Pedro Mairal, “Urugvajka” // Mala knjiga sa velikim temama

Mislim da govorim u ime svih knjigoljubaca kada kažem da ne postoji bolji osećaj nego kada uzmete knjigu u ruke ne očekujući ništa spektakularno, a dobijete knjigu o kojoj ćete razmišljati danima, ili knjigu koja će vas toliko vući da je čitate da ćete je završiti za nekoliko sati. Takav je slučaj sa romanom Urugvajka, kratkim romanom argentinskog pisca Pedra Mairala, koji je ovog meseca objavljen pod znakom izdavačke kuće Booka. Urugvajka je roman koji broji svega 140 strana, a o temama koje pokriva se mogu pisati dugački sociološki radovi, jer ovo nije samo ljubavni roman, niti porodična drama, niti putopis; moglo bi se reći da je sve nabrojano u jednom. ...

Patrik Ziskind, “Parfem” // Istorijski triler koji budi čulo mirisa

Svake godine (mada možda je bolje reći svakog godišnjeg doba otprilike) desi se po neka knjiga koja postane planetarni hit. Tako je bilo sa romanom Devojka iz voza, tako je sa svim romanim Fredrika Bakmana, ali pre nekih desetak godina se, pored romana Memoari jedne gejše o kom su svi pričali, probio i roman Parfem nemačkog pisca Patrika Ziskinda. Parfem su čitali manje-više svi, od srednjoškolaca pa sve do odraslih. I onda se desi to knjiga padne u zaborav jer više nije toliko popularna, a opet ne nađe se baš uvek u nekim remek-delima savremene književnosti. Ali kako je oktobar mesec u kom ćemo najviše čitati horore ili trilere, red je da se malo pozabavimo i ovim romanom koji je svetu pre 10 godina pružio sjajno iskustvo, naterao ih da omirišu parfeme i smradove Pariza iz XVIII veka ali i crvenokosim devojkama dao razlog da se plaše da kući idu same. ...

Melisa Broder, “Ribe” // Spoj fantastike i erotike u jednoj od najbizarnijih knjiga napisanih u poslednje vreme

Neke knjige su napisane da bi se pamtile zauvek. Druge knjige su napisane da bi šokirale javnost. Erotsku književnost možda i ne možemo da svrstamo u drugi koš. Da, svakako će ti romani šokirati nekolicinu ljudi, ali na kraju krajeva to je sam žanr romana, i oni koji se upuštaju u njih bi trebalo da znaju u šta se upuštaju. S druge strane, šta je sa romanima od kojih se očekuje jedna stvar a dobije nešto sasvim drugo? Da li je to dobar marketing? Roman Ribe je knjiga koja je za kratko vreme uspela da dođe do velikog broja čitalaca u inostranstvu, i dok su je neki hvalili, drugi su imali svašta nešto protiv nje, nazivaći je bolesnom, odvratnom ili previše eksplicitnom. U čemu je stvar sa romanom Ribe i zašto je on napravio toliku pomamu? ...

Arne Dal, “Unutrašnjost” // Drugi roman sjajnog švedskog krimi serijala

Već sam napisao kada sam pisao prikaz za prvi deo serijala Berger i Blum, Pustoš, da Šveđani zaista sve rade baš onako kako bi trebalo. Od muzike, preko filma pa sve do književnosti. Podžanr trilera nordic noir postao je izuzetno popularan, što samo govori o tome koliko su trileri nastali na skandinavskom poluostrvu sjajni i napeti. Da li je to zbog njihovog umeća ili zbog činjenice da su im priče smeštene u mračne i hladne predele? Još jedan takav nam je stigao pre nekoliko meseci u izdanju nove izdavačke kuće Dokaz (u koju ulažem velike nade da će postati jedna od boljih izdavačkih kuća u Srbiji u narednom periodu), a u pitanju je nastavak već pomenutog serijala. Pustoš je triler koji me prošle godine zaista pozitivno iznenadio, posebno imajući u vidu da ovo nije žanr koji me može oduševiti. Jako je teško napisati triler koji će nam ostati u sećanju nekoliko meseci, pa i godina, nakon završene poslednje strane. Za dobar triler nije samo bitno napisati napetu priču, već uraditi nešto novo, što polako postaje sve teže i teže. Ali Arne Dal je i u drugom romanu o detektivima Berger i Blum uradio isto što i prvim - napisao sjajnu priču koristeći odličan stil koji ga izdvaja iz koša ostalih nordic noir pisaca. ...

Džon Fauls, “Čarobnjak” // Kad bi knjiga bila lavirint

Svi koji prate ono što čitam znaju da ću se zalepiti za bilo koju knjigu koja ima preko 600 stranica jer jednostavno volim dugačke knjige. Smatram da je to idealan način da se razrade i priča i likovi, i kada je takav roman dobro napisan, pruža neverovatno čitalačko iskustvo. Jedna od takvih knjiga jeste Čarobnjak Džona Faulsa, knjiga koja i na GoodReads sajtu uglavnom ima presjajne kritike i ocene od 5 zvezdica. Ali Čarobnjak prosto nije bilo kakva knjiga, ovo je jedan od onih romana za koji je potrebno biti spreman na to šta donosi, a to je jedan potpuno ludi lavirint događaja i likova. Da li se upustiti u 720 strana sitnog fonta što je Faulsov Čarobnjak? Ukoliko ste spremni na ovaj broj strana, ako ćete se maksimalno posvetiti romanu i učestvovati u građenju priče, i ako vam ne smeta što kroz roman nećete ići linearno do cilja, onda vas čeka sjajna avantura. Jer Čarobnjak je zaista jedan lavirint od romana, i potrebno je strpljenje da biste pronašli izlaz. ...

Agota Kristof, “Blizanačka trilogija” // Kad dečija ravnodušnost zaboli više nego oružje

Odgovorno tvrdim dve stvari. Prva je da je jedna od najboljih stvari koja može da ti se desi da uzmeš knjigu bez ikakvih očekivanja a ona te raspameti. Druga je da su priče iz Drugog svetskog rata verovatno najtužnije priče ikada ispričane. Postoji jedan roman koji je čekirao obe ove  stavke, a u pitanju je roman Blizanačka trilogija, odnosno tri novele, Velika sveska, Dokaz i Treća laž frankofone spisateljice Agote Kristof. Pisanje recenzije za ovaj roman je možda i jedan od težih zadataka koje sam dao sebi, ali ću pokušati da ukratko (iako bih mogao i nadugačko i naširoko da pišem) predočim kakav je ovo roman bez da pokvarim doživljaj i otkrijem ono što je u romanu bitno. Nego, šta je to posebno kod Blizanačke trilogije? ...

Maja Lunde, “Istorija pčela” // Šta nas čeka kada pčele nestanu?

Drago mi je da se u poslednjih nekoliko godina dosta priča o klimatskim promenama i ohrabruje korišćenje prirodnih i održivih materijala. Ako uporedimo svet u kom danas živimo sa onim pre 20 godina, primetićemo da smo učinili dosta toga lošeg za jedinu planetu koju imamo. Upravo ovo osvešćanje se proširilo i u umetničke krugove, i jedan primer toga jeste i Klimatski kvartet, odnosno četiri romana norveške autorke Maje Lunde. Sva četiri romana pripadaju novom žanru književnosti, zvanom cli-fi (climate-changing fiction, koji se u svojoj biti bavi klimatskim promenama). Prvi u ovom serijalu jeste roman Istorija pčela koji nam služi kao šamar za sve ono što činimo dok pčele, insekti koje uzimamo zdravo za gotovo, nestaju. Drugi deo ovog kvarteta, Plavetnilo, koje će se uskoro naći i u srpskim knjižarama pod znakom izdavačke kuće Odiseja, bavi se vodom i time koliko je voda zapravo bitna za nas. Treći i četvrti roman su još uvek u pripremi, i verujem da ćemo više informacija o njima dobiti uskoro. Međutim, hajde da se vratimo na pčele i vidimo šta je to Maja Lunde pokušala da uradi ovim romanom. ...