Sali Runi, “Normalni ljudi” // Slojevit milenijalski roman sa iritantnim likovima

Vrlo se retko desi da se pojavi knjiga za koju ne znate da li da da je ocenite sa minimalnim ili maksimalnim brojem zvezdica. Okej, takva knjiga baš i ne postoji, ali roman Normalni ljudi može da posluži kao jedan od ekstremnih slučajeva gde zapravo ne znate šta da mislite o samom romanu. On može dobiti i 2 ali i 4 zvezdice, jer je u isto vreme izuzetno jednostavan a opet, s druge strane, kada se zagrebe ispod površine, ima to nešto specifično što drugi romani nemaju. Sali Runi je primećena odmah nakon svog prvog romana Razgovori sa prijateljima, ali je tek romanom Normalni ljudi doživela veliku slavu, posebno nakon što je ovaj roman bio nominovan za skoro sve veće nagrade, uključujući i Bukerovu nagradu te godiine kada je izdat. ...

Viržini Depent, “Vernon Trodon (Tom 1)” // ”Jadnici” novog doba

Neke knjige su jednostavno napisane da se pamte zauvek. Takav je slučaj sa klasikom Jadnici Viktora Igoa, pričom koju vole sve generacije. Međutim, da bi roman kao što je Jadnici postao takav klasik, bitno je ispuniti više stavki. Pre svega tu  je širok dijapazon likova, i svaki od njih ima po jednu karakterističnu crtu, i potpuno je okej napisati da se ni jedan lik iz rog romana ne zaboravlja. Zatim, tu je i  istorijski kontekst koji je stavljen u priču romana, i iako se cela priča ne dešava oko Francuske revolucije, ona igra veliku ulogu u samom romanu. Međutim, to je bilo  pre, i Jadnici i jeste roman koji oslikava jedno davno prošlo vreme. Ali srećom, tu je mogući naslednik ovog kultnog dela, koji nam isto dolazi iz Francuske. U pitanju je roman Vernon Trodon, odnosno trilogija koja se sastoji od tri romana. Zašto je  Vernon Trodon moderna verzija Jadnika i zašto ga treba čitati? ...

Italo Kalvino, “Ako jedne zimske noći neki putnik” // Postmoderna avantura za sve prave ljubitelje književnosti

Italija je oduvek bila kolevka kulture. Počevši od humanizma i renesanse, pa i sve do dan danas, sve što italijani uzmu u ruke, vredi. Tako je bilo sa slikarstvom, tako je bilo sa vajarstvom. Tako je bilo i sa kinematografijom (nije ni čudo što je cinema italiano pojam za sebe), tako je i sa muzikom. Italija nije samo izrodila sjajne pevače kao što su Lučijano Pavaroti ili Eros Ramacoti, ona nam i dan danas daje velike i moderne pevače, kao što je Mahmud ili Marko Mengoni. Italija, takođe, ima sjajnih pisaca, počevši od Dantea Aligijerija i Nikole Makijavelija, pa sve do Umberta Eka, misteriozne ali prepopularneElene Ferante, i sjajnog Andrea Asimana. Međutim, ovoj družini fali još jedno popularno književno ime - Italo Kalvino. ...

Kazuo Išiguro, “Zakopani džin” // Svojevrsna bajka za odrasle

Odrasli više ne čitaju bajke. Ili kada to činimo (jer mi smo ti odrasli), uglavnom uzmemo neku dečiju knjigu pa pročitamo našu omiljenu bajku koju znamo već napamet. E postoji jedna knjiga koja je za apsolutno sve ljubitelje bajki. Ne fantazije kao takve, jer romana iz ovog žanra imamo na pretek – nego baš knjiga koja je zapravo jedna bajka za odrasle. U pitanju je roman Zakopani džin jednog od najvećih pisaca današnjice, i nobelovca, Kazua Išigura. ...

Dona Tart, “Češljugar” // Moderan Dikensovski čitalački podvig

Obožavam ogromne knjige. Naravno, činjenica da je knjiga ogromna ne znači da je dobra, ali uvek ću u ruke uzeti knjigu koja broji preko 700 strana. Takva je recimo bila knjiga A Little Life, koja je i dan danas jedna od mojih omiljenih, a s obzirom na to da je knjiga Češljugar (The Goldfinch) dobila Pulicera pre 5 godina, da je neverovatno hvaljena i da ima preko 800 strana, jednostavno se morala naći na mojoj listi. ...

Džordž Sonders, “Deseti decembar” // Zbirka kratkih priča u kojoj se sreću realnost i distopija

Mnogo mi je krivo što na našim podnebljima ne čitamo kratke priče. Naravno, uvek postoji ta šačica ljudi koja će hteti da se upusti u zbirku kratkih priča, ali uvek ćemo pre izabrati neki dobar roman nego konkretnu zbirku. Ali zašto? Zašto toliko bežimo od kratkih priča? Šta je to što one nemaju a romani imaju? Otkriću Vam tajnu – čitanje kratkih priča može biti čak i produktivnije i efektnije od čitanja romana. Ono što je najbitnija karakteristika pripovetke ili kratke priče je ta što može da se pročita u jednom sedenju, što svakako utiče na celokupni utisak o delu. Sa romanima se patimo nekoliko dana ili nedelja – sa kratkom pričom završimo sve za nekih sat vremena. Od početka do kraja, sve u jednom sedenju. Kakav je to odličan osećaj! Jedna od novijih i boljih zbirki kratkih priča je Deseti decembar, američkog pisca Džordža Sondersa. ...

Sali Runi, “Razgovori s prijateljima” // Kad bi knjiga bila milenijalac

Kultura milenijalaca je zaista posebna– ne samo da diktiramo modne trendove i da menjamo način poslovanja velikih korporacija, već zaista utičemo na apsolutno sve oko nas. Isto tako i na književnost, a verujem da će kroz nekoliko decenija milenijalska književnost da se izučava baš kroz knjigu Razgovori s prijateljima od irske spisateljice Sali Runi. Zašto je ova knjiga toliko posebna, i da li je odlična u svakom smislu? ...

Haruki Murakami, “Igraj igraj igraj” // Zajednički ples svih žanrova

Pre 9 dana otpočeo je prvi Bukmarkić readathon pod nazivom Četiri strane sveta, a traje do 05. novembra. Cilj ovog readathona je da se pročita po jedna knjiga čija je radnja smeštena u 4 različita kontinenta, a izbor bloga za kontinent Aziju pao je na veličanstvenog Murakamija. Haruki Murakami je, isto kao u svetu, vrlo popularan i u Srbiji, i sve to zahvaljujući Geopoetika izdavaštvu koji je to omogućio. On je ujedno i najčitaniji i najprodavaniji japanski književnik, čije su knjige prevedene na desetine i desetine jezika. Čitanje Norveške šume je zaista jedno nezaboravno iskustvo koje preporučujem svakom, posebno ako ste ljubitelj kvalitetne i ne baš jednostavne literature, ali da li je i roman Igraj igraj igraj isti takav? ...