Arundati Roj, “Bog malih stvari” // Koliko su male stvari bitne u životu

Postoje one knjige koje se čitaju sa tolikom lakoćom, da ih završimo za jedno popodne. Postoje i one koje čitamo danima i danima, iako nam se dopadaju, ali su jednostavno preteške. Na kraju postoje i one koje jesu vrlo ozbiljne, ali opet previše čitke. Ova knjiga ne govori o fotografiji lotosa sa korica - ona govori o klasnoj stratifikaciji, o tragičinom životu porodice, o ljubavi i vaspitanju, ali najviše o ljubavi majke, lošim i dobrim izborima, kao i o ljubavi dva dvojajčana blizanca. Roman daje odgovor na pitanja koja mnogi žele da postave, ali retko ko sme - Koga treba voleti, i koliko? i Da li se život može promeniti za jedan dan?  ...

Margarita Karapanu, “Kasandra i vuk” // Sreda Adams na mračniji način

Uvek imam problem da počnem recenziju nekog romana za koji smatram da je bitno pročitati recenzije zato što dolaze sa tom nekom malom dozom čudnosti – jer nije baš svaki roman za svakog. Takav je i roman Kasandra i vuk, ali hajde pokušaću da krenem jednim generičkim uvodom. Sada kada smo se već svi vratili sa godišnjih odmora, mahom iz Grčke, možda je vreme da opet malo skoknemo do tamo, ali kroz književnost. Svakako ne mislim na grčka ostrva niti na kristalno plavu boju mora i miris soli, nego kroz malo drugačiju, mračniju prizmu. Margarita Karapanu se svojim romanom Kasandra i vuk proslavila u Grčkoj (a i u ostatku sveta) još 70-ih godina prošlog veka kada ga je i izdala. S obzirom na to da sam pola osnovne škole završio na grčkom jeziku, gledajući Deretin sajt video sam ovo grčko ostvarenje i automatski poželeo da ga čitam. Iako po naslovu romana možemo doći do zaključka da je ovo jedna bajkovita priča, nemojte da vas to zavara. Kasandra i vuk je štivo koje se sigurno neće dopasti svakom, i mnogi će, posebno na našim podnebljima, da ga osude, i to je razlog zbog kog je bitno znati o čemu se tačno radi u romanu i kako njemu pristupiti. ...

Lana Bastašić, “Uhvati zeca” // Različitosti dve žene, dva prijatelja i dva vremena na Balkanu

Pre nego što počnem recenziju, hajde samo malo da vidimo zašto je bitno podržati svakog domaćeg mladog pisca, nebitno da li su dobri ili nisu. Elem, ukoliko volite da čitate i trošite pare po knjižarama, znate i sami da se dešava da kupujete štošta, u smislu da vrlo često kupujete romane istog žanra ili eventualno romane koji Vam se na kraju baš i ne svide. Ukoliko već trošite novac na svakakve kliše trilere i priče ispričane milion i jedan put, zašto ne biste izdvojili do 1000 dinara koje bi ste potrošili na još jednu ljubavnu limunadu i podržali mladu osobu sa ovih prostora koja pokušava da se probije u već pregustom svetu književnika? Naravno u to ne ubrajam domaće ’’pisce’’ kao što su Suzana Mančić ili Vesna Dedić Milojević. Ne, već mlade umetnike koji zaista imaju neverovatan glas ali su sticajem okolnosti bačeni u drugi plan iz kog jako teško mogu zasijaju. Jedna takva mlada spisateljica je Lana Bastašić, koja je nedavno izdala svoj roman pod nazivom Uhvati zeca i to za Kontrast izdavaštvo. Ko je Lana Bastašić uopšte, i kakav je njen roman? ...

Han Kang, “Vegetarijanka” // Uticaj jedne odluke na živote mnogih

Živimo u dobu kada je postati vegetarijanac (ili vegan) potpuno normalna stvar, sa sve većim i većim brojem onih koji se bore za prava životinja i ohrabruju drugačiji način ishrane. Isto tako, među mesojedima postoji ta predrasuda da će vegetarijanac uvek naglasiti tu činjenicu o sebi. Sad, da li je to pravi način ishrane ili nije, tema je za neki drugi put. Naslov romana o kom danas pričamo sastoji se samo od te reči, ali ovaj roman nije o drugačijem načinu ishrane, ovo je roman o životnim odlukama i o tome koliko jedna, naizgled minorna stvar, može da utiče na mnoge; o tome da li smo zaista slobodni u našem telu, da li smemo da donosimo svoje odluke i do koje mere. Ali na kraju krajeva, ovo je roman o odnosima unutar jedne porodice u Seulu, u Južnoj Koreji. ...

Maks Porter, “Tuga je pernato stvorenje” // Nesvakidašnji koktel stilova o bolu i nedostajanju

Šta je to sa piscima i pticama? Edgar Alan Po je postao popularan zbog svog gavrana, Ted Hjuz ima svoju vranu, Kolridž albatrosa, a Emili Dikinson svog slavuja. Sve ove ptice služe kao figure neke nove vizije, one su sveznajuće; ali isto tako one su personifikacije tuge, traume ili su glasovi nečijeg unutrašnjeg bića. Sve u svemu, ptica u prozi ili poeziji označava da će se nešto ružno desiti, ili da se već desilo. Isti takav je slučaj sa Maksom Porterom, čija knjiga Tuga je pernato stvorenje (o kojoj sam ukratko pisao kada je tek izašla) ima samo 4 lika – Oca, dva Dečaka i  Vranu. Ali, zašto Vrana, šta to ona tačno označava, i šta je to što ovaj biser postmodernizma koji broji svega stotinak strana čini odličnom umetnošću? ...

Srceparajuća ”A Little Life”: Razarajuće remek-delo koje nije za svakog

Pre tačno tri godine, kada sam tek pokrenuo blog, pisao sam o novoj knjizi Hanje Janagihare, A Little Life, i već od tada želim da je pročitam. Svi su tada pisali o njoj, i svi su je previše hvalili. Nadao sam se da će se knjiga ubrzo prevesti na srpski jezik da ne moram da je naručujem onlajn, ali onda je došao kraj godine, kada je isti taj roman nominovan za prestižnu Buker nagradu, a srpskog prevoda još uvek nije bilo. Sada, tri godine nakon toga, srpskog prevoda i dalje nema (apel izdavačkim kućama - evo prevešću je ja!), ali se moja draga prijateljica Kadira sa bloga Kadiaries setila šta je to što sam očajnički hteo da čitam, te sam dobio englesko izdanje. Mislio sam da će roman koji ima 720 stranica sitnog fonta biti jedan veliki poduhvat koji će trajati bar mesec dana, ali završen je nakon samo 8 dana. Bez ikakvog preterivanja, mogu da kažem da je A Little Life jedan od najemotivnijih i nadirljivih romana koje sam ikada pročitao, ali isto tako njegova tematika je toliko uznemirujuća i teška za čitanje da će mnogi odustati. Ova knjiga nije za svakoga, jer ko nema jak želudac za ono što sledi, i ne treba da je čita. Zašto je ovaj roman toliko kontroverzan? ...

Eka Kurniavan, “Kobna lepota” // Indonežanska mešavina istorije, mitova, tragičnih sudbina i brutalnih scena

U moru evropske i američke literature koju toliko volimo, pre nekoliko godina pronašli smo malo orijentalnije knjige. One su ubrzo postale vrlo kliše, ali iz nekog razloga su još uvek previše popularne, tako da ne videti knjigu u knjižarama sa rečima ’’konkubina’’ ili ’’harem’’ u naslovu je skoro pa nemoguć podvig. Upravo smo se iz tog razloga – što smo zavoleli isključivo orijentalne države poput Maroka, Avganistana, Turske i Indije - ograničili, i potpuno zapostavili literature nekih daljih država koje i te kako imaju šta da pruže. Jedna takva država je Indonezija, čiju književnost nismo imali prilike da čitamo, niti je na našem području bila popularna. Što je vrlo tužno, jer ona krije zaista savršene priče. Možemo li onda da zamislimo koliko savršenih knjiga možemo da pronađemo u još daljim i manjim državama? Ipak, skoncentrišimo se na Indoneziju danas, koju nam je izdavačka kuća Dereta približila romanom Kobna lepota indonežanskog pisca Eke Kurniavana. ...

Trejsi Ševalije, “Novi učenik” // Koji je pravilan način čitanja ovog romana?

Kada god pomislim na Trejsi Ševalije, pomislim na, naravno, već opštepoznati roman Devojka sa bisernom minđušom, koji mi je jedan od dražih romana koje sam pročitao. Možda zato što je prva knjiga u kojoj sam baš uživao – pročitao sam je baš davno, i ne usuđujem se da to ponovo uradim da ne bih pokvario taj doživljaj. Sećam se svojih buntovnih tinejdžerskih dana kada sam sedeo u sobi i čitao ovaj roman da ne bih morao da pričam sa svojim roditeljima. Usledio je roman Pali anđeli koji mi se takođe mnogo dopao, i koji mi je probudio taj neki emo / gotičarski osećaj (jer ipak groblje ima veliku ulogu u celoj toj priči). Nakon ta dva, pročitao sam svaki njen roman, i svaki mi se dopao, iako sam donekle znao da ljubitelji kvalitetne literature zaziru od romana ove spisateljice, iz meni nepoznatih razloga. Dakle, kao što je već očigledno, Trejsi Ševalije je moj guilty pleasure (mada možda i ne baš guilty), i nekako se uvek obradujem njenim novim romanima. Ipak, Novi učenik nosi nešto potpuno novo u stilu pisanja Trejsi Ševalije, ali ono što većina ljudi ne zna je da se ovaj roman mora čitati na jedan poseban način. ...