5 razloga zašto je knjiga ”Zovi me svojim imenom” bolja od (takođe odličnog) filma

U, po mom skromnom mišljenju, blagoj konkurenciji Oskarovskih filmova ove godine, jedan od boljih mi je bio Zovi me svojim imenom, režisera Luke Gvadanjina, sa Armijem Hamerom i Timotijem Šalameom u glavnim ulogama. I to ne samo zbog fantastičnih predela Italije koje prikazuje, ne zbog savršene fotografije, već i zbog neverovatno dobro prenesenih osećanja ljubavi koja se bude između dva glavna junaka. ...

Džon Grin, “U potrazi za Aljaskom” // Prva ljubav i poslednje reči

Sećam se dana kada sam dobio knjigu Krive su zvezde – pročitao sam je u roku od dva dana i plakao kao kiša. To je bio momenat kada sam zavoleo Džona Grina, ali naravno, ne možemo sa sigurnošću znati da nam se neko sviđa samo zbog jednog romana. Usledilo je moje čitanje knjiga Obilje Katarina, Vil Grejson, Vil Grejson, a početkom ove godine i Nikad kraja kornjačama. Moje mišljenje da je Džon Grin tinejdžerski Bog je već bilo dokazano, jer nisam baš mogao da odredim kojom knjigom sam bio više fasciniran. Međutim, shvatio sam da su mi ostala još dva njegova romana koja nisam pročitao do tog trenutka, U potrazi za Aljaskom, o kom pričamo u ovom postu i koji je uvek hvaljen, i Gradovi na papiru (koji mi je do današnjeg dana i dalje ostao nepročitan). Iako većina hvali U potrazi za Aljaskom i smatra da je to njegov najbolji roman, ja moram da priznam da sam očekivao mnogo više od onoga što sam dobio. Da li sam samo stariji ili je zaista ova knjiga malo slabija u odnosu na sve njegove druge? ...

Džon Grin, “Obilje Katarina” // Izgubljene ljubavi i pronalaženje logike u svemu

Tinejdžeri - nikada ne znamo šta ih povređuje, šta im smeta, o čemu razmišljaju. Mislim da ni oni sami nemaju odgovore na ta pitanja. Ipak, verovatno je jedina osoba koja bolje razume tinejdžere od njih samih Džon Grin. Većina nas koja čita ovaj blog je već zaboravila na probleme koje je prva ljubav sa sobom nosila, nerviranje oko (sada) nebitnih stvari; pronalaženje i preispitivanje sebe i druge sitnice, ali posle knjige Krive su zvezde, kroz koju smo jecali (eventualno plakali), pa onda Vil Grejson, Vil Grejson, Džon Grin nas konstantno podseća na to koliko je teško biti tinejdžer. U njegovom ostvarenju Obilje Katarinâ, on se naizgled bavi jednostavnim tinejdžerskim pitanjima - ljubavlju, humorom, prijateljstvom. Istina je mnogo dublja, i to je ono što književnost Džona Grina čini izuzetnom, a ovu knjigu bitnom. ...