#RETROSPEKTIVA: 2020’s Top 10

Zaista je besmisleno pričati bilo šta o ovoj godini. Bilo kakav uvod o tome kakva je bila godine je potpuno bespotreban jer svi mi dobro znamo kakva je ona bila, i šta nam je sve odnela a šta donela. U svakom slučaju, 2020. godina je bila godina u kojoj smo imali priliku da se družimo sa knjigama mnogo više nego što smo to činili do sad (eto bar jedna sreća u nesreći), tako da verujem da je mnogima ova usrana godina bar donela neka dobra književna dela. E sad, kako bih svoju godinu priveo kraju na najbolji mogući način, red je da se upustim u listu 10 najboljih pročitanih knjiga ove godine. S obzirom na to da knjiga ne zna za godine, na spisku se ne nalaze samo romani koji su izdati u toku prethodne godine, već romani čiji su se prikazi našli na blogu u toku 2020.

Svaki od ovih romana je, po mom mišljenju, definitivna preporuka, ali kako biste bili sigurni da je to baš roman za vas, možete pročitati detaljniji prikaz. ...

Karl Uve Knausgor – “U jesen” // O životu, fenomenima, jabukama i klozetskim šoljama

Esejistika kao žanr nije toliko popularan na našem podneblju. Zapravo, više puta sam i pisao o činjenici da mi na Balkanu iz nekog razloga preferiramo beletristiku, dok je publicistika rezervisana za nekolicinu ljudi koji vole da se upuste u neke dokumentarne knjige na različite teme. Međutim, ako uzmemo manji broj ljudi koji čita publicistiku i ako ih podelimo po podžanrovima, videćemo da je podžanr esejistike možda onaj koji se najmanje čita - memoari, autobiografije i putopisi su jednostavno popularniji. I ovo donekle ima smisla, jer kada ćete nekog prijatelja pitati Hej, jesi li pročitao neki dobar esej u skorije vreme? Međutim. i ovaj podžanr ima neke svoje pluseve i neke svoje bisere, a ukoliko želite da se upustite po prvi put u zbirku eseja i da vidite na koji sve način oni mogu da obogate naš život, trebalo bi uzeti knjigu U jesen Karla Uvea Knausgora, pisca koji je poznat po svojoj šestotomnoj autobiografiji Moja borba. ...

Vladimir Vojvodić, “Vatra nepoznatog porekla” // Amerikana na srpski način

Izdati roman u Srbiji je samo po sebi jako teško i to iz više razloga. Pre svega, naći kvalitetnog izdavača koji će da prihvati rizik da izda vaš roman (što je još teže ukoliko ste pisac koji do sada nije napisao ništa svoje) je samo po sebi zadatak koji može da traje i godinama. Međutim, i kad se nađe izdavač, potrebno je doći do čitalaca, a kako doći do čitalaca u državi koja čita samo one knjige koje su svetski hitovi? Kad malo bolje razmislimo, to je velika šteta, jer je Srbija do sada verovatno iznedrila neke presjajne priče i kvalitetne knjige koje su ostale u nekom zapećku samo zbog toga što su ti romani došli do manjeg broja ljudi; kako zbog lošeg marketinga izdavačke kuće, tako i zbog straha ljudi da se upuste u nešto novo. Iz tog razloga, volim da pohvalim sve nove pisce koji su uspeli da stvore nešto potpuno drugačije i nesvakidašnje; pisce za koje smatram da predstavljaju nešto novo na našoj književnoj sceni. Poslednje takvo otkriće je Vladimir Vojvodić i njegov roman Vatra nepoznatog porekla, koji vrlo lako može da parira američkim avanturističkim romanima. ...

Dobitnik nagrade Buker 2020

Onima koji prate moj blog i Instagram poznata je Bukerova nagrada za književnost, najprestižnija književna nagrada u Britaniji koja nagrađuje najbolje romane angloameričkog govornog područja. Buker nagrada (koja se takođe zove Man Booker Prize ali se taj naziv u poslednjih nekoliko godina izbegava), jedna je od najprestižnijih nagrada za književnost, posebno u  Britaniji. Njena popularnost je tolika, da od pre nekoliko godina postoji i nagrada Internacionalni Buker, koja se dodeljuje najboljem romanu godine koji je napisan van engleskog govornog područja. U toku 50 godina, koliko se ova nagrada dodeljuje, dobitnici su bili neki od najvećih imena savremene književne scene, poput Salmana Ruždija, Ijana Mekjuana, Kicija, Jana Martela. U toku prethodne dve godine, dobitnici su bili romani koji su bili eksperimentalnog žanra, i dosta se polemisalo o tome da li je Bukerova nagrada i dalje prestižna, ili se polako prodaje trendovima. Na blogu ste ove godine mogli ispratiti kraću listu nominovanih, a evo ko je dobitnik nagrade za 2020. ...

Jurij Gagarin, “Put do zvezda” // Zapisi prvog čoveka u svemiru

Svemir je nešto što me oduvek interesovalo, tako da svaki put kada naiđem na neki dokumentarac o svemiru, ja ću ga pogledati; i svaki put kad izađe neka knjiga sa ovom tematikom, naći će se na mojoj polici. Rat za svemir između Amerike i Rusije je takođe nešto o čemu volim da čitam. Da li ste znali da je Rusija poslala prvog čoveka na Mesec ali da je tu trku dobila Amerika kada je poslala Armstronga na Mesec? Da li ste znali da je nekoliko ruskih kosmonauta i američkih astronauta poginulo ili se izgubilo u svemiru a da je to zaćutkano da se ne bi stvorila slika njihovog neuspeha u svetu? U svakom slučaju ovo je tema koja je iznedrila brojne teorije zavere od kojih su neke sigurno fikcija dok druge mogu biti vrlo istinite, ali to je možda tema za neki drugi put ili za neku drugu knjigu. Upravo iz te ljubavi prema svemiru, odnosno ne ljubavi koliko fascinacije, autobigrafija Jurija Gagarina se morala naći na mom spisku za čitanje, i evo da li valja i kome bi se ova knjiga svidela. ...

Maja Anđelou, “Znam zašto ptica u kavezu peva” // Snaga uma jača i od teškog života

Koliko često čitate biografije ili autobiografije? Iako je ovo čest i donekle popularan žanr, vrlo često se desi da biografija određenog umetnika nije uopšte dobro napisana, ili je napisana od strane nekog novinara koji uopšte nije poznavao dotičnu zvezdu. Kada pričamo o autobiografijama poznatih, tu se takođe postavlja pitanje do koje mere je nešto napisano od strane osobe čija je autobiografija, a koliko od strane nekog neimenovanog pisca. Međutim, ukoliko istražite dovoljno autobiografiju ili memoare koje želite da pročitate, lako ćete saznati odgovor na ovo pitanje, i možda baš dobijete sjajnu knjigu kao što je to uradio Edvard Snouden sa svojim memoarima Trajno zabeleženo. Čovek je imao šta da kaže (o, i te kako je imao), i to je i napisao. S druge strane, tu su memoari i autobiografije svetski poznatih pisaca, i jedna od najpoznatijih od samog njenog izlaska krajem šezdesetih godina bila je prva (od sedam) autobiografija Maje Anđelou, Znam zašto ptica u kavezu peva. ...

Živojin Petrović, “Do viđenja!” // Slučaj šokantnog ubistva iz 1933. u vidu knjiškog dokumentarca

Verujem da smo oduvek bili zaluđeni istinitim kriminalističkim pričama, ali nekako smo, od dolaska Netfliksa na naše tržište, potpuno uronili u ovaj žanr. I to donekle ima smisla, ova platforma nudi neke od najboljih true crime dokumentaraca koje možemo pogledati. Osim Netfliksovih dokumentaraca, ne možemo ni da dovedemo u pitanje popularnost TV kanala kao što su Investigation Discovery (ID). Ali postavlja se pitanja do kada ćemo gledati dokumentarce o ubistvima i strašnim događajima koji su se desili negde daleko, a imali smo isto toliko fascinantnih slučajeva i kod nas? Zar to ne bi bilo interesantnije pogledati? E pa, ukoliko ste ljubitelj ovog žanra i volite da pogledate neki dokumentarac sa arhivskim snimcima, verujem da ćete uživati u knjizi Do viđenja! Živojina Petrovića u kojima pisac uzima istinit slučaj iz 1933. godine i pruža nam malo bolji uvid ne samo u to kako je ubistvo počinjeno, već i način na koji se istraga sprovodila u to vreme. ...