Elena Ferante, “Mučna ljubav” // Koliko smo drugačiji od svojih roditelja?

Šta novo reći o Eleni Ferante a da već ne znamo? Misteriozna spisateljica za koju se ne zna ko je napravila je veliku pomamu svojim serijalom Napuljska tetralogija koja je dobila i svoju ekranizaciju. Nakon njega, krenulo je ono što je poznato kao Ferante groznica, i čitaoci u Srbiji su takođe imali priliku da uživaju u njenim drugim romanima, kao što su Dani napuštenosti, Mračna kći i Lažljivi život odraslih. Međutim, njen roman prvenac, Mučna ljubav, je tek sad dobio svoj srpski prevod, i evo šta od njega možete da očekujete. ...

Hilari Mantel, “Vučje leglo” // Život na dvoru Tjudorovih iz druge perspektive

Priču o Henriju VIII i Ani Bolen svi znamo, zahvaljujući raznim istorijskim romanima i ekranizacijama, među kojima je i poslednja uspešna enkranizacija u TV seriji Tjudori. Ali ono što znamo o njima je samo romantizovana verzija njihovog života, emotivna i dirljiva priča o tome kako prava ljubav može da pobedi sve prepreke. Ali tu dolazimo do onog najbitnijeg, a to je da je perspektiva iz koje je priča ispričana izuzetno značajna. Ako uzmemo tu činjenicu i primenimo je na neke od najpoznatijih istorijskih događaja, lako dolazimo do toga da sve što znamo možda i pada u vodu, jer ne možemo sa sigurnošću ni pričati o nekim davnim vremenima i situacijama kojima nismo prisustvovali. Na kraju krajeva, istoriju pišu pobednici, zar ne? Hilari Mantel se svojim romanom Vučje leglo poigrala baš ovom činjenicom, i napisala prvi deo trilogije koji nam priča priču o ovom poznatom kraljevskom paru na jedan potpuno drugačiji način. ...

Rejnaldo Arenas, “Pre nego što padne noć” // Kad užasan diktaktorski režim uništi mnoge živote

Nekad su najbolje priče one koje su napisane iz srca; one koje su motivisane istinitim događajima koje su se desile upravo piscu tog dela. To je jedan od razlog zbog kog je publicistika, odnosno zbog kog su memoari, izuzetno popularni u Americi i Engleskoj. To su države koje pružaju mogućnost mnogima da podele svoju priču, nevezano za to da li su poznate osobe ili ne. U drugim državama, kao što je recimo slučaj i u našoj, neće svako čitati memoare osobe koja nije bar na neki način došla do oka javnosti. Verujem da bi ovde generalno mišljenje bilo Zašto bi čitali bilo šta što ovaj/ova ima da kaže? Ko je ovo? ne znajući da svaka osoba ima svoju priču i nešto što bi mogao da nauči sve druge. Ako se vratimo na te poznate osobe, onda se tu njihovi memoari dele na dve vrste - memoare poznate osobe koji su napisani tek da bi bili napisani, i oni koji u sebi nose neku priču vrednu pričanja i čitanja. Jednu takvu priču je napisao kubanski pisac, Rejnaldo Arenas, koga možda znate i zbog Havijera Bardema u filmu Pre nego što padne noć. ...

Džon Irving, “Svet po Garpu” // Remek-delo o feminizmu, seksu, polovima i roditeljstvu

Retko koja knjiga može da zadovolji više različitih tipova čitalaca. Postoje čitaoci koji knjige čitaju isključivo zbog zapleta i interesantne priče; čitaoci koji od zapleta više vole dobro razvijene likove koje će da prate kroz nekoliko stotina strana, i na kraju postoje čitaoci koji žele da zagrebu malo dublje ispod površine i da pronađu knjigu koja će ostati uz njih dugo, dugo i nakon pročitane poslednje stranice. Jedna takva knjiga je Svet po Garpu, američkog pisca Džona Irvinga, a ovaj roman, iako broji 600 strana sitnog fonta, definitivno može da zadovolji sve već pomenute tipove čitalaca, jer sadrži i odličnu priču, presjajne likove, a toliko je slojevita i pametno napisana da će mnoge oduševiti. ...

Oušn Vuong, “Na Zemlji smo nakratko predivni” // Emocija nas čini divnijim ljudima

Postoje te neke knjige za koje znate da vas mogu emotivno skroz uništiti čak i pre nego što se upustite u njih. I sad, ako ste kao ja i ako volite književnost koja je napisana da bi se poigrala sa vašim srcem i ostavila vas sa osećajem  tuge i žalosti ali u isto vreme i srećom jer ste spoznali da je sreća u malim stvarima, onda je ovo još jedna knjiga za vas. Roman Na Zemlji smo nakratko predivni je na engleskom jeziku izašla prošle godine, i automatski je postala veliki hit, posebno među alternativnim krugovima ljudi, i upravo zbog toga je jedna od onih knjiga koje oprezno morate uzeti sa police iz više razloga. Prvi razlog je taj da se ovaj roman, bez obzira koliko volite emotivnu književnost, neće dopasti baš svima; mnogi će prevrtati očima u toku čitanja, neki će je ostaviti na pola, i sve je to vrlo razumljivo. Na Zemlji smo nakratko predivni jednostavno nije knjiga kao i neke druge, ali ako volite lepe reči, rečenice prepune lepote i osećanja, onda je svakako uzmite, a evo šta možete od nje da očekujete. ...

Žoze Saramago, “Pećina” // Distopijski prikaz kapitalizma i konzumerizma

Vreme u kom živimo i način na koji svet funkcioniše je oduvek bio jedna od glavnih tema nekih velikih književnih dela. Politika je uvek nalazila način da dopre do književnosti, te je tako stvorila neka od najupečatljivijih dela današnjice. Pisci koji imaju određeno mišljenje o ljudima koji vode ovaj svet kao i mišljenje o pravcu kojim čovečanstvo ide su često koristili to kao motivaciju za svoja dela, pa je tako i roman 1984 postao jedan od klasika književnosti. Distopija jeste jedan od žanrova kojim su se ovi pisci koristili, tako oslikavajući svet koji je daleko od ovog našeg, ali ipak i sa dosta sličnosti, i to je ono što je najjezivije kod ovih romana. Sve to deluje prilično nerealno, ali kad se zapitamo i stavimo prst na čelo shvatimo da te priče možda i nisu baš toliko nerealne. Da li je nerealno, na  primer, da konstantno iznad sebe imamo jednog Velikog Brata koji posmatra svaki naš korak? Žoze Saramago (1922 - 2010), portugalski pisac i ujedno i dobitnik Nobelove nagrade za književnost je samo jedan pisac u nizu koji je metaforički pisao o svetu u kom živimo. Tri njegova dela, Slepilo, Sva imena i Pećina su tri od tih romana, i predstavljaju triptih o kapitalizmu i o tome kako on utiče na ovaj svet. ...

Rumena Bužarovska, “Osmica” // Velike istine o naizgled nevažnim životnim trenucima

Svaki put kada pišem o kratkim pričama (odnosno pripovetkama), započnem post nabrajanjem prednosti kratke forme, tako da ću to ovog puta preskočiti. Ali evo, opet mi se desilo da sam uzeo jednu takvu zbirku da presečem veliki roman (u pitanju je Grof Monte Kristo koji je ipak ostao nepročitan jer sam iskreno postao potpuno ravnodušan o sudbini moreplovca željnog osvete Edmunda Dantesa), i pročitao je celu. U pitanju je nova stara zbirka Rumene Bužarovske, Osmica, koja je ovih dana izašla u izdanju izdavačke kuće Booka. ...