“Osetske priče o Nartima” / Mitovi i legende naroda severnog Kavkaza

Često pričamo i pišemo o različitim mitologijama. Ove priče poslužile su kao temelj mnogim romanima, nekim više a nekim manje uspešnijih, ali činjenica jeste da mnogi pisci pronalaze inspiraciju u mitološkim likovima, uglavnom iz rimske, grčke ili nordijske mitologije. Neki pisci sve ove mitologije spajaju u jedno, kao što je slučaj sa Nilom Gejmenom i romanom Američki bogovi. S druge strane, slovenska mitologija takođe postoji, ali ne postoji dovoljno spisa o likovima kao što su zvezda Danica (da, ona je lik iz slovenske mitologije) ili Baba Jaga. Baš kao što su te priče manje-više izgubljene, ko zna koliko mitologija i legendi postoji o različitim narodima širom sveta. Ovo, iako predstavlja jedan neverovatan doprinos kulturi te zemlje, predstavlja i pravi užitak za sve ljubitelje književnosti i mitologije. Zahvaljujući izdavačkoj kući Darma books,  sada možemo malo da se upoznamo sa mitologijom jednog naroda koji je većini potpuno stran. U pitanju su priče o Nartima, a evo ko su Narti i šta to možete očekivati u Osetskim pričama o Nartima. ...

Anđela Karter, “Krvava odaja” // Poznate bajke u novom i zastrašujućem ruhu

Ne morate odlično poznavati književnost da biste čuli za postmodernizam. Ali možda ste se više puta zapitali šta ta reč uopšte znači. Postmodernizam je pravac u umetnosti koji je danas dostupan, a nastao je kao reakcija na modernizam. O karakteristikama modernizma i postmodernizma možemo pričati neki drugi put, ali bitno je znati da se postmodernizam dosta bazira na već starim delima umetnosti na koje se danas na neki način reaguje, ili koji se recikliraju. Zato mnoga dela postmodernizma imaju neke veze sa Biblijom koju uzimaju kao primer ili kao referencu, uzimaju se stara dela pa se prerađuju ili se piše o ljudima koji su živeli i njihova istorija se ponovo priča na neki drugačiji način. Krvava odaja je zbirka priča koja je idealan primer šta to postmodernizam može da podari književnosti. Evo o čemu je tačno zbirka Krvava odaja i zašto bi trebalo čitati Anđelu Karter. ...

Džordž Sonders, “Deseti decembar” // Zbirka kratkih priča u kojoj se sreću realnost i distopija

Mnogo mi je krivo što na našim podnebljima ne čitamo kratke priče. Naravno, uvek postoji ta šačica ljudi koja će hteti da se upusti u zbirku kratkih priča, ali uvek ćemo pre izabrati neki dobar roman nego konkretnu zbirku. Ali zašto? Zašto toliko bežimo od kratkih priča? Šta je to što one nemaju a romani imaju? Otkriću Vam tajnu – čitanje kratkih priča može biti čak i produktivnije i efektnije od čitanja romana. Ono što je najbitnija karakteristika pripovetke ili kratke priče je ta što može da se pročita u jednom sedenju, što svakako utiče na celokupni utisak o delu. Sa romanima se patimo nekoliko dana ili nedelja – sa kratkom pričom završimo sve za nekih sat vremena. Od početka do kraja, sve u jednom sedenju. Kakav je to odličan osećaj! Jedna od novijih i boljih zbirki kratkih priča je Deseti decembar, američkog pisca Džordža Sondersa. ...

Priče za laku noć za male buntovnice // Savršen poklon, i to ne samo za žensku decu

I dalje nekako, posebno mi na Balkanu, živimo u svetu u kom je potpuno očekivano da će dečak nositi plavu odeću a devojčica bebi roze. Očekuje se da se devojčicine uši probuše već u prvoj godini života, a dečak uglavnom dobija lopte za to vreme. Nemoguće je uraditi suprotno – nemoguće je darovati devojčici loptu a dečaku lutku. A ako već pričamo o igračkama, neretko viđamo igračke koje aludiraju na ’’ženske poslove’’, te je mini kuhinja sastavni deo velike većine malih devojčica. Da, one vole da se igraju time, to svakako. Ali da li je to nametnuto uživanje ili istinsko je tema za neki drugi put. Elem, pogledajmo police knjižara i nađimo sve osobe na koje treba da se ugledamo i koje bi trebalo da nam služe kao inspiracija. Nikola Tesla, Novak Đoković, Albert Ajnštajn, pa čak i Nik Vujičić. Da li zaista ne možemo da pronađemo ni jednu ženu? Zašto bi se fokusirali isključivo na muškarce a zanemarivali ženske osobe koje su možda isto toliko postigle i isto toliko zaslužile da se na njih ugledamo? Kažu da je 2018. godina žena, a Vulkan izdavaštvo je to prepoznalo, i pri kraju prošle godine savršeno uredio, preveo i izdao ovu knjigu o kojoj danas pričamo. Pre nego što nastavimo – da, knjiga nosi naslov Priče za laku noć za male buntovnice, ali to zaista nije razlog da jedan dečak poseduje knjigu i zna i za ženske osobe koje su učinile nešto vredno pomena i znanja. Zašto je ova knjiga toliko spektakularna? ...