Oušn Vuong, “Na Zemlji smo nakratko predivni” // Emocija nas čini divnijim ljudima

Postoje te neke knjige za koje znate da vas mogu emotivno skroz uništiti čak i pre nego što se upustite u njih. I sad, ako ste kao ja i ako volite književnost koja je napisana da bi se poigrala sa vašim srcem i ostavila vas sa osećajem  tuge i žalosti ali u isto vreme i srećom jer ste spoznali da je sreća u malim stvarima, onda je ovo još jedna knjiga za vas. Roman Na Zemlji smo nakratko predivni je na engleskom jeziku izašla prošle godine, i automatski je postala veliki hit, posebno među alternativnim krugovima ljudi, i upravo zbog toga je jedna od onih knjiga koje oprezno morate uzeti sa police iz više razloga. Prvi razlog je taj da se ovaj roman, bez obzira koliko volite emotivnu književnost, neće dopasti baš svima; mnogi će prevrtati očima u toku čitanja, neki će je ostaviti na pola, i sve je to vrlo razumljivo. Na Zemlji smo nakratko predivni jednostavno nije knjiga kao i neke druge, ali ako volite lepe reči, rečenice prepune lepote i osećanja, onda je svakako uzmite, a evo šta možete od nje da očekujete. ...

Pedro Mairal, “Urugvajka” // Mala knjiga sa velikim temama

Mislim da govorim u ime svih knjigoljubaca kada kažem da ne postoji bolji osećaj nego kada uzmete knjigu u ruke ne očekujući ništa spektakularno, a dobijete knjigu o kojoj ćete razmišljati danima, ili knjigu koja će vas toliko vući da je čitate da ćete je završiti za nekoliko sati. Takav je slučaj sa romanom Urugvajka, kratkim romanom argentinskog pisca Pedra Mairala, koji je ovog meseca objavljen pod znakom izdavačke kuće Booka. Urugvajka je roman koji broji svega 140 strana, a o temama koje pokriva se mogu pisati dugački sociološki radovi, jer ovo nije samo ljubavni roman, niti porodična drama, niti putopis; moglo bi se reći da je sve nabrojano u jednom. ...

Fransoaz Sagan, “Dobar dan, tugo” // Lubenica od knjige, sjajna za vrelo letnje popodne

Da li ste nekad razmišljali u koja tri vremenska perioda bi ste se teleportovali na nekoliko dana da imate tu mogućnost? Što se mene tiče, jedan od tih perioda bi svakako bile pedesete i šezdesete godine prošlog veka; prvenstveno u Jugoslaviji, ali ne bih se bunio da me teleport greškom prebaci u neki drugi evropski grad. Valjda zbog toga što obožavam estetiku tog razdoblja, i u ruke ću uzeti sve što iole podseća na ovaj period. Vrlo često u slučam muziku i gledam fotografije iz ovog perioda. Upravo je to razlog zbog  kog me Dobar dan, tugo privukao na prvu loptu, i to nekoliko meseci pre nego što ga je izdala izdavačka kuća Laguna. ...

Tulio Forđarini, “Amok: Luksemburška ljubavna priča” // Šta se desi kada dete odraste prerano?

Omladinska književnost često važi za laku literaturu koja se uglavnom pripisuje tinejdžerima. I da, iako i jeste uglavnom namenjena tinejdžerima i onima koji se tako osećaju, ovaj žanr nikako nije samo za ovu uzrasnu grupu jer (uglavnom) svaki od ovih romana nosi bitnu poruku i za one koji su odmakli u godinama. Međutim, kako je to slučaj sa svim žanrovima, neki od ovih romana su bitniji od drugih. Problem je taj što ih možda nećemo pročitati, nesvesni da oni među svojim koricama nose nešto mnogo više od puke ljubavne priče dvoje petnaestogodišnjaka. Osim ovoga, bitno je zahvaliti se svima koji doprinose popularizaciji omladinske literature, jer su na ovaj način današnji tinejdžeri bar za nijansu otvoreniji ka različitostima i imaju neke osnovne informacije o problemima koji mogu da ih zadese. Jedan od romana koji me potpuno pozitivno iznenadio jeste Amok: Luksemburška ljubavna priča koji je 2013. godine osvojio Evropsku nagradu za književnost, a koji je do mene došao nakon lične preporuke Sandre sa bloga Stsh's Book Corner. ...

Sali Runi, “Normalni ljudi” // Slojevit milenijalski roman sa iritantnim likovima

Vrlo se retko desi da se pojavi knjiga za koju ne znate da li da da je ocenite sa minimalnim ili maksimalnim brojem zvezdica. Okej, takva knjiga baš i ne postoji, ali roman Normalni ljudi može da posluži kao jedan od ekstremnih slučajeva gde zapravo ne znate šta da mislite o samom romanu. On može dobiti i 2 ali i 4 zvezdice, jer je u isto vreme izuzetno jednostavan a opet, s druge strane, kada se zagrebe ispod površine, ima to nešto specifično što drugi romani nemaju. Sali Runi je primećena odmah nakon svog prvog romana Razgovori sa prijateljima, ali je tek romanom Normalni ljudi doživela veliku slavu, posebno nakon što je ovaj roman bio nominovan za skoro sve veće nagrade, uključujući i Bukerovu nagradu te godiine kada je izdat. ...

Isidora Sekulić, “Đakon Bogorodičine crkve” // Srpski roman o ljubavi, čežnji i požudi

Ljubavni roman je svakako jedan od popularnijih žanrova trenutno, posebno nakon vrtoglavog porasta naslova zabranjenih ljubavi na Bliskom istoku. Generalno se termin ''ljubavni roman''  manje više vezuje za neku trafičarsku i nekvalitetnu književnost, i neretko to zapravo i jeste tako. Međutim, kako je to slučaj  i baš sa svim ostalim u životu, tako i ljubavni romani ne moraju nužno da budu jeftini - postoje i oni koji su svakako vrlo kvalitetni i na koje bi trebalo obratiti pažnju. Jedan takav roman je ujedno i jedini roman naše velike književnice Isidore Sekulić,  Đakon Bogorodičine crkve. Iako ovo nije roman koji na prvu loptu deluje kao ljubavni roman, niti je Isidora spisateljica koju konkretno vezujemo za neku ljubavnu priču, Đakon Bogorodičine crkve je jedna divna,  ni malo patetična ljubavna priča o jednoj zabranjenoj ljubavi početkom prošlog veka u jednoj srpskoj varošici. ...

André Aciman, “Enigma Variations” // Kako volimo različite ljude na različite načine

Prošle godine je ime Andre Asiman postalo prilično poznato, iako je za njega do tada znao mali broj ljudi. U pitanju je pisac knjige Zovi me svojim imenom, koja je takođe postala globalni hit nakon ekranizacije koja je bila nominovana i za Oskara. Iako je film zaista nešto što morate pogledati, prvenstveno zbog fotografije i savršenih prikaza Italije, knjiga je mnogo emotivnija, i definitivna je preporuka. Asiman ipak nije odličan samo zbog priče koju osmišlja. Zovi me svojim imenom je LGBT knjiga, i kao takva, neće se dopasti svima, ali Asimana izdvajaju njegove savršene rečenice i stil pisanja. Pored već pomenute knjige (čiji nastavak Pronađi me možemo očekivati već na Sajmu knjiga ove godine), popularan je i njegov roman Enigma Variations, koji nažalost nema svoj srpski prevod. Ali, ako Vam ikad padne na pamet da je pročitate, evo da li bi trebalo i da li ste Vi ciljna grupa za ovaj roman: ...

Džejms M. Kejn, “Dvostruka odšteta” // Crno-beli holivudski krimić u 140 strana

Svako od nas je sigurno pogledao bar neki crno-beli film u kom glavni glumac nosi šešir i puši cigaretu dok mu se na vratima u senci pojavljuje fatalna žena u uskoj crvenoj haljini, koja puši koristeći muštiklu, i želi da pita za jednu uslugu. Onda se naš glavni glumac zaljubi u ovu fatalnu ženu i uradi sve što ona zamisli, a kraj ove priče se već razlikuje od filma do filma. To što je dosta filmova snimljeno na ovaj način nije do toga da su ljudi želeli da iskopiraju tuđi rad, već to je jedan od najupešatljivijih simbola noir filmova. E sad, da li ste nekad čitali noir knjige? Dvostruka odšteta je baš takva novela (kratki roman), napisan davne 1936. godine a kasnijei ekranizovan, i može da se pročita u jednom danu. ...