Tulio Forđarini, “Amok: Luksemburška ljubavna priča” // Šta se desi kada dete odraste prerano?

Omladinska književnost često važi za laku literaturu koja se uglavnom pripisuje tinejdžerima. I da, iako i jeste uglavnom namenjena tinejdžerima i onima koji se tako osećaju, ovaj žanr nikako nije samo za ovu uzrasnu grupu jer (uglavnom) svaki od ovih romana nosi bitnu poruku i za one koji su odmakli u godinama. Međutim, kako je to slučaj sa svim žanrovima, neki od ovih romana su bitniji od drugih. Problem je taj što ih možda nećemo pročitati, nesvesni da oni među svojim koricama nose nešto mnogo više od puke ljubavne priče dvoje petnaestogodišnjaka. Osim ovoga, bitno je zahvaliti se svima koji doprinose popularizaciji omladinske literature, jer su na ovaj način današnji tinejdžeri bar za nijansu otvoreniji ka različitostima i imaju neke osnovne informacije o problemima koji mogu da ih zadese. Jedan od romana koji me potpuno pozitivno iznenadio jeste Amok: Luksemburška ljubavna priča koji je 2013. godine osvojio Evropsku nagradu za književnost, a koji je do mene došao nakon lične preporuke Sandre sa bloga Stsh's Book Corner. ...

Luiza Mej Olkot, “Male žene” // Da li bi ovaj klasik bio interesantan i dečacima?

Deljenje na mušku i žensku literaturu je oduvek bilo nešto čime se ovaj blog ne bavi, jer žanrovi ne znaju za polove. Uglavnom se, iz nekog razloga, čiklit literatura (baš kao što i ime kaže) vezuje za ženske osobe, i iako je činjenica da je više čitaju žene, ne postoji razlog zbog kog muškarac ne bi uzeo u ruke jednu Danijelu Stil i pročitao njenu knjigu. Međutim, čini se da ljudi manje vezuju određenu vrstu književnosti za muškarce. Šta je to muška književnost uostalom? Da li je to možda naučna ili epska fantastika ili možda klasici poput Toma Sojera? U svakom slučaju, iako žanrovi književnosti ne bi trebalo da znaju za polove, postoji taj jedan klasik koji od samog starta važi za žensku knjigu. U pitanju je roman sa najženstvenijim naslovom u književnosti, Male žene, spisateljice Luize Mej Olkot. U pitanju je istorijski klasik o sestrama Marč koji obožavaju devojčice, devojke i žene širom sveta. A kako bi momci reagovali na ovaj roman? ...

Ana Volc, “Sto sati mraka” // Šta se dešava kada roditelji razočaraju tinejdžere

Omladinska književnost je u punom jeku. Čini se da je u prethodnih nekoliko godina veliki procenat tinejdžera mnogo više počelo da čita, prvenstveno zahvaljujući popularnosti ovog žanra. Veruje se da je donekle krivac za sve ovo Džon Grin, i iako ga mnogi smatraju precenjenim, a drugi obožavaju, istina je da je on na neki način popularizovao omladinsku, iliti young adult književnost u svetu prvenstveno putem svog romana, a kasnije i filmske adaptacije u čijem je kreiranju učestvovao, Krive su zvezde. Danas omladinsku književnost možete naći na svakom jeziku, a jedan od noviteta na srpskom tržištu je roman Sto sati mraka holandske spisateljice Ane Volc. Kakav je ovaj roman u odnosu na ostale romane iz žanra omladinske književnosti? ...

Eduar Luj, “Gotovo je s Edijem Belgelom” // Koliko je život nefer prema feminiziranim dečacima

Neke knjige su jednostavno napisane da bi bile preporučivane, i neke knjige su bitnije od drugih. Ne moraju biti nužno savršeno napisane, ali nose tu dozu bitnosti samo zbog njihove tematike. Takvih knjiga ima dosta, i sve su manje-više na temu odnosa između ljudi, i šta bi mi to trebalo da uradimo kako bi bili bolji ljudi. Tematika o vršnjačkom nasilju nije nešto preterano popularna, iako je neverovatno bitna, posebno u današnje vreme kada o tome čitamo u novinama na dnevnom nivou. Ipak, iako je vršnjačko nasilje prisutno zbog različitih razloga, jedan od većih je činjenica da je neko drugačiji, što se posebno vidi prema maltretiranju feminiziranih dečaka. Upravo je ovo tema koja je po sredi knjige Gotovo je s Edijem Belgelom, autobiografskom romanu/memoarima Eduara Luja, odnosno Edija Belgela. ...

Prava jugonostalgija: 10 najboljih misli iz romana ‘’Beleške jedne Ane’’

Ukoliko pustite neku plejlistu jugoslovenskih šlagera iz šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka i uzmete knjigu Beleške jedne Ane Mome Kapora u ruke, verovatno ćete imati najautentičnije iskustvo ovog meseca. Kao neko ko se uvek raduje jugonostalgičnim stvarima, pesmama i knjigama (kao što je slušaj sa Aristokratskih stopalom), bilo mi je potpuno zadovoljstvo organizovati buddy read na Instagramu sa predivnom Zoranom iza bloga Knjigoteka (koji toplo preporučujem da pogledate), i hvala maloj divnoj ekipici koja je sudelovala u ovome. Zorana i ja ćemo i u budućnosti organizovati zajednička čitanja (kuvamo jedno i za jun), pa ko voli, nek izvoli što bi se reklo, a za više informacija, zapratite me na Instagramu i pišite tamo. Nego, da se vratimo na roman Beleške jedne Ane. Kakav je ovo roman i zašto ga preporučujemo? ...

Džon Grin, “U potrazi za Aljaskom” // Prva ljubav i poslednje reči

Sećam se dana kada sam dobio knjigu Krive su zvezde – pročitao sam je u roku od dva dana i plakao kao kiša. To je bio momenat kada sam zavoleo Džona Grina, ali naravno, ne možemo sa sigurnošću znati da nam se neko sviđa samo zbog jednog romana. Usledilo je moje čitanje knjiga Obilje Katarina, Vil Grejson, Vil Grejson, a početkom ove godine i Nikad kraja kornjačama. Moje mišljenje da je Džon Grin tinejdžerski Bog je već bilo dokazano, jer nisam baš mogao da odredim kojom knjigom sam bio više fasciniran. Međutim, shvatio sam da su mi ostala još dva njegova romana koja nisam pročitao do tog trenutka, U potrazi za Aljaskom, o kom pričamo u ovom postu i koji je uvek hvaljen, i Gradovi na papiru (koji mi je do današnjeg dana i dalje ostao nepročitan). Iako većina hvali U potrazi za Aljaskom i smatra da je to njegov najbolji roman, ja moram da priznam da sam očekivao mnogo više od onoga što sam dobio. Da li sam samo stariji ili je zaista ova knjiga malo slabija u odnosu na sve njegove druge? ...

Džesika Taunsend, “Nikadište” // Odlična avantura koju će voleti svi fanovi Harija Potera

Iskreno, nikad ništa neće nadmašiti Harija Potera. Ni kada sam ja u pitanju, a pretpostavljam ni kada je u pitanju većina stanovništva ovog sveta. Zato sam bio prilično sumnjičav kada mi je prijateljica Dragana (koju pozdravljam ovim putem ako čita) preporučila knjigu Nikadište: Iskušenja Morigan Vrane, koju, iskreno, nikada ne bih uzeo u ruke sam. Ne zato što ne volim fantastiku – njoj se uvek rado vraćam, posebno ’’dečijoj’’ fantastici - već zato što na koricama ove piše 8+, pa sam smatrao da je ovo najobičnija knjiga za decu. Međutim, nakon njene preporuke sam odlučio da je pročitam – ona je Poterovac isto koliko i ja, a izjavila je kako je imala iste one leptiriće u stomaku kao kada je po prvi put čitala Harija Potera. ...

Džon Grin, “Nema kraja kornjačama” // Dirljiva tinejdžerska priča, ali bez kornjača

Koliko ljudi u Vašem okruženju imate koji pate od prave anksioznosti? Drugo pitanje - kada bi Vam neko rekao da je anksiozan, da li biste to shvatili ozbiljno ili ne? Treće pitanje - da li ste ikada znali da prepoznate u srednjoj školi da li je neko anksiozan, i da li ste se ikad potrudili da zapravo razumete te ljude i da se saosećate sa njima? Posle ovog romana ćete sigurno duboko u sebi potražiti odgovore na ova pitanja. Nakon ogromnog književnog (a i filmskog) hita Krive su zvezde, ljubimac svih tinejdžera-zaljubljenika u književnost, Džon Grin, je iznenadio svoje fanove novim ostvarenjem, Nema kraja kornjačama. Roman ima sve što tražimo od young adult žanra - tinejdžerka koja ima probleme – , tinejdžerska ljubav – , odrasli koji ne razumeju – , blesava najbolja drugarica – , momak koji pokazuje devojci zvezde – , i predstavlja zaista jednu dirljivu i osećajnu tinejdžersku priču, jednu puku realnost tinejdžerskih godina koje smo mi, koji više nismo tinejdžeri, davno zaboravili. ...