Đanriko Karofiljo, “Privremena savršenstva” // Ima i Italija odlične trilere

Mislim da smo svi kolektivno navikli da čitamo američke i nordijske trilere. Uglavnom su to oni koji nam se plasiraju, kako u filmskim, tako i u knjiškim varijantama; ali to nije ništa loše. Američki i nordijski trileri su zaista posebni, i većina njih zaslužuje tu pažnju koja im je data. Ali ono što nam možda nikada ne padne na pamet jeste da i druge države imaju svoje trilere, koji su isto toliko vredni. Posebno države iz kojih čitamo neke klasike, ili istorijske knjige, kao što su na primer Francuska ili Italija. Neki su možda čak i bolji od ovih koji su komercijalni. U poslednjih nekoliko godina se pisanje i čitanje srpskim trilera malo popularizovalo, te su tako dva trilera Miodraga Majića doživela neverovatan uspeh. Ovoga puta idemo u Italiju, zemlju koja sigurno nije asocijacija na trilere, već na njihovu bogatu istoriju i umetnost. Ali u toj državi se kriju i one mračne priče ali na italijanski način, a jedan takav roman je i Privremena savršenstva Đanrika Karofilja. ...

Elena Ferante, “Mučna ljubav” // Koliko smo drugačiji od svojih roditelja?

Šta novo reći o Eleni Ferante a da već ne znamo? Misteriozna spisateljica za koju se ne zna ko je napravila je veliku pomamu svojim serijalom Napuljska tetralogija koja je dobila i svoju ekranizaciju. Nakon njega, krenulo je ono što je poznato kao Ferante groznica, i čitaoci u Srbiji su takođe imali priliku da uživaju u njenim drugim romanima, kao što su Dani napuštenosti, Mračna kći i Lažljivi život odraslih. Međutim, njen roman prvenac, Mučna ljubav, je tek sad dobio svoj srpski prevod, i evo šta od njega možete da očekujete. ...

Patrik Ziskind, “Parfem” // Istorijski triler koji budi čulo mirisa

Svake godine (mada možda je bolje reći svakog godišnjeg doba otprilike) desi se po neka knjiga koja postane planetarni hit. Tako je bilo sa romanom Devojka iz voza, tako je sa svim romanim Fredrika Bakmana, ali pre nekih desetak godina se, pored romana Memoari jedne gejše o kom su svi pričali, probio i roman Parfem nemačkog pisca Patrika Ziskinda. Parfem su čitali manje-više svi, od srednjoškolaca pa sve do odraslih. I onda se desi to knjiga padne u zaborav jer više nije toliko popularna, a opet ne nađe se baš uvek u nekim remek-delima savremene književnosti. Ali kako je oktobar mesec u kom ćemo najviše čitati horore ili trilere, red je da se malo pozabavimo i ovim romanom koji je svetu pre 10 godina pružio sjajno iskustvo, naterao ih da omirišu parfeme i smradove Pariza iz XVIII veka ali i crvenokosim devojkama dao razlog da se plaše da kući idu same. ...

Arne Dal, “Unutrašnjost” // Drugi roman sjajnog švedskog krimi serijala

Već sam napisao kada sam pisao prikaz za prvi deo serijala Berger i Blum, Pustoš, da Šveđani zaista sve rade baš onako kako bi trebalo. Od muzike, preko filma pa sve do književnosti. Podžanr trilera nordic noir postao je izuzetno popularan, što samo govori o tome koliko su trileri nastali na skandinavskom poluostrvu sjajni i napeti. Da li je to zbog njihovog umeća ili zbog činjenice da su im priče smeštene u mračne i hladne predele? Još jedan takav nam je stigao pre nekoliko meseci u izdanju nove izdavačke kuće Dokaz (u koju ulažem velike nade da će postati jedna od boljih izdavačkih kuća u Srbiji u narednom periodu), a u pitanju je nastavak već pomenutog serijala. Pustoš je triler koji me prošle godine zaista pozitivno iznenadio, posebno imajući u vidu da ovo nije žanr koji me može oduševiti. Jako je teško napisati triler koji će nam ostati u sećanju nekoliko meseci, pa i godina, nakon završene poslednje strane. Za dobar triler nije samo bitno napisati napetu priču, već uraditi nešto novo, što polako postaje sve teže i teže. Ali Arne Dal je i u drugom romanu o detektivima Berger i Blum uradio isto što i prvim - napisao sjajnu priču koristeći odličan stil koji ga izdvaja iz koša ostalih nordic noir pisaca. ...

Majkl Dobs, ”Kula od karata” // Surovost politike i uticaj medija na istu

Neretko se sretnemo sa romanima čije su ekranizacije doživele veću popularnost. Neki romani su to i zaslužili, ne jer su loši, već jer su njihove ekranizacije zaista izvanredne. Sa druge strane, neki romani to nikako nisu zaslužili, ali je hiperprodukcija i činjenica da nam je lakše da sve odgledamo nego pročitamo učinila svoje. Za Kulu od karata smo svi čuli, ali prvenstveno kada je Kevin Spejsi dao život beskrupuloznom političaru Frensisu Andervudu u prvoj originalnoj Netfliksovoj seriji Kula od karata. Ono što meni nikad nije bilo poznato jeste da je upravo ova genijalna serija (u kojoj su Kevin Spejsi i Robin Rajt još genijalniji) bazirana na istoimenom britanskom romanu. Međutim, ono što mi je još manje bilo poznato jeste da je ovaj roman dobio svoju prvu, britansku ekranizaciju još devedesetih godina, kada je BBC napravio četvoroepizodu mini seriju. Ali roman Kula od karata i istoimena Netfliksova serija se razlikuju u nekim bitnim stvarima, kao što je prvenstveno sam politički sistem, jer se radnja u romanu odigrava u Britaniji. Da li je Kula od karata roman koji vredi pročitati, ili je, pak, bolje odgledati seriju? ...

Malin Pešon Đolito, ”Živi pesak” // Kako je došlo do masovnog ubistva?

Trileri. Kao neko ko ih ne čita često, baš sam dosta pisao o ovom žanru na blogu. Naravno, nije da bežim od čitanja trilera zato što smatram da je loš žanr, naprotiv. Mislim da je jako teško napisati dobar triler koji u svojoj srži sadrži nešto više od obične potrage za ubicom koja se razliva na preko 300 strana. Međutim, neki trileri su zaista drugačiji od drugih, i jedan od njih jeste Živi pesak, švedske autorke Malin Pešon Đolito. Naravno da nisam u pravu kad ovo kažem, ali sve što je iz Švedske nekako asociram na kvalitet. Ali nekako, do sada sam se susreo sa jako, jako dobrim stvarima koje su izašle iz Švedske, počevši od njihove sjajne elektronske i pop muzike pa sve do nekih odličnih trilera koje sam pročitao (kao, na primer, Pustoš) i filmova koje sam pogledao. I upravo ovo što sam rekao i jeste jedna od glavnih tema ovog romana - da li je Švedska baš toliko idealna država bez ikakvih mana? ...

Igor Štiks, “W” // Kako bi trebalo napisati dobar politički triler

Iako smo preplavljeni naslovima trilera, i, iako je nemoguće preskočiti triler naslove po nekim super sniženim cenama u bilo kojoj knjižari, napisati dobar triler roman nikako nije lako. Triler kao žanr se dosta zasniva na samom zapletu romana, ali književni kvalitet mu donosi nešto drugo. To i jeste razlog zašto dosta neafirmisanih pisaca (prvenstveno pisaca angloameričke književnosti) bira da napiše trilere - ne mora imati nužno neki književni kvalitet ili stil, i dovoljno je da te stvari nadomeste jednim odličnim zapletom što će biti i više nego dovoljno da taj roman postane bestseler. Baš iz tog razloga, malo je njih koji su uspeli da u svoj triler roman ubace i dobar zaplet ali i nešto više od toga, a još manje je takvih pisaca na Balkanu. Međutim, Igor Štiks je sa svojim novim romanom, političkim trilerom ni manje ni više, uspeo da ispuni stavke koje bi kvalitetan triler trebalo da poseduje. Evo o čemu je roman W, zašto se tako zove i kome je namenjen. ...

Henri Džejms, “Okretaj zavrtnja” // Viktorijanska priča o duhovima koja je najviše puta analizirana

Pre tačno godinu dana smo se Zorana sa bloga Knjigoteka i ja sastali da pokrenemo naš književni klub, i ko bi rekao da će posle godinu dana taj isti književni klub da doživi i svoje šesto zasedanje? Ovoga puta, odlučili smo se da šansu damo klasiku Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, koji važi  za jednu od bitnijih priča iz gotske književnosti. O gotskoj književnosti ste imali prilike da čitate na ovom blogu, a roman koji bih uvek preporučio iz ovog žanra jeste Rebeka od Dafne di Morije. Međutim, Okretaj zavrtnja je roman koji je stariji od Rebeke, i samim tim ima tu neku dozu inovativnosti koju je Džejms uveo i koju bi trebalo imati u vidu kada budete čitali ovaj  roman. Ovo nije knjiga za svakoga, ali evo šta bi to trebalo da očekujete i kome bi se ovaj roman mogao svideti. ...