čiji je uticaj zaista ogroman. Roman koji je po prvi put čitaocima predstavio grofa Drakulu koji se kasnije pojavljivao u svakakvim filmovima i romanima, jedan je od onih romana koji su promenili svet na neki način. Brem Stoker je ovim romanim popularizovao vampire, što je rezultiralo pravim bumom na polju vampirske književnosti, posebno nakon romana iz Sumrak sage. Sada, zahvaljujući estetski savršenom izdanju Kontrast izdavaštva, i mi u Srbiji možemo da uživamo u prvom vampirskom romanu ikada. ...

”1984” & ”Životinjska farma” // Dva klasika Džordža Orvela na jednom mestu

Pre nekih desetak godina, večernje sate smo često provodili pored TV-a, gledajući učesnike Velikog Brata, misleći da ne postoji veće dno od rijaliti TV programa. Onda se desila ova nova era rijaliti programa, koje zaista ne bih ni da komentarišem. E sad, dosta nas se pitalo (možda se neko i dan danas pita) zašto se taj šou zvao baš Veliki Brat. Istina leži u koricama jednog distopijskog klasika iz prošlog veka – hit romana 1984 pisca Džordža Orvela. 1984 je Orvelov najpoznatiji i najbrutalniji roman, ali daleko od toga da je jedini koji je dobar. Kontrast izdavaštvo je, na našu sreću, izbacio ovaj roman zajedno sa Orvelovim drugim hitom, Životinjska farma, i to u jednoj knjizi, tako da kupovinom jedne knjige, na jednom mestu imate čak dva Orvelova romana (i ne, knjiga nije glomazna kao recimo sabrana dela određenog autora, tako da je sa lakoćom možete nositi okolo ako Vam se čita bilo koji od ova dva romana). O čemu su zapravo ove dve priče? ...

Alber Kami, “Stranac” // Remek-delo koje postavlja brdo filozofskih pitanja

Ako pogledate naslovnu liniju ovog bloga i prevučete mišem na dugme žanrovi, otvoriće vam se padajuća lista, ali na kojoj neće biti ’’klasici’’. Zašto? Zato što nisu svi klasici dobri, i knjigu ne treba čitati samo zato što je ’’klasik’’, isto kao što ni za 100 godina neće svi ljudi čitati apsolutno sve knjige koji su trenutno bestseleri. Ipak, postoje oni klasici za koje nije ni potrebno napomenuti da je klasik i strpati u takvu kategoriju. Postoje ti naslovi koji su apsolutno svima poznati, i koje definitivno treba pročitati bar jednom u životu. S obzirom na, po mom mišljenju, loš opus knjiga koji se servira našim srednjoškolcima kao lektira (u smislu da postoji mnogo boljih knjiga koje uče đake više o toleranciji i generalno životu u 2018. godini nego brdo domaćih incestuoznih i brutalnih romana), vrlo mi je drago da je Stranac od Albera Kamija i dalje na redovnom repertoaru. Ukoliko ste voleli ovaj roman, ili ukoliko planirate da ga pročitate, ovo je pravo vreme jer ga je Kontrast izdavaštvo izdao u jednom potpuno novom vizuelnom izdanju, koje ne može da se poredi ni sa jednim drugim. Knjigu svakako nećemo kupiti zbog korica, ali evo ukratko o čemu je Stranac i zašto ga treba pročitati: ...