Majkl Dobs, ”Kula od karata” // Surovost politike i uticaj medija na istu

Neretko se sretnemo sa romanima čije su ekranizacije doživele veću popularnost. Neki romani su to i zaslužili, ne jer su loši, već jer su njihove ekranizacije zaista izvanredne. Sa druge strane, neki romani to nikako nisu zaslužili, ali je hiperprodukcija i činjenica da nam je lakše da sve odgledamo nego pročitamo učinila svoje. Za Kulu od karata smo svi čuli, ali prvenstveno kada je Kevin Spejsi dao život beskrupuloznom političaru Frensisu Andervudu u prvoj originalnoj Netfliksovoj seriji Kula od karata. Ono što meni nikad nije bilo poznato jeste da je upravo ova genijalna serija (u kojoj su Kevin Spejsi i Robin Rajt još genijalniji) bazirana na istoimenom britanskom romanu. Međutim, ono što mi je još manje bilo poznato jeste da je ovaj roman dobio svoju prvu, britansku ekranizaciju još devedesetih godina, kada je BBC napravio četvoroepizodu mini seriju. Ali roman Kula od karata i istoimena Netfliksova serija se razlikuju u nekim bitnim stvarima, kao što je prvenstveno sam politički sistem, jer se radnja u romanu odigrava u Britaniji. Da li je Kula od karata roman koji vredi pročitati, ili je, pak, bolje odgledati seriju? ...

Malin Pešon Đolito, ”Živi pesak” // Kako je došlo do masovnog ubistva?

Trileri. Kao neko ko ih ne čita često, baš sam dosta pisao o ovom žanru na blogu. Naravno, nije da bežim od čitanja trilera zato što smatram da je loš žanr, naprotiv. Mislim da je jako teško napisati dobar triler koji u svojoj srži sadrži nešto više od obične potrage za ubicom koja se razliva na preko 300 strana. Međutim, neki trileri su zaista drugačiji od drugih, i jedan od njih jeste Živi pesak, švedske autorke Malin Pešon Đolito. Naravno da nisam u pravu kad ovo kažem, ali sve što je iz Švedske nekako asociram na kvalitet. Ali nekako, do sada sam se susreo sa jako, jako dobrim stvarima koje su izašle iz Švedske, počevši od njihove sjajne elektronske i pop muzike pa sve do nekih odličnih trilera koje sam pročitao (kao, na primer, Pustoš) i filmova koje sam pogledao. I upravo ovo što sam rekao i jeste jedna od glavnih tema ovog romana - da li je Švedska baš toliko idealna država bez ikakvih mana? ...

Igor Štiks, “W” // Kako bi trebalo napisati dobar politički triler

Iako smo preplavljeni naslovima trilera, i, iako je nemoguće preskočiti triler naslove po nekim super sniženim cenama u bilo kojoj knjižari, napisati dobar triler roman nikako nije lako. Triler kao žanr se dosta zasniva na samom zapletu romana, ali književni kvalitet mu donosi nešto drugo. To i jeste razlog zašto dosta neafirmisanih pisaca (prvenstveno pisaca angloameričke književnosti) bira da napiše trilere - ne mora imati nužno neki književni kvalitet ili stil, i dovoljno je da te stvari nadomeste jednim odličnim zapletom što će biti i više nego dovoljno da taj roman postane bestseler. Baš iz tog razloga, malo je njih koji su uspeli da u svoj triler roman ubace i dobar zaplet ali i nešto više od toga, a još manje je takvih pisaca na Balkanu. Međutim, Igor Štiks je sa svojim novim romanom, političkim trilerom ni manje ni više, uspeo da ispuni stavke koje bi kvalitetan triler trebalo da poseduje. Evo o čemu je roman W, zašto se tako zove i kome je namenjen. ...

Henri Džejms, “Okretaj zavrtnja” // Viktorijanska priča o duhovima koja je najviše puta analizirana

Pre tačno godinu dana smo se Zorana sa bloga Knjigoteka i ja sastali da pokrenemo naš književni klub, i ko bi rekao da će posle godinu dana taj isti književni klub da doživi i svoje šesto zasedanje? Ovoga puta, odlučili smo se da šansu damo klasiku Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, koji važi  za jednu od bitnijih priča iz gotske književnosti. O gotskoj književnosti ste imali prilike da čitate na ovom blogu, a roman koji bih uvek preporučio iz ovog žanra jeste Rebeka od Dafne di Morije. Međutim, Okretaj zavrtnja je roman koji je stariji od Rebeke, i samim tim ima tu neku dozu inovativnosti koju je Džejms uveo i koju bi trebalo imati u vidu kada budete čitali ovaj  roman. Ovo nije knjiga za svakoga, ali evo šta bi to trebalo da očekujete i kome bi se ovaj roman mogao svideti. ...

Dona Tart, “Tajna istorija” // Grčka tragedija na moderan način

Prošle godine sam u nekoliko navrata pomenuo Donu Tart, američku spisateljicu za koju smatram da bi svi trebalo da znaju, ili bar da pokušaju i pročitaju neke njene rečenice. Roman Češljugar (ili kako je poznatiji, The Goldfinch) bio je veliki hit u svetu, dobio Pulicerovu nagradu i bio je prilično čitan i na našim prostorima. Šest godina nakon svog objavljivanja, uskoro dobija i srpski prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta. Međutim, Dona Tart je pre toga napisala još 2 romana. Njen prvi roman je upravo ovaj o kome je danas reč, Tajna istorija, napisan 1992. godine, i koji je pokupio apsolutno sve pozitivne kritike. Njen drugi roman, Mali prijatelj, je izašao početkom 2000-ih, i sada je već evidentno da je Doni Tart potrebna jedna cela decenija kako bi smislila i napisala svoj naredni roman. Poslednje pomenuta dva romana su bila davno izdata od strane izdavačke kuće Laguna, međutim celokupni tiraž je rasprodat, tako da se sada može naći ili u bibliotekama, ili na sajtovima za polovnu kupovinu. Naravno, uvek može da se naruči i na engleskom jeziku. Nego, Tajna istorija. O čemu je zapravo ovaj roman i zašto je toliko vraški popularan? ...

Elizabet Maknil, “Fabrika lutaka” // Viktorijanska puzla misterije, drame i istorije umetnosti

Jedan od omiljenih žanrova današnje čitalačke publike su trileri. Trileri se mogu nađi na svakom koraku, i apsolutno svaka izdavačka kuća ih izdaje. Međutim, u moru tih trilera, jako je teško izabrati onaj pravi, onaj koji će Vas zaista držati na iglama. Međutim, šta je to triler? Odnosno, šta je naša percepcija  trilera? Pa, moglo bi se reći da su to detektivske priče koje su smeštene u današnjicu, i u kojoj određena grupa policajaca ili detektiva (ili kao što to obično piva, jedan detektiv) pokušava da reši ubistvo. Međutim, ima i onih drugih, koji su,  kao i Alijenista, smešteni u neko drugo vreme. Iako nisu klasični trileri, oni će se sigurno dopasti ljubiteljima istorijskih drama, te ih slobodno možemo nazvati istorijskim trilerima. Jedan takav je Fabrika lutaka, roman o kome se dosta pričalo prethodne, ali i ove godine. Nakon toga, pričalo se o tome koliko se bespotrebno pričalo o njemu, ali šta je istina? Da li je Fabrika lutaka, roman prvenac spisateljice Elizabet Maknil opravdao tolike hvalospeve? ...

Arne Dal, “Pustoš” // Šveđani zaista sve rade maestralno

Hajde da vidimo šta sve to Šveđani imaju. Pre svega imaju neverovatno muzičku pop scenu koju predvode Tove Lo i Zara Larsson. Zatim tu su genijalci elektronske muzike kao što su Robyn ili rok bendova kao što je Mando Diao. Osim odlične muzike, tu su i selebritiji poput glumaca Boe Svensona ili Stelana Starsgarda. Od pisaca sa druge strane, tu su Jonas Jonason pa zatim prepopularni Fredrik Bakman. Dobri su i u filmovima i u serijama. A od svega su najbolji u krimićima. Jedna od boljih švedskih serija jeste Bron/Broen (odnosno švedsko-danska serija), i ukoliko ste je gledali i voleli je, pred nama je roman Arnea Dala, popularnog švedskog pisca krimi serijala o detektivima Berger i Blum, a roman Pustoš je prvi iz tog kritički hvaljenog serijala. Zahvaljujući novoj izdavačkoj kući Dokaz, imamo i mi prilike da uživamo u velikom slučaju detektiva Sama Bergera. O čemu je Pustoš i na koji način je drugačiji od ostalih trilera? ...

Bret Iston Elis, “Američki psiho” // Odličan roman koji ne bi trebalo preporučivati bilo kome

U šta se svet pretvorio je rečenica koju redovno čujemo. Da li je samo čujemo u prolazu od prijatelja, roditelja ili članova porodice, ili je rečenica koju i sami izgovaramo nebitno je, ali je svakako nešto što nam vrlo često prođe kroz uši. Taj novi svet koji imam na umu je ovaj u kom trenutno živimo, a svet od pre dvadeset pa i petnaest godina posmatramo kao davno prošlo vreme koje se, nažalost, nikad neće vratiti. Ali, da li je svet pre dvadeset godina bio nešto puno drugačiji, sem što nije imao ovoliko razvijenu tehnologiju? Bren Iston Elis, pisac popularnog roman Manje od nule, ili možda još popularnijeg na našim prostorima, Pravila privlačnosti, se upravo ovim pitanjem bavi u njegovom najpopularnijem i najprodavanijem romanu Američki psiho. Kakav je ovo roman, da li će se dopasti svima i ko bi trebalo da ga se kloni? ...