Maja Anđelou, “Znam zašto ptica u kavezu peva” // Snaga uma jača i od teškog života

Koliko često čitate biografije ili autobiografije? Iako je ovo čest i donekle popularan žanr, vrlo često se desi da biografija određenog umetnika nije uopšte dobro napisana, ili je napisana od strane nekog novinara koji uopšte nije poznavao dotičnu zvezdu. Kada pričamo o autobiografijama poznatih, tu se takođe postavlja pitanje do koje mere je nešto napisano od strane osobe čija je autobiografija, a koliko od strane nekog neimenovanog pisca. Međutim, ukoliko istražite dovoljno autobiografiju ili memoare koje želite da pročitate, lako ćete saznati odgovor na ovo pitanje, i možda baš dobijete sjajnu knjigu kao što je to uradio Edvard Snouden sa svojim memoarima Trajno zabeleženo. Čovek je imao šta da kaže (o, i te kako je imao), i to je i napisao. S druge strane, tu su memoari i autobiografije svetski poznatih pisaca, i jedna od najpoznatijih od samog njenog izlaska krajem šezdesetih godina bila je prva (od sedam) autobiografija Maje Anđelou, Znam zašto ptica u kavezu peva. ...

Miljenko Jergović, “Selidba” // Život je uspomena za uspomenom

Preteško je napisati iole dobru recenziju za knjige kao što su knjige Miljenka Jergovića. Posebno je teško kad je ta knjiga upravo Selidba, jer ne samo da pišem prikaz jednog presjajnog dela koje ja lično nikada ne bih mogao napisati, već pišem i recenziju o tome kako je pisac doživljavao neke potpuno lične predmete, njegove priče iz mladosti i detinjstva i priče o njegovim roditeljima. To ne da je teško, već je potpuno nemoguće, ali probaću da na jedan potpuno objektivan način predstavim ovu knjigu onako kako je ona to zaslužila - iskreno, iz srca. ...

Edvard Snouden, “Trajno zabeleženo” // Do koje mere nas kontrolišu i prate?

Verujem da se svima desio momenat u kom su pričali o nekoj određenoj stvari i baš se ta stvar izreklamirala na Instagramu ili Fejsbuku nakon nekoliko sati. Živimo u vremenu kada su teorije zavere svuda oko nas, što je potpuno normalno - teorija zavere je oduvek bilo, i uvek će i biti. Ali čini se da se u ovom trenutku već ne zna šta je teorija zavere a šta konkretna istina, a jedna od tih teorija jeste ta da smo mi, ko god da samo, zauvek praćeni od strana velikih kompanija kao što su društvene mreže. Svaki put kada instaliramo neku aplikaciju na telefonu i damo saglasnost da aplikacija sme da pristupi kameri, kontaktima ili mikrofonu, mi automatski dajemo saglasnost da ta aplikacija može da prodre u najskrivenije delove našeg telefona. Ukoliko ne pročitamo Terms and Conditions, te informacije se mogu i prodati, a mi ne smemo za to biti krivi. Nebitno je da li imate profil na društvenim mrežama ili ne. Kažu da tamo u Fejsbuku postoji folder sa našim imenom gde se nalazi apsolutno svaki podatak koji smo mi podelili na toj društvenoj mreži. Isto tako, postoji i tajni folder o osobi s kojom si dobar a koja nema profil na toj društvenoj mreži, ali zahvaljujući tvojim četovima, fotografijama i ključnim rečima, oni imaju određene informacije i o toj osobi.  Postoji veliki broj dokumentaraca na ovu temu koja je ni malo laka i jako zastrašujuća, i koje možete pogledati ako želite malo detaljnije da se upoznate sa ovom tematikom, i ako je ovo nešto što Vas zanima. Poslednji odličan dokumentarac koji se bavio privatnim informacijama ljudi koje su prodavane je The Great Hack, Netfliksov dokumentarac koji objašnjava kako je tehnologija omogućila da više nikada nemamo fer izbore, a sam dokumentarac se bavi skandalom poznatom po Marku Cukenbergu i Kembridž Analitici. Međutim, postoji ta jedna osoba koja je izuzetno bitna za sve ovo o čemu pričam sad, a to je Edvard Snouden. Edvard Snouden, IT radnik CIA-e, prvi je koji je dokazao i obelodanio da američka Vlada prati sve telefonske konverzacije i sakuplja informaciju o svakom svom građaninu. On se trenutno nalazi u Moskvi gde je potražio politički azil, a Trajno zabeleženo su njegovi memoari koji će nam detaljnije objasniti šta je on to uradio, kako je saznao i na koji način je sve to bilo opasno. ...

Eduar Luj, “Gotovo je s Edijem Belgelom” // Koliko je život nefer prema feminiziranim dečacima

Neke knjige su jednostavno napisane da bi bile preporučivane, i neke knjige su bitnije od drugih. Ne moraju biti nužno savršeno napisane, ali nose tu dozu bitnosti samo zbog njihove tematike. Takvih knjiga ima dosta, i sve su manje-više na temu odnosa između ljudi, i šta bi mi to trebalo da uradimo kako bi bili bolji ljudi. Tematika o vršnjačkom nasilju nije nešto preterano popularna, iako je neverovatno bitna, posebno u današnje vreme kada o tome čitamo u novinama na dnevnom nivou. Ipak, iako je vršnjačko nasilje prisutno zbog različitih razloga, jedan od većih je činjenica da je neko drugačiji, što se posebno vidi prema maltretiranju feminiziranih dečaka. Upravo je ovo tema koja je po sredi knjige Gotovo je s Edijem Belgelom, autobiografskom romanu/memoarima Eduara Luja, odnosno Edija Belgela. ...

”Ovo će malo da boli” je preduhoviti dnevnik jednog doktora // Rad u bolnici iza kulisa

U poslednje vreme okrenuo sam se memoarima više nego pre, i moram priznati da mi u ovom trenutku to dosta odgovara. Pre svega, kao jedan od favorita bih izdvojio srceparajuću Men We Reaped od američke spisateljice Džesmin Vord, koju preporučujem svim ljubiteljima crnačke kulture i takve književnosti. Ali, bilo je tu i dosta komedija-memoara, kao što su knjige dve najsmešnije osobe na svetu – Ejmi Poler i Tine Fej. S obzirom da sam video da ljubitelji ove dve knjige dosta lepih stvari govore o memoarima Ovo će malo da boli, odlučio sam da se upustim i u tu priču, i moram priznati da se nisam razočarao. Pre nekoliko meseci ova knjiga je našla i srpski (malo upitan doduše) prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Vulkan. ...

Ispovest ”Boy Erased”: Istina iza mita o lečenju homoseksualizma

Hteo sam da započnem ovu recenziju nekim upečatljivim uvodom, ali sam onda shvatio da toliko toga imam da kažem da je možda bolja da krenem odmah. Boy Erased je knjiga o kojoj sam pisao kada je tek izašla, a s obzirom na to da se pre nekoliko dana (ili možda pre par nedelja) održala svetska premijera filma po ovim memoarima, verujem da je vreme za čitanje upravo sada. Pre nego što pogledate film u bioskopima, a pretpostavljam da većina vas hoće jer je već jedan od favorita za nominaciju za Oskara, evo onih najbitnijih stvari koje morate znati. ...

Džek Keruak, “Na putu” // Američki klasik koji će se svideti (isključivo) ljubiteljima Amerikane

Izgleda da volimo sve što je američko. U stanju smo da potrošimo desetine evra kada odemo u inostranstvo na Starbaks kafe, i jedva čekamo da se otvori već pomenuta kafeterija u Beogradu i Novom Sadu, kao da nemamo gde da pijemo dobru kafu. Umiremo što ne postoje kod nas Dunkin’ Donuts, i sve što je iole popularno u Americi, posmatramo kao vrh trendova i mode. Ipak, to nije ono što je prava Amerikana, jer zaista ne pratimo američku kulturu iz Teksasa, Misisipija ili Ohaja. Amerikana su svi američki artefakti iz jedne, ne baš tako davne prošlosti, ali i sadašnjosti, posebno karakteristični za Ameriku. To su artefakti koji simbolišu njihov način života, posebno u malo ruralnijim predelima. Amerikana je ranč, amerikana je crveni traktor. Amerikana je i onaj tailor trash čovek koji izlazi iz svoje prikolice sa čačkalicom u ustima dok na teksaškom akcentu govori da će da popije pivo koje je otvorio juče. Roman koji važi za jedna od boljih klasika prošlog veka i upravo se bavi Amerikanom je Na putu Džeka Keruaka, koji predstavlja svojevrsni izraz bit generacije. Ali, šta je to bit generacija, na koji način je ovaj roman poseban, i na samom kraju – da li će se nama u Srbiji svideti ovaj roman i Amerikana koja je ovde opisana? ...

Olivera Katarina, “Aristokratsko stopalo” // Autobiografija simbola stare Jugoslavije

‘’E kako se za vreme Tita lepo živelo!’’ je rečenica koju smo čuli više desetina puta, posebno mi koji ili nismo rođeni u SFRJ ili smo bili jako mali da se sećamo. Ceo taj njihov bezbrižni život, i, po rečima na primer moje majke, česte ekskurzije bilo gde u staroj Jugi, ne možemo baš da osetimo – nama je asocijacija na letovanja u našoj državi verovatno vezana za Budvu ili Herceg Novi, ne za hrvatska ostrva. Ipak, postoje jugonostalgičari koji se ne sećaju tog života (možda su oni lažni jugonostalgičari, ili nazovimo to kako želimo), i jedini način da osete atmosferu tog perioda je kroz stare filmove ili knjige koje se bave životom u upravo ovoj eri. Jedna takva knjiga je Aristokratsko stopalo, autobiografija filmske i muzičke dive stare Jugoslavije, Olivere Katarine. ...