Igor Štiks, “W” // Kako bi trebalo napisati dobar politički triler

Iako smo preplavljeni naslovima trilera, i, iako je nemoguće preskočiti triler naslove po nekim super sniženim cenama u bilo kojoj knjižari, napisati dobar triler roman nikako nije lako. Triler kao žanr se dosta zasniva na samom zapletu romana, ali književni kvalitet mu donosi nešto drugo. To i jeste razlog zašto dosta neafirmisanih pisaca (prvenstveno pisaca angloameričke književnosti) bira da napiše trilere - ne mora imati nužno neki književni kvalitet ili stil, i dovoljno je da te stvari nadomeste jednim odličnim zapletom što će biti i više nego dovoljno da taj roman postane bestseler. Baš iz tog razloga, malo je njih koji su uspeli da u svoj triler roman ubace i dobar zaplet ali i nešto više od toga, a još manje je takvih pisaca na Balkanu. Međutim, Igor Štiks je sa svojim novim romanom, političkim trilerom ni manje ni više, uspeo da ispuni stavke koje bi kvalitetan triler trebalo da poseduje. Evo o čemu je roman W, zašto se tako zove i kome je namenjen. ...

Isidora Sekulić, “Đakon Bogorodičine crkve” // Srpski roman o ljubavi, čežnji i požudi

Ljubavni roman je svakako jedan od popularnijih žanrova trenutno, posebno nakon vrtoglavog porasta naslova zabranjenih ljubavi na Bliskom istoku. Generalno se termin ''ljubavni roman''  manje više vezuje za neku trafičarsku i nekvalitetnu književnost, i neretko to zapravo i jeste tako. Međutim, kako je to slučaj  i baš sa svim ostalim u životu, tako i ljubavni romani ne moraju nužno da budu jeftini - postoje i oni koji su svakako vrlo kvalitetni i na koje bi trebalo obratiti pažnju. Jedan takav roman je ujedno i jedini roman naše velike književnice Isidore Sekulić,  Đakon Bogorodičine crkve. Iako ovo nije roman koji na prvu loptu deluje kao ljubavni roman, niti je Isidora spisateljica koju konkretno vezujemo za neku ljubavnu priču, Đakon Bogorodičine crkve je jedna divna,  ni malo patetična ljubavna priča o jednoj zabranjenoj ljubavi početkom prošlog veka u jednoj srpskoj varošici. ...

Intervju: Par minuta sa Slavoljubom Stankovićem // Ne sviće pre jutra

Jedno od imena savremene srpske književnosti jeste svakako Slavoljub Stanković. Nekima je poznat kao autor romana Split (koji je dovoljno intrigantan kao i njegov dvosmislen naziv - po gradu u Hrvatskoj i po engleskoj reči split), drugima kao autor omnibus romana Prvaci sveta koji se vrti oko svetskih prvenstava Jugoslavije u košarci u kojima je ona trijumfovala. Mnogima je takođe poznat i  po romanu The Box, koji je prošle godine dobio svoje dopunjeno izdanje zahvaljujući Kontrast izdavaštvu.  Roman The Box je svedočanstvo jednog teškog vremena za sve na ovim prostorima, ispričan kroz prizmu mladih ljudi koji sele svetske diplomate iz beogradskih ambasada. ...

Viržini Depent, “Vernon Trodon (Tom 1)” // ”Jadnici” novog doba

Neke knjige su jednostavno napisane da se pamte zauvek. Takav je slučaj sa klasikom Jadnici Viktora Igoa, pričom koju vole sve generacije. Međutim, da bi roman kao što je Jadnici postao takav klasik, bitno je ispuniti više stavki. Pre svega tu  je širok dijapazon likova, i svaki od njih ima po jednu karakterističnu crtu, i potpuno je okej napisati da se ni jedan lik iz rog romana ne zaboravlja. Zatim, tu je i  istorijski kontekst koji je stavljen u priču romana, i iako se cela priča ne dešava oko Francuske revolucije, ona igra veliku ulogu u samom romanu. Međutim, to je bilo  pre, i Jadnici i jeste roman koji oslikava jedno davno prošlo vreme. Ali srećom, tu je mogući naslednik ovog kultnog dela, koji nam isto dolazi iz Francuske. U pitanju je roman Vernon Trodon, odnosno trilogija koja se sastoji od tri romana. Zašto je  Vernon Trodon moderna verzija Jadnika i zašto ga treba čitati? ...

Henri Džejms, “Okretaj zavrtnja” // Viktorijanska priča o duhovima koja je najviše puta analizirana

Pre tačno godinu dana smo se Zorana sa bloga Knjigoteka i ja sastali da pokrenemo naš književni klub, i ko bi rekao da će posle godinu dana taj isti književni klub da doživi i svoje šesto zasedanje? Ovoga puta, odlučili smo se da šansu damo klasiku Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, koji važi  za jednu od bitnijih priča iz gotske književnosti. O gotskoj književnosti ste imali prilike da čitate na ovom blogu, a roman koji bih uvek preporučio iz ovog žanra jeste Rebeka od Dafne di Morije. Međutim, Okretaj zavrtnja je roman koji je stariji od Rebeke, i samim tim ima tu neku dozu inovativnosti koju je Džejms uveo i koju bi trebalo imati u vidu kada budete čitali ovaj  roman. Ovo nije knjiga za svakoga, ali evo šta bi to trebalo da očekujete i kome bi se ovaj roman mogao svideti. ...

Hana Kent, “Pogrebni običaji” // Islandska istinita priča kao mračni roman

Island je država koja je postala popularna turistička destinacija tek skoro. U poslednje vreme sve više i više ljudi odlučuje da provede tamo nekoliko dana, ali razlog tome je ponajviše fenomen  Aurora Borealis, dok se o samom Islandu i dalje ne zna mnogo. Islandska kultura nije rasprostranjena, islandska narodna muzika je nepoznata našim ušima, i samim tim, i sve priče koje Island u sebi krije nisu priče koje su do nas često dolazile. Međutim, zahvaljujući Hani Kent, i njenom romanu Pogrebni običaji, imamo priliku da saznamo nešto više o jednoj od sjajnih priča koje je Island podario. Odlazimo na Island, negde početkom XIX veka, da pročitamo priču o poslednjoj ženi koja je osuđena na smrt, Agnes Magnusdotir. ...

Maks Porter, “Leni” // Savršeno uvrnuta priča o prirodi dece, odraslih i ruralne zajednice

Nebitno je to koliko godina imamo sada - kada smo bili mali, svi smo imali neke izmišljene likove kojih smo se plašili, ili s druge strane, sa kojima smo se možda, imaginarno družili. Možda su nas plašili babarogama, vešticama, vampirima kao što su Sava Savanović; ali to su sve likovi koji, iako nerealni, dovoljno utiču na nas kao na psihu deteta. Osim što su našim roditeljima ovi likovi verovatno služili kao neka vrsta oružja, ti likovi su postali folklorne priče koje se prenose sa kolena na koleno. Osim Babaroge, koja je verovatno najpoznatija foklorna priča na našim prostorima, mnogi delovi naše države imaju neke svoje manje folklorne priče, da li o ženama koje se pojavljuju kao duhovi, da li o parovima koje su vukovi pojeli u šumama pa se sad šetaju tim istim šumama u određeno vreme. Niko do sada nije istražio šta se to tačno desi u glavi deteta kada se upozna sa jednom folklornom pričom, ali tu na scenu stupa Maks Porter sa svojim romanom Leni. ...

James Baldwin, “Go Tell It On The Mountain” // Da li postoji ”preterana religioznost” i kako je to ona subjektivna?

Neretko se srećemo sa žanrovima i temama koje nas konkretno ne interesuju preterano, i uglavnom takve romane preskačemo. Davanje šanse nečemu novom u književnosti je mač sa dve oštrice, jer nam se može desiti da nam se taj novitet ne svidi nikako a da smo na to potrošili vreme. Ovo svakako ima smisla kada je reč o žanrovima, jer čitalac zna kako da pristupi kom žanru i koji žanr mu najviše odgovara a koji mu nikako ne leži. Međutim, iako i tu ima prostora za probanje nečeg novog, fokusirajmo se na teme, koje se češće izbegavaju nego sami žanrovi, što je opet, s druge strane, potpuno normalno. Zašto bi čitali o nečemu što nas konkretno ne zanima?  Jedna od tih tema jeste svakako religija. Religiozni čitaoci će se retko kad upustiti u knjigu čija tema i poruka ide protiv onoga u šta veruju, a s druge strane, ateisti i agnostici se neće baš često upustiti u knjigu koja kao glavnu temu ima religiju. Roman Go Tell It On The Mountain jeste jedan od tih, i bila bi jako velika šteta ne pročitati ga zbog teme, jer u srži ovog romana nije samo religija, već jedna kultura,  priča o porodici i pronalaženju sebe. ...