Teri Pračet & Nil Gejmen, “Dobra predskazanja” // Genijalnost dva majstora u jednoj fantastičnoj priči

Fantastika je žanr koji je postao prilično popularan u poslednjih nekoliko godina, iako se u prošlosti dosta pazilo kog pisca iz ovog žanra čitaš. Ipak jedno od imena koje je izuzetno poznato i poštovano u svetu fantastike je Teri Pračet,  koga je svet žalio 2015. godine kada je umro  ali je opet svima bilo izuzetno drago što nam je uopšte podario romane o Disksvetu. Sa druge strane, tu je i Nil Gejmen, takođe jedno od popularnih imena iz žanra fantastike, pisca velikih hitova kao što su Američki bogovi, Nordijska mitologija i Knjiga o groblju. Kada se dva velikana, kao što su Teri Pračet  i Nil Gejmen udruže, onda je nemoguće ne voleti taj proizvod, nebitno da li ste zainteresovani za žanr fantastike ili ne. Dobra predskazanja, roman koji je izašao početkom devedesetih godina, je upravo taj roman koji je mešavina genijalnosti i Pračeta i Gejmena, i zaista je jedno štivo koje bi svako trebalo da pročita. ...

Italo Kalvino, “Ako jedne zimske noći neki putnik” // Postmoderna avantura za sve prave ljubitelje književnosti

Italija je oduvek bila kolevka kulture. Počevši od humanizma i renesanse, pa i sve do dan danas, sve što italijani uzmu u ruke, vredi. Tako je bilo sa slikarstvom, tako je bilo sa vajarstvom. Tako je bilo i sa kinematografijom (nije ni čudo što je cinema italiano pojam za sebe), tako je i sa muzikom. Italija nije samo izrodila sjajne pevače kao što su Lučijano Pavaroti ili Eros Ramacoti, ona nam i dan danas daje velike i moderne pevače, kao što je Mahmud ili Marko Mengoni. Italija, takođe, ima sjajnih pisaca, počevši od Dantea Aligijerija i Nikole Makijavelija, pa sve do Umberta Eka, misteriozne ali prepopularneElene Ferante, i sjajnog Andrea Asimana. Međutim, ovoj družini fali još jedno popularno književno ime - Italo Kalvino. ...

Patrik Devit, “Braća Sisters” // Kaubojska priča o odnosu dva brata

Vestern je žanr koji je bio izuzetno popular jedno vreme, prvenstveno pre nekih 50, 60 ili 70 godina kada su vestern filmovi  bili na svom vrhuncu. To je takođe bio period kada se pisalo dosta vestern romana, a ovaj žanr je i dan danas rasprostranjen, ali je rezervisan za određenu grupu ljudi koji vole taj žanr. Kada je reč o malo komercijalnijom književnosti, za vesterne tu baš i nema mesta, bar kada je reč o književnosti. Ne možemo baš često naleteti na neki vestern o kaubojima i indijancima koji je kvalitetan, dok ćemo vestern filmove gledati bar svake dve godine, i to zahvaljujući dobrim režiserima kao što je, između ostalih, i Kventin Tarantino. 2011. godine izdat je roman Braća Sisters, a već je sledeće godine nominovan je za prestižnu Bukerovu nagradu za književnost, i samim tim je jedan od retkih vesterna koji se našao nominovanim za ovu nagradu. Zašto je Braća Sisters baš vestern koji je poseban, i  da li ga čitati? ...

Edvard Snouden, “Trajno zabeleženo” // Do koje mere nas kontrolišu i prate?

Verujem da se svima desio momenat u kom su pričali o nekoj određenoj stvari i baš se ta stvar izreklamirala na Instagramu ili Fejsbuku nakon nekoliko sati. Živimo u vremenu kada su teorije zavere svuda oko nas, što je potpuno normalno - teorija zavere je oduvek bilo, i uvek će i biti. Ali čini se da se u ovom trenutku već ne zna šta je teorija zavere a šta konkretna istina, a jedna od tih teorija jeste ta da smo mi, ko god da samo, zauvek praćeni od strana velikih kompanija kao što su društvene mreže. Svaki put kada instaliramo neku aplikaciju na telefonu i damo saglasnost da aplikacija sme da pristupi kameri, kontaktima ili mikrofonu, mi automatski dajemo saglasnost da ta aplikacija može da prodre u najskrivenije delove našeg telefona. Ukoliko ne pročitamo Terms and Conditions, te informacije se mogu i prodati, a mi ne smemo za to biti krivi. Nebitno je da li imate profil na društvenim mrežama ili ne. Kažu da tamo u Fejsbuku postoji folder sa našim imenom gde se nalazi apsolutno svaki podatak koji smo mi podelili na toj društvenoj mreži. Isto tako, postoji i tajni folder o osobi s kojom si dobar a koja nema profil na toj društvenoj mreži, ali zahvaljujući tvojim četovima, fotografijama i ključnim rečima, oni imaju određene informacije i o toj osobi.  Postoji veliki broj dokumentaraca na ovu temu koja je ni malo laka i jako zastrašujuća, i koje možete pogledati ako želite malo detaljnije da se upoznate sa ovom tematikom, i ako je ovo nešto što Vas zanima. Poslednji odličan dokumentarac koji se bavio privatnim informacijama ljudi koje su prodavane je The Great Hack, Netfliksov dokumentarac koji objašnjava kako je tehnologija omogućila da više nikada nemamo fer izbore, a sam dokumentarac se bavi skandalom poznatom po Marku Cukenbergu i Kembridž Analitici. Međutim, postoji ta jedna osoba koja je izuzetno bitna za sve ovo o čemu pričam sad, a to je Edvard Snouden. Edvard Snouden, IT radnik CIA-e, prvi je koji je dokazao i obelodanio da američka Vlada prati sve telefonske konverzacije i sakuplja informaciju o svakom svom građaninu. On se trenutno nalazi u Moskvi gde je potražio politički azil, a Trajno zabeleženo su njegovi memoari koji će nam detaljnije objasniti šta je on to uradio, kako je saznao i na koji način je sve to bilo opasno. ...

Min Đin Li, “Pačinko” // Porodična ljubav jača od nacionalizma

Porodične sage su uvek prezanimljive za čitati. Nebitno koja je porodica u pitanju i koliko je zapravo njihov život i njihova istorija interesantna ili ne, ukoliko jedan roman pokriva nekoliko generacija porodice, on zaista obećava jednu jako dobru avanturu. Takvi romani nisu samo priče o toj jednoj porodici kroz decenije, već je i svedočanstvo o jednom vremenu i mestu koje se na neki određeni način menjalo kroz to vreme. Takvih romana svakako ima dosta, ali možda bih u ovom trenutku izdvojio romane Sto godina samoće koji je zapravo i savremeni klasik, kao i roman Midlseks Džefrija Judžinidisa koji ne priča samo priču o porodici i mestu gde se radnja održava, već i o jednoj kulturi  i o jednom genu koji putuje kroz nekoliko generacija. Pre tri godine, na svetskom tržištu se pojavio i roman  Pačinko,  koji je pokupio zaista sjajne književne kritike i oko sebe stvorio veliki krug poštovalaca. Pačinko se sada može naći i na srpskom jeziku, a evo kakav je to roman u stvari. ...

Dona Tart, “Tajna istorija” // Grčka tragedija na moderan način

Prošle godine sam u nekoliko navrata pomenuo Donu Tart, američku spisateljicu za koju smatram da bi svi trebalo da znaju, ili bar da pokušaju i pročitaju neke njene rečenice. Roman Češljugar (ili kako je poznatiji, The Goldfinch) bio je veliki hit u svetu, dobio Pulicerovu nagradu i bio je prilično čitan i na našim prostorima. Šest godina nakon svog objavljivanja, uskoro dobija i srpski prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta. Međutim, Dona Tart je pre toga napisala još 2 romana. Njen prvi roman je upravo ovaj o kome je danas reč, Tajna istorija, napisan 1992. godine, i koji je pokupio apsolutno sve pozitivne kritike. Njen drugi roman, Mali prijatelj, je izašao početkom 2000-ih, i sada je već evidentno da je Doni Tart potrebna jedna cela decenija kako bi smislila i napisala svoj naredni roman. Poslednje pomenuta dva romana su bila davno izdata od strane izdavačke kuće Laguna, međutim celokupni tiraž je rasprodat, tako da se sada može naći ili u bibliotekama, ili na sajtovima za polovnu kupovinu. Naravno, uvek može da se naruči i na engleskom jeziku. Nego, Tajna istorija. O čemu je zapravo ovaj roman i zašto je toliko vraški popularan? ...

Intervju: Lana Bastašić, spisateljica romana ”Uhvati zeca” // Inspiracija je precenjena

Veliki je broj mladih pisaca koji pokušava da se probije na domaće književno nebo, ali čini se da književnost koju Balkanci i nije najčitanija među mladim naraštajima. U današnje vreme, u moru različitih serijala fantastika, trilera i čiklit literature, masovne produkcije, kao i u okeanu domaćih pretencioznih pisaca koji, čini se, za zadatak imaju da napišu roman koji neće razumeti niko osim njih samih, malo je onih koji su ne samo kvalitetni već i vrlo, vrlo prijemčivi i čitljivi. Kada se na sve to doda jedna nežna i slatka narav, dobija se nešto što s lakoćom možemo da nazovemo Lana Bastašić, bar dok se ne pojavi neko drugi ko će moći da joj u ovom smislu parira ili liči. ...

Ivan Josimov, “Vreme od voska” // Puzla sećanja, roditeljstva i ljubavi

Ukoliko pitate čitaoce da vam preporuče neke domaće pisce i romane, mahom će se svi bazirate na neke strare ali i savremene srpske klasike, te ćete dobiti različite preporuke - od Branislava Nušića, preko Pekića, Selenića, Isidore Sekulić. Međutim, šta je sa piscima koji i dan danas stvaraju i pišu? Savremena srpska književnost vrlo često pretenduje da bude pretenciozna, i čini se da su rečenice koje se sastoje od pregršt reči koje ne idu jedna sa drugom, rečenice koje su dugačke bar tri reda i koje, na kraju krajeva, nemaju nikakvu poentu (ili čija se poenta izgubi u tolikoj rečitosti) ono što bi mi trebalo zapravo da čitamo. To je jedan od razloga zbog kojih savremena srpska književnost možda i nije najjači žanr u Srbiji trenutno - ljudima zaista nije potrebno dodatno komplikovati život pisanjem romana koje samo pisac razume. Međutim, u moru takvih pisaca i romana, nalaze se i romani koji će, možda, ostati nezapaženi, ali će i, možda, biti novi klasici. Vreme od voska je jedan od novih romana savremene srpske književnost, a ime Ivan Josimov vam možda i nije poznato. Evo o čemu je to ovaj roman kao i to da li bi ga trebalo uzeti u ruke. ...