Teme, motivi i simboli u Ruždijevom romanu “Deca ponoći”

Salman Ruždi je jedno od zvučnijih imena današnje književne scene. Osim činjenice da je maestralan pisac, o čemu svedoče brojne nagrade koje je dobio, Ruždi se našao u sred ogromnom skandala nakon izdavanja svog romana Satanski stihovi, zbog čega mu je glava bila ucenjena na Bliskom Istoku, a ni dan danas nije potpuno siguran kada izlazi na ulicu.  Ako ste  ikad čuli za Ruždija, onda je to prvenstveno zbog njegovog romana Satanski stihovi, ili zbog njegovog magnum opusa, Deca ponoći, koja mu nije samo donela Bukerovu nagradu 1981. godine, već i dve dodatne Bukerove nagrade, Bukera svih Bukera (odnosno najbolja knjiga koja je dobila Bukerovu nagradu), i to čak dva puta, 1993. i 2008. godine. Osim ova dva velika romana, kako fizički tako i po kvalitetu, Ruždi se proslavio i romanima Tlo pod njenim nogama, Mavrov poslednji uzdah, po poslednjim ostvarenjima Kuća Goldenovih, Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći, ali i po dva romana koja je napisao i posvetio svojim sinovima; Harun i more priča i Luka i vatra života. ...

Intervju: Đorđe Simić, autor zbirke pesama ”Pitomi vulkan” // Ne postoji samo jedna knjiga koja nam promeni život

Sve veći broj mladih ljudi se u Srbiji odluči da napiše nešto svoje. Iako je izuzetno teško bilo šta izdati u našoj zemlji, bili vi veliki ili mali pisac, optimistično je što će se mlada osoba uopšte upustiti u pisanje nečega što kasnije može poprimiti oblike romana, zbirke pripovedaka ili poezije. To dokazuje ljubav prema književnosti, i takve ljude bi uvek trebalo podržati. Iako poezija generalno nije moj žanr, bila mi je velika čast pročitati zbirku poezije Pitomi vulkan Đorđa Simića, izdate u izdanju Nove Poetike, i zaista sam uživao u njoj, moguće više nego u bilo kojoj drugoj domaćoj zbirci. Iskrenost koja izlazi iz svakog stiha Đorđa Simića nateraće nas da se malo zapitamo o nekim momentima iz sopstvene prošlosti; poželećemo da svaku pesmu koju pročitamo posvetimo nekom svom, iako znajući da ove reči nisu naše. Ali upravo u tome i leži lepota ove zbirke - svako je može doživeti na sebi svojstven način. Đorđe je pristao da za blog odgovori na nekoliko pitanja vezanih za njegov rad na zbirci pesama, planovima za dalje, ali i dao par saveta nekim novim piscima koji se plaše da se upuste u ceo proces pisanja i izdavanja. ...

Meri Lin Brakt, “Bela hrizantema” // Ko su bile “žene za utehu” i zašto svet ne zna za njih?

U poslednje vreme je sve više knjiga koje se bave bitnim temama. Bukerova nagrada ove godine se, recimo, sastoji uglavnom od naslova čija je tematika razisam ili nacionalizam. Pitanje da li ovi romani vrede isto kao i sjajno napisano romani neke manje bitnije tematike ili ne ostavićemo možda za neki drugi put, ali sigurno je da kombinacija sjajne književnosti i tematike koja je bitna jeste recept za uspeh. Međutim, nisu svi romani takvi. Neki romani sadrže neverovatno bitne primere društvene problematike, ali su jako loše napisani. I s jedne strane, zašto ih ne pročitati i samim tim otvoriti sopstvene oči na nešto o čemu nismo znali, ali s druge - zašto bi ti romani doživeli neki enorman uspeh samo zbog tema koje pokriva? Takav je roman Bela hrizantema, knjiga koja bi mogla biti srceparajuća, ali koja se na kraju pokazala kao solidno štivo samo za razonodu. ...

Goran Dakić, “Petodinarke” // Mali heroji koje istorija ne pamti

Devedesete godine u Jugoslaviji ne pamtim, jer sam sticajem okolnosti sa porodicom živeo na nekom tada boljem mestu. Iz tog razloga, ne mogu da pišem niti da pričam o teškim vremenima koje su moji vršnjaci, ali i svi njihovi roditelji preživeli. To sve znam iz istorijskih udžbenika i eventualno iz priča članova porodice koji su živeli ovde. S druge strane, ako nešto imamo, onda imamo toliko svedočanstava o tom ratu u vidu filmova i knjiga. I da, možda se nekad čini da samo o ratovima i znamo da pišemo. Ali stvar sa novelom Petodinarke je potpuno drugačija. Ovo nije klasičan ratni roman, i ne može da se ograniči ni na jednu starosnu grupu. Ovo je zaista jedna priča koja će podjenako dirljivo pasti i odraslima ali i tinejdžerima, i evo zbog čega. ...

Viržini Depent, “Vernon Trodon” (Tom 2) // Sjajna kritika društva upakovana u seks, drogu i rokenrol

U aprilu mesecu mi se život malo promenio nakon pročitanog prvog toma francuskog hita Vernon Trodon, koga sam od milja nazvao Jadnicima nove generacije. I zaista jeste - ovo je trilogija koja u sebi sadrži toliko upečatljive likove da ćete zaboraviti sve one omiljene otpadnike iz drugih književnih dela. Ukoliko se niste do sada upoznali sa fantastičnim Vernonom Trodonom, savetujem Vam da to učinite što pre, jer niste svesni kakva Vas avantura zapravo čeka. Sledi ukratko šta je ono što smo saznali u prvom delu, i na koji način se priča nastavlja. Iako ovaj prikaz neće sadržati spojlere koji će Vam pokvariti čitalačko iskustvo, verujem da će se naći po koja informacija koju oni koji se nisu upustili u drugi tom ne znaju. Iz tog razloga, ako razmišljate da li je Vernon Trodon za vas, pročitajte prikaz prvog toma. ...

Fransoaz Sagan, “Dobar dan, tugo” // Lubenica od knjige, sjajna za vrelo letnje popodne

Da li ste nekad razmišljali u koja tri vremenska perioda bi ste se teleportovali na nekoliko dana da imate tu mogućnost? Što se mene tiče, jedan od tih perioda bi svakako bile pedesete i šezdesete godine prošlog veka; prvenstveno u Jugoslaviji, ali ne bih se bunio da me teleport greškom prebaci u neki drugi evropski grad. Valjda zbog toga što obožavam estetiku tog razdoblja, i u ruke ću uzeti sve što iole podseća na ovaj period. Vrlo često u slučam muziku i gledam fotografije iz ovog perioda. Upravo je to razlog zbog  kog me Dobar dan, tugo privukao na prvu loptu, i to nekoliko meseci pre nego što ga je izdala izdavačka kuća Laguna. ...

Miljenko Jergović, “Selidba” // Život je uspomena za uspomenom

Preteško je napisati iole dobru recenziju za knjige kao što su knjige Miljenka Jergovića. Posebno je teško kad je ta knjiga upravo Selidba, jer ne samo da pišem prikaz jednog presjajnog dela koje ja lično nikada ne bih mogao napisati, već pišem i recenziju o tome kako je pisac doživljavao neke potpuno lične predmete, njegove priče iz mladosti i detinjstva i priče o njegovim roditeljima. To ne da je teško, već je potpuno nemoguće, ali probaću da na jedan potpuno objektivan način predstavim ovu knjigu onako kako je ona to zaslužila - iskreno, iz srca. ...

Tulio Forđarini, “Amok: Luksemburška ljubavna priča” // Šta se desi kada dete odraste prerano?

Omladinska književnost često važi za laku literaturu koja se uglavnom pripisuje tinejdžerima. I da, iako i jeste uglavnom namenjena tinejdžerima i onima koji se tako osećaju, ovaj žanr nikako nije samo za ovu uzrasnu grupu jer (uglavnom) svaki od ovih romana nosi bitnu poruku i za one koji su odmakli u godinama. Međutim, kako je to slučaj sa svim žanrovima, neki od ovih romana su bitniji od drugih. Problem je taj što ih možda nećemo pročitati, nesvesni da oni među svojim koricama nose nešto mnogo više od puke ljubavne priče dvoje petnaestogodišnjaka. Osim ovoga, bitno je zahvaliti se svima koji doprinose popularizaciji omladinske literature, jer su na ovaj način današnji tinejdžeri bar za nijansu otvoreniji ka različitostima i imaju neke osnovne informacije o problemima koji mogu da ih zadese. Jedan od romana koji me potpuno pozitivno iznenadio jeste Amok: Luksemburška ljubavna priča koji je 2013. godine osvojio Evropsku nagradu za književnost, a koji je do mene došao nakon lične preporuke Sandre sa bloga Stsh's Book Corner. ...